AQUAMAN (2018) – Ni sva voda oprati ga neće



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Imao je DC hrabru i ludu nameru da distancira malo svoje filmove od Marvelovog cirkusa, ali poklekao je pod pritiskom kritike i publike i otud „Aquaman“ – jedan očigledni „crowdpleaser“ namenjen sitnoj čeljadi i ponekom infantilnom stripoljupcu koji je nagruvao preko milijardu dolara zarade diljem sveta.

Međutim, zar se bilo šta drugo i moglo očekivati od ribolikog gospodara ispodokeanskog života i čitača sa usana ribama i okeanskom življu koji deluje ipak hiljadama nautičkih milja daleko od donekle depresivno ozbiljnog Betmenovog sveta čiji bi trebalo da je zajednički sadržalac iliti stanovnik. Otuda se i nije moglo ništa do napustiti tobožnju realističnost Betmenovog univerzuma i utonuti u jednu totalno hiperbolisanu bajku okeanskih proporcija koja jašući na grčkoj mitologiji, i ponekom vilinom konjicu, pruža spektakl za sve pare, ali i ozbiljnost za nula bodova.

„Aquamen“ je pre svaga jedan filmski B spektakl, jedan bućkuriš Fleša Gordona, Hi Mena i Čuvara Galaksije zagnjuren u mehurasti svet podvodne manije, pun opštih mesta o izabranom, hristolikom, a nevoljnom junaku koji mora da otkrije svoje nasleđe, hrabrost i božansku prirodu, a sve u cilju obračuna sa više nego generičkim vilanima koji deluju kao podvodni astronauti iz budućnosti (zašto li je reditelj izabrao da jednom negativcu posveti skoro pola sata geneze ne bi li ga posle ubio za pet minuta, ostaje misterija).

Ceo ovaj svet je do te mere sumanut, da mu čak ni u Marvelu nema ničeg ravnog, luđa scena smenjuje se nekom još luđom, tako da deluje da su kante duginih boja bacane na ekran da se slivaju i međusobno mešaju dok vas oči i duša ne zabole. Ono što je dobro jeste što reditelj Džejms Van razume apsolutnu treširanost ovog predloška, pa čak ni u šali ne pokušava da stvari malo uozbilji, već odvrće brojčanik na 18 prepunjavajući platno tolikim brojem čudesa da vas migrena savlada već posle dvadeset minuta. Ovde ima svega, podvodnih bitaka, jurnjave s montrumima, borbe usred sicilijanskih sela, gigantskih monstruma, Dolfa Lungrena koji jaše dal ajkulu dal nešto drugo, ko će se setiti.

Sve je toliko neumereno preterano da iza toga mora postojati ozbiljna namera čiji je jedini cilj bio da se film čistim vizuelnim galimatijasom preporuči azijskom tržištu, i iz njega iznese kovčege novca. I kao očigledan uspeh, pitanje je šta je Akvamen ostavio za budući nastavak, a da ovde već nije isprobano. I šta ovo govori o budućnosti DC-jevog univerzuma, ako je ovo pravac kojim je krenuo, bojim se da će ga kroz nekoliko godina gledati samo deca u vrtiću.

Slobodan Novokmet



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva