Poez11a je komentar, ali je i slutnja [INTERVJU]
Helly Cherry
Borski sastav POEZ11A je tokom 2019. godine započeo medijsko predstvaljanje svog muzičkog materijala sa njihovog EP albuma prvenca TALASI objavljenog početkom decembra 2019. godine. Objavljena su sva četiri singla koji čine EP sa spotovima: Čekajući sreću, Talasi, Samo mi i SneEgom. Album je snimljen u Studiju 11, u Boru. U pitanju je pop muzika začinjena dozom bluza i psihodelije. Tekstove pesama napisao je vokal i gitarista benda pesnik Ivan Ilić. U mesecu oktobru njihov singl „Talasi“ proglašen je hitom meseca u emisiji Bunt. Preporuka za ovaj bend i album koji sledi svakako jesu imena koja ovaj bend čine. U pitanju su vrsni muzičari koji su iza sebe ostavili trag i uticaj kroz neke ranije bendove u kojima su svirali (GoriBor, Stoned Heads, Bend Paje Vučkovića, Sevdah metal band, New Deal). Takođe, bend pored standardne ritam sekcije i gitare svoj zvuk i izraz upotpunjuje violinom, harmonikom, klavirom, tako da je punoća i raskoš zvuka ono što možete očekivati od benda Poez11a. Intervju je urađen sa Ilić Ivanom tekstopiscem, vokalom i gitaristom Poez11e.
HC: Za početak, šta je Poez11a?
II: Poez11a je komentar, ali je i slutnja. Dah Svemira koji nam se uvukao u Dušu i sija, peva, promišlja i sanjari.
HC: Zašto je 1+1=11?
II: Ta jednačina je izvedena iz Matematike Duša. Oslanja se na promisao o polovinama iste Duše, ali ide i korak dalje, ne poništava celinu koja kao takva sa drugom Dušom stvara nešto novo, dok zadržava sve ono od čega je sazdana.
HC: Iza sebe Poez11a ima jedan EP album „Talasi“ koji je objavljen početkom meseca decembra. Takođe, 7. decembra održan je i prvi koncert Poez11e. Kakvi su utisci?
II: Ceo ovaj projekat radimo sa skromnim sredstvima, ali sa čistom verom u ono što radimo. I ja sam ubeđen da se naša iskrenost na EP albumu „Talasi“ čuje. Emocija koju smo zabeležili je potpuno autentična. I upravo iz tog razloga mogu da kažem da je naš prvi nastup bio veličanstven. Sala Muzičke škole je bila popunjena do poslednjeg mesta. Borska publika je istančanog ukusa i vrlo je probirljiva, ali te večeri energija koja je ispunila svaki delić koncertne sale, učinila je da se svi povežemo i uživamo u svakom minutu nastupa. U zbiru smo svi bili 11. Nakon koncerta smo saznali da su ljudi pevali, igrali, ali i plakali. Ni jednog trenutka se nisu suzdržavali da budu ono što u svojoj suštini jesu. I to je predivno. Meni je posebno drago da je sa nama te večeri nastupio i moj sin Vukašin, kao gost na klaviru u pesmi „SneEgom“. To je svakako za mene bio najemotivniji događaj te večeri, ali i čitave 2019. godine.
HC: Imajući u vidu da se pored muzike (sviranja gitare i pevanja) baviš i pisanjem poezije i slikanjem, da li su ovi vidovi umetnosti povezani i da li se međusobno nadopunjuju? Da li je u tom nekom smislu moguće naslikati pesmu, svirati boje, odnosno ispevati muziku?
II: Boje sam otkrio sasvim slučajno, oslanjajući se najviše na svoj osećaj za kompoziciju. Tada mi je ta spoznaja mnogo značila, jer je pocrtavala sve ono o čemu pišem ili sviram i pevam. Svet slikarstva je podjednako čaroban kao i svet muzike, književnosti ili filma. Na samom kraju prošlog milenijuma, kada sam shvatio da će digitalizacija neminovno pregaziti svet koji smo do tada poznavali, imao sam ideju da spoznam šta se dešava sa emocijom koja je zatomljena u pokretu kista, akordu ili stihu, i kako parče silikona razume zapis koji matematički obrađuje. Tada smo moj prijatelj i ja napravili „Digitalizator“, program u koji je moguće ubaciti stihove i dobiti sliku ili muziku na osnovu ASCII koda. Tada su i neki slikari iz Holandije bili jako zainteresovani da taj projekat izvedemo do kraja. Ali kako se sve dobre ideje, kada živiš na Kraju Sveta, najčešće izjalove, tako je bilo i sa ovom. Zato mi je posebno drago da je Poez11a započela i svoj koncertni život.
HC: Kao i svaki pesnik voliš igrarije rečima. Takva jedna igrarija sadržana je i u samom nazivu benda. U toj igri krije se simbolika ali i nastaju neke nove reči i izrazi kao što su Poez11a, SneEgom, NeBostaješ mi... Šta možeš reći o tome? Da li se izmišljanjem novih reči razbija ta stereotipnost i klišei, da li se u tom slučaju izlazi iz tog kolotraga istovetnosti i jednobraznosti u kojima reči dobijaju sasvim drugačije značenje?
II: Od svojih prvih stihova do danas nisam prestajao to da radim. Nekada jednostavno neku emociju ne možeš opisati rečima koje postoje. Možeš, ali na način kako je to neko mnogo godina unazad radio. Ali ti si jedinstven, tvoja emocija je tvoja, zašto onda ne bi od toga uvek napravio malu svetkovinu i obznanio da je govor tvoje Duše neponovljiv i drugačiji, kao što je i emocija o kojoj pevaš. Ja verujem da je to jako bitno, jer time ne dopuštamo stegama nakaradne stvarnosti da proglasi pobedu nad čovečnošću i Ljubavlju.
HC: Na dan održavanja debitanskog koncerta, objavljen je i debi EP album „Talasi“ ali i tvoja zbrika poezije „Nebostaješ mi“. Šta možeš reći o svojoj novoj knjizi i koliko si knjiga do sada objavio?
II: Prvu knjigu „Ledeno prepodne“ objavio sam 1994. nakon pobede na XXI Limskim večerima poezije. Po meni, to je najbitnije takmičenje za mlade pesnike na čitavom prostoru one velike Jugoslavije. Od klinca koji je pisao muziku i stihove za svoj bend, tada sam u kratkom periodu uspeo da upoznam najbitnije stvaraoce tog doba i donesem odluku kako i koliko želim da se bavim poezijom. To su bile teške devedesete, jedan svet u kome smo odrastali je bio potpuno razoren i opljačkan, duhovno i kulturno osakaćen, ispunjen primitivizmom i mržnjom, koja nažalost i dan-danas pulsira ovim tlom, ali i tlom cele planete. Druga knjiga „Eshatolog“ objavljena je 2001. u izdanju kuće „Mali Nemo“. Za tu knjigu i danas mislim da je pravi postapokaliptični omaž, koji ni jednog trena ne odustaje od nade da će Sloboda preživeti. A što se tiče nove knjige, to je moje prvo autorsko izdanje. Bilo mi je jako bitno da na dan koncerta jedan deo tiraža bude dostupan, što će biti praksa i na svakom narednom koncertu. Uskoro ću organizovati i samostalnu promociju knjige, pa nakon toga možemo razgovarati o stihovima koji kažu - NeBostaješ mi...
HC: U pesmi „SneEgom“, vašem četvrtom singlu pevaš o mnogo čemu. Ta pesma me je nekako najviše pogodila i slušam je po nekoliko puta uzastopce kada dođe na red za slušanje. Seta i tuga provejava u svakom stihu i svakom akordu. Tužna pesma koja govori o životu svih nas, o tragičnosti sadašnjosti, pesma koja je jedna kritika društva i vremena u kojem živimo ali na najprefinjeniji umetnički način. Kritika ali i krik i vapaj ljudskog bića koje jasno vidi šta nam se dešava i kuda idemo. Da li se slažeš sa mnom ili je to samo moj doživljaj pesme?
II: Slažem se, u potpunosti. I jako mi je drago da si doživeo iskrenost te pesme na takav način. Mi smo potpuno zatrpani morem besmisla, svako zna šta se dešava u životu nekog bednika kome je poklonjen sav medijski prostor planete, ali ne zna šta se dešava u njegovoj zgradi, ulici, gradu ili zemlji. Ne zna šta se dešava u životima ljudi koji nisu avatari, kakve sve drame proživljavaju u sopstvenoj nemoći pred sistemom koji pokušava da nas potpuno porobi i od nas napravi tovatnu mast za metalna tela večnog života samoodabrane, sobom frustrirane, manjine, kojoj ništa nije sveto i koja nikada nije razumela šta je Ljubav. Ova pesma i ima nameru da nas ubedi da sami sebi postavimo pitanja gde smo i zašto smo tu gde jesmo, ali i kako da učinimo sve što je u našoj moći da ponovo povratimo veru u sebe i da razumemo koliku snagu posedujemo. I tu mislim na onu realnu snagu prave zajednice, na ono od čega nas je more besmislenih informacija, koje sam spomenuo, potpuno otuđilo i tako otvorilo prostor lažnog društvenog angažmana kroz piktograme lajkova, fejvova i „ako sam mu rekao/rekla“ komentara po internetu.
HC: Da li je Poez11a i „Talasi“ zapravo novi talas na našoj muzičkoj sceni? Da li će nas talasi šibati svojom silinom i potopiti slomljene i skrhane u dubinu mora života ili će nam pružiti vožnju života tako što ćemo zabuzdati, uzjahati i pustiti da nas nose ka nekoj boljoj pučini. Na kraju krajeva, da li jedno Mrtvo more može da izaziva talase?
II: Mrtvo more je izrazito slano i u njemu se najlakše pluta. Ne moraš ništa da radiš, samo se prepustiš i čekaš da te Sunce sprži, dok te sol izjeda. Ali i u takvo more svako ulazi dobrovoljno, valjda jer dobija dobar paket aranžman od vlasnika stvarnosti u kojoj dobrovoljno sudeluje. Niko od nas u Poez11i nikada nije boravio na tako neegzotičnom mestu. Naše more je stvarno, prelepo, nekada mirno, a nekada silovito, ali je uvek iskreno. I uvek je to najbitnije more Ljubavi i Života. I svaki talas jači je od obale, zato je bitno da se prepustimo plovidbi. I ja se iskreno nadam da će ljudi koji prate naš rad uživati zajedno sa nama na ovom putovanju.
HC: Koji su planovi za budućnost?
II: Planovi su da nastavimo sa objavljivanjem singlova. I, naravno, želja nam je da što više sviramo i budemo u živom kontaktu sa publikom. Već 9.1.2020. imaćemo nastup u beogradskom klubu Knap, tako da bih iskoristio ovu priliku da pozovem ljude da dođu.
HC: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
II: Ovo je period kada nemam previše vremena da pomno pratim dešavanja na sceni, jer sam konstantno u našoj muzici, ali uvek u plejeru imam neki Gilmorov album. Pošto je „Džoker“ glavna filmska priča ove godine, ja svakako preporučujem pored „Džokera“ i The Dark Knight Trilogy. A knjiga, možda bi neko Ljosino delo prijalo ovih dana, recimo „Rat za smak sveta“...
Intervju uradio Miljan Ristić a.k.a eXperiment
HC: Za početak, šta je Poez11a?
II: Poez11a je komentar, ali je i slutnja. Dah Svemira koji nam se uvukao u Dušu i sija, peva, promišlja i sanjari.
HC: Zašto je 1+1=11?
II: Ta jednačina je izvedena iz Matematike Duša. Oslanja se na promisao o polovinama iste Duše, ali ide i korak dalje, ne poništava celinu koja kao takva sa drugom Dušom stvara nešto novo, dok zadržava sve ono od čega je sazdana.
HC: Iza sebe Poez11a ima jedan EP album „Talasi“ koji je objavljen početkom meseca decembra. Takođe, 7. decembra održan je i prvi koncert Poez11e. Kakvi su utisci?
II: Ceo ovaj projekat radimo sa skromnim sredstvima, ali sa čistom verom u ono što radimo. I ja sam ubeđen da se naša iskrenost na EP albumu „Talasi“ čuje. Emocija koju smo zabeležili je potpuno autentična. I upravo iz tog razloga mogu da kažem da je naš prvi nastup bio veličanstven. Sala Muzičke škole je bila popunjena do poslednjeg mesta. Borska publika je istančanog ukusa i vrlo je probirljiva, ali te večeri energija koja je ispunila svaki delić koncertne sale, učinila je da se svi povežemo i uživamo u svakom minutu nastupa. U zbiru smo svi bili 11. Nakon koncerta smo saznali da su ljudi pevali, igrali, ali i plakali. Ni jednog trenutka se nisu suzdržavali da budu ono što u svojoj suštini jesu. I to je predivno. Meni je posebno drago da je sa nama te večeri nastupio i moj sin Vukašin, kao gost na klaviru u pesmi „SneEgom“. To je svakako za mene bio najemotivniji događaj te večeri, ali i čitave 2019. godine.
HC: Imajući u vidu da se pored muzike (sviranja gitare i pevanja) baviš i pisanjem poezije i slikanjem, da li su ovi vidovi umetnosti povezani i da li se međusobno nadopunjuju? Da li je u tom nekom smislu moguće naslikati pesmu, svirati boje, odnosno ispevati muziku?
II: Boje sam otkrio sasvim slučajno, oslanjajući se najviše na svoj osećaj za kompoziciju. Tada mi je ta spoznaja mnogo značila, jer je pocrtavala sve ono o čemu pišem ili sviram i pevam. Svet slikarstva je podjednako čaroban kao i svet muzike, književnosti ili filma. Na samom kraju prošlog milenijuma, kada sam shvatio da će digitalizacija neminovno pregaziti svet koji smo do tada poznavali, imao sam ideju da spoznam šta se dešava sa emocijom koja je zatomljena u pokretu kista, akordu ili stihu, i kako parče silikona razume zapis koji matematički obrađuje. Tada smo moj prijatelj i ja napravili „Digitalizator“, program u koji je moguće ubaciti stihove i dobiti sliku ili muziku na osnovu ASCII koda. Tada su i neki slikari iz Holandije bili jako zainteresovani da taj projekat izvedemo do kraja. Ali kako se sve dobre ideje, kada živiš na Kraju Sveta, najčešće izjalove, tako je bilo i sa ovom. Zato mi je posebno drago da je Poez11a započela i svoj koncertni život.
HC: Kao i svaki pesnik voliš igrarije rečima. Takva jedna igrarija sadržana je i u samom nazivu benda. U toj igri krije se simbolika ali i nastaju neke nove reči i izrazi kao što su Poez11a, SneEgom, NeBostaješ mi... Šta možeš reći o tome? Da li se izmišljanjem novih reči razbija ta stereotipnost i klišei, da li se u tom slučaju izlazi iz tog kolotraga istovetnosti i jednobraznosti u kojima reči dobijaju sasvim drugačije značenje?
II: Od svojih prvih stihova do danas nisam prestajao to da radim. Nekada jednostavno neku emociju ne možeš opisati rečima koje postoje. Možeš, ali na način kako je to neko mnogo godina unazad radio. Ali ti si jedinstven, tvoja emocija je tvoja, zašto onda ne bi od toga uvek napravio malu svetkovinu i obznanio da je govor tvoje Duše neponovljiv i drugačiji, kao što je i emocija o kojoj pevaš. Ja verujem da je to jako bitno, jer time ne dopuštamo stegama nakaradne stvarnosti da proglasi pobedu nad čovečnošću i Ljubavlju.
HC: Na dan održavanja debitanskog koncerta, objavljen je i debi EP album „Talasi“ ali i tvoja zbrika poezije „Nebostaješ mi“. Šta možeš reći o svojoj novoj knjizi i koliko si knjiga do sada objavio?
II: Prvu knjigu „Ledeno prepodne“ objavio sam 1994. nakon pobede na XXI Limskim večerima poezije. Po meni, to je najbitnije takmičenje za mlade pesnike na čitavom prostoru one velike Jugoslavije. Od klinca koji je pisao muziku i stihove za svoj bend, tada sam u kratkom periodu uspeo da upoznam najbitnije stvaraoce tog doba i donesem odluku kako i koliko želim da se bavim poezijom. To su bile teške devedesete, jedan svet u kome smo odrastali je bio potpuno razoren i opljačkan, duhovno i kulturno osakaćen, ispunjen primitivizmom i mržnjom, koja nažalost i dan-danas pulsira ovim tlom, ali i tlom cele planete. Druga knjiga „Eshatolog“ objavljena je 2001. u izdanju kuće „Mali Nemo“. Za tu knjigu i danas mislim da je pravi postapokaliptični omaž, koji ni jednog trena ne odustaje od nade da će Sloboda preživeti. A što se tiče nove knjige, to je moje prvo autorsko izdanje. Bilo mi je jako bitno da na dan koncerta jedan deo tiraža bude dostupan, što će biti praksa i na svakom narednom koncertu. Uskoro ću organizovati i samostalnu promociju knjige, pa nakon toga možemo razgovarati o stihovima koji kažu - NeBostaješ mi...
HC: U pesmi „SneEgom“, vašem četvrtom singlu pevaš o mnogo čemu. Ta pesma me je nekako najviše pogodila i slušam je po nekoliko puta uzastopce kada dođe na red za slušanje. Seta i tuga provejava u svakom stihu i svakom akordu. Tužna pesma koja govori o životu svih nas, o tragičnosti sadašnjosti, pesma koja je jedna kritika društva i vremena u kojem živimo ali na najprefinjeniji umetnički način. Kritika ali i krik i vapaj ljudskog bića koje jasno vidi šta nam se dešava i kuda idemo. Da li se slažeš sa mnom ili je to samo moj doživljaj pesme?
II: Slažem se, u potpunosti. I jako mi je drago da si doživeo iskrenost te pesme na takav način. Mi smo potpuno zatrpani morem besmisla, svako zna šta se dešava u životu nekog bednika kome je poklonjen sav medijski prostor planete, ali ne zna šta se dešava u njegovoj zgradi, ulici, gradu ili zemlji. Ne zna šta se dešava u životima ljudi koji nisu avatari, kakve sve drame proživljavaju u sopstvenoj nemoći pred sistemom koji pokušava da nas potpuno porobi i od nas napravi tovatnu mast za metalna tela večnog života samoodabrane, sobom frustrirane, manjine, kojoj ništa nije sveto i koja nikada nije razumela šta je Ljubav. Ova pesma i ima nameru da nas ubedi da sami sebi postavimo pitanja gde smo i zašto smo tu gde jesmo, ali i kako da učinimo sve što je u našoj moći da ponovo povratimo veru u sebe i da razumemo koliku snagu posedujemo. I tu mislim na onu realnu snagu prave zajednice, na ono od čega nas je more besmislenih informacija, koje sam spomenuo, potpuno otuđilo i tako otvorilo prostor lažnog društvenog angažmana kroz piktograme lajkova, fejvova i „ako sam mu rekao/rekla“ komentara po internetu.
HC: Da li je Poez11a i „Talasi“ zapravo novi talas na našoj muzičkoj sceni? Da li će nas talasi šibati svojom silinom i potopiti slomljene i skrhane u dubinu mora života ili će nam pružiti vožnju života tako što ćemo zabuzdati, uzjahati i pustiti da nas nose ka nekoj boljoj pučini. Na kraju krajeva, da li jedno Mrtvo more može da izaziva talase?
II: Mrtvo more je izrazito slano i u njemu se najlakše pluta. Ne moraš ništa da radiš, samo se prepustiš i čekaš da te Sunce sprži, dok te sol izjeda. Ali i u takvo more svako ulazi dobrovoljno, valjda jer dobija dobar paket aranžman od vlasnika stvarnosti u kojoj dobrovoljno sudeluje. Niko od nas u Poez11i nikada nije boravio na tako neegzotičnom mestu. Naše more je stvarno, prelepo, nekada mirno, a nekada silovito, ali je uvek iskreno. I uvek je to najbitnije more Ljubavi i Života. I svaki talas jači je od obale, zato je bitno da se prepustimo plovidbi. I ja se iskreno nadam da će ljudi koji prate naš rad uživati zajedno sa nama na ovom putovanju.
HC: Koji su planovi za budućnost?
II: Planovi su da nastavimo sa objavljivanjem singlova. I, naravno, želja nam je da što više sviramo i budemo u živom kontaktu sa publikom. Već 9.1.2020. imaćemo nastup u beogradskom klubu Knap, tako da bih iskoristio ovu priliku da pozovem ljude da dođu.
HC: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
II: Ovo je period kada nemam previše vremena da pomno pratim dešavanja na sceni, jer sam konstantno u našoj muzici, ali uvek u plejeru imam neki Gilmorov album. Pošto je „Džoker“ glavna filmska priča ove godine, ja svakako preporučujem pored „Džokera“ i The Dark Knight Trilogy. A knjiga, možda bi neko Ljosino delo prijalo ovih dana, recimo „Rat za smak sveta“...
Intervju uradio Miljan Ristić a.k.a eXperiment