Double Feature (II): Lamberto Bava
Helly Cherry
They will make cemeteries their cathedrals
and the cities will be your tombs.
Italijanski režiser Lamberto Bava (1944) je u današnje vreme najpoznatiji kao autor filma Demoni (1985). Iako je iza njega pregršt filmova, iako se kao autor zanimao za mnoge teme, Bava je ipak pomalo ostao u senci svog mnogo slavnijeg oca Maria Bave koji je svetskoj kinematografiji podario poznata i priznata horor i giallo ostvarenja kao što su Black Sunday, The Whip and The Body, Kill Baby Kill, A Bay od Blood (koji je poslužio kao modla za mnoge sledeće slešere) ili Rabid Dogs. Iako su ovo danas već kultni naslovi, mnoge od navedenih Bavinih filmova smo mi ovde u Srbiji mogli da pogledamo tek sa adventom divx piraterijie i nešto kasnije pajratbeja. Ali ako već nismo gledali matorog i poštovanog Maria, mi malo stariji smo u jugoslovenskim bioskopima ipak mogli da pogledamo dela njegovog smelog potomka Lamberta!
Naime, u drugoj polovini osamdesetih dolazi do neke vrste procvata lokalne bioskopske mreže. Skoro svuda po danas davno upokojenoj SFRJ - skoro svako mestašce, da ne kažem selo, po Srbiji a naročito po Vojvodini, je imalo svoj dom kulture sa svojom bioskopskom salom, sa svojim projektorom i svojim kinooperaterom koji je tokom nedelje imao četiri ili pet radnih dana kada su u bioskopu puštani filmovi. Ti filmovi su u mesni dom kulture – u sklopu kojeg je radio bioskop – dolazili redovnim autobuskim linijama, ne sećam se više da li su kanisteri išli iz jednog centra (nekog od većih gradova u blizini) ili su nekako kružili ukrug i vozači međumesnih autobusa su ih samo dovozili i odvozili dalje, od mesta do mesta. Iako je sistem funkcionisao solidno, radilo se ipak o prilčno skromnoj ponudi filmova i o čestim reprizama ili projekcijama sa višegodišnjim zakašnjenjem. Dominirali su filmovi snimani u opsegu od desetak godina unazad pa nije bilo čudo 1988. gledati film snimljen 1978. ali pošto smo mi živeli daleko od kulturnih centara i nismo imali pristup nekim iole pravovremenim informacijama, šta smo mi znali kada je neki film imao svoju svetsku premijeru ili kada je igrao na FEST-u recimo. Bilo nam je važno da se nešto gleda ... Elem, radilo se o bioskopima koji su projekcije imali od utorka ili srede pa do nedelje, sa večerima kada bi se puštao samo jedan ili dva filma i sa danima kada je bio i matine i večernje-noćne projekcije još dva filma, što je značlo da je tih dana – po pravilu vikendom - bilo čak četiri filma za gledanje. Naravno pravilo je bilo da je za matine uvek išao neki dečji-omladinski film ili partizanski film a da su one poslednje i kasnonoćne projekcije bile one erotske, ali kao što rekoh to je bilo vikendima ... Posebna poslastica su bili filmski plakati koji bi stizali oko nedelju dana pre samog filma pa bi smo mi klinci tako danima studirali sam plakat i naslađivali se onime što nas tek čeka!
Prava mala revolucija bio je film Demoni Lamberta Bave! U našem malom mestu u bioskop je stigao negde oko 1989. dakle cele četiri godine nakon njegove svetske premijere! Ali, mi smo ga gledali kao novo ostvarenje i pokidao je! Za nas tadašnje klince, nekako su se baš tada sve kocke sklopile – horor filmovi su tada već uveliko deo mejnstrima, vladala je izuzetna popularnost heavy metal muzike, društvena klima je relaksirana i svi smo bili slobodni da otkidamo na svakakve grozote koje su dolazile sa filmskog platna ili treštale sa naših kasetofona! A u filmu Demoni radnja je vezana baš za posetioce bioskopa! U Berlinu, grupa naizgled nasumično biranih ljudi dobija besplatne ulaznice na projekciju njima nepoznatog filma u novom ili nedavno renoviranom bioskopu zvanom Metropol. Po dolasku na lice mesta, posetoci vide da je sala poluprazna ali film – horor film - i tako kreće ... Ono što se dešava na filmskom platnu – tinejdžer koji se poseče stavljajući sebi na lice neku čudnu masku postaje neka vrsta stravičnih demona i počinje da ubija svoje drugove – uskoro počinje da se dešava i u bioskopu Metropol, počinje borba između ljudi i grozomornih demona! Ono što ovaj film čini posebnim su fantastični efekti maske – demoni su zaista jezivi i kao klinci imali smo još nedeljama noćne more u kojima smo sanjali stravična stvorenja koja jure svoje žrtve mračnim hodnicima berlinskog bioskopa Metropol. A ono što nas je kao klince, mlađane metalce još više kupilo u ovom filmu je njegov soundrack: Motley Crue, Pretty Maids, Saxon, Accept i Billy Idol! Ma sve je u Demonima za nas klince tada bilo naprosto genijalno, izašli smo tada iz bioskopa puni endorfina, kao sa koncerta da idemo!
Kao svojevrsna B strana ovog fantastičnog singla, za celovečernji double feature preporučujemo i ostvarenje Demons 2 (1986). To je efektan film strave i užasa koji ne donosi neke senzacionalne novine u pređašnji narativ – sve se umesto u bioskopu dešava u jednom neboderu - ali je i tako ovo jedan izuzetno zanimljiv i zabavan film! Danas slavna Asia Argento sa deset godina imala svoj filmski debi upravo u filmu Demons 2 ...
Pogledajte dakle još večeras ovaj Double Feature: Demons i Demons 2. I zaboga, opustite se, nisu ovi filmovi baš toliko jezivi! A ako već treba da ih gledate žmurećki, uživajte onda bar u sjajnoj muzici!
A noćne more, one su su i sada zagarantovane!
Janko Takač
and the cities will be your tombs.
Italijanski režiser Lamberto Bava (1944) je u današnje vreme najpoznatiji kao autor filma Demoni (1985). Iako je iza njega pregršt filmova, iako se kao autor zanimao za mnoge teme, Bava je ipak pomalo ostao u senci svog mnogo slavnijeg oca Maria Bave koji je svetskoj kinematografiji podario poznata i priznata horor i giallo ostvarenja kao što su Black Sunday, The Whip and The Body, Kill Baby Kill, A Bay od Blood (koji je poslužio kao modla za mnoge sledeće slešere) ili Rabid Dogs. Iako su ovo danas već kultni naslovi, mnoge od navedenih Bavinih filmova smo mi ovde u Srbiji mogli da pogledamo tek sa adventom divx piraterijie i nešto kasnije pajratbeja. Ali ako već nismo gledali matorog i poštovanog Maria, mi malo stariji smo u jugoslovenskim bioskopima ipak mogli da pogledamo dela njegovog smelog potomka Lamberta!
Prava mala revolucija bio je film Demoni Lamberta Bave! U našem malom mestu u bioskop je stigao negde oko 1989. dakle cele četiri godine nakon njegove svetske premijere! Ali, mi smo ga gledali kao novo ostvarenje i pokidao je! Za nas tadašnje klince, nekako su se baš tada sve kocke sklopile – horor filmovi su tada već uveliko deo mejnstrima, vladala je izuzetna popularnost heavy metal muzike, društvena klima je relaksirana i svi smo bili slobodni da otkidamo na svakakve grozote koje su dolazile sa filmskog platna ili treštale sa naših kasetofona! A u filmu Demoni radnja je vezana baš za posetioce bioskopa! U Berlinu, grupa naizgled nasumično biranih ljudi dobija besplatne ulaznice na projekciju njima nepoznatog filma u novom ili nedavno renoviranom bioskopu zvanom Metropol. Po dolasku na lice mesta, posetoci vide da je sala poluprazna ali film – horor film - i tako kreće ... Ono što se dešava na filmskom platnu – tinejdžer koji se poseče stavljajući sebi na lice neku čudnu masku postaje neka vrsta stravičnih demona i počinje da ubija svoje drugove – uskoro počinje da se dešava i u bioskopu Metropol, počinje borba između ljudi i grozomornih demona! Ono što ovaj film čini posebnim su fantastični efekti maske – demoni su zaista jezivi i kao klinci imali smo još nedeljama noćne more u kojima smo sanjali stravična stvorenja koja jure svoje žrtve mračnim hodnicima berlinskog bioskopa Metropol. A ono što nas je kao klince, mlađane metalce još više kupilo u ovom filmu je njegov soundrack: Motley Crue, Pretty Maids, Saxon, Accept i Billy Idol! Ma sve je u Demonima za nas klince tada bilo naprosto genijalno, izašli smo tada iz bioskopa puni endorfina, kao sa koncerta da idemo!
Pogledajte dakle još večeras ovaj Double Feature: Demons i Demons 2. I zaboga, opustite se, nisu ovi filmovi baš toliko jezivi! A ako već treba da ih gledate žmurećki, uživajte onda bar u sjajnoj muzici!
A noćne more, one su su i sada zagarantovane!
Janko Takač