Muzička terapija severnog polarnika - Ólafur Arnalds prvi put u Beogradu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Islandski kompozitor i producent, ali pre svega jedan veliki umetnik, Ólafur Arnalds je sinoć, 20. novembra, prvi put nastupio u Srbiji, odnosno njenom prestonom gradu. Pred delimično popunjenim beogradskim Sava centrom u nešto više od 90 minuta i uz pomoć petoro svojih muzičkih saboraca, izneo je jednu izvanrednu predstavu, pre nego koncert. Organizacije su se latili ljudi iz Charm Music Serbia.

Vrata Sava centra se otvoriše već u 19.30, dok se sala lagano krenula puniti tek kako se bližio najavljeni početak koncerta u 20.30. Pošto se narod nekako smestio u fotelje, a fotoreporteri, pozicionirani malo dalje od bine, sa njene desne strane, stavili objektive i zum na gotovs, prvi čin je mogao da započne.

Pred auditorijum je prvo išetao glavni i odgovorni - Ólafur Arnalds, a odmah za njim i ostatak sonične eskadrile koja se sastojala od dvojice violinista, jedne violinistkinje te njene koleginice za violončelom, a tu je bio i bubnjar, katkad zadužen i za kontroler. Vođa trupe je svoje mesto pronašao na klaviru, tačnije dva klavira. Posebnu pažnu su privukla još dva istovetna instrumenta što su, gle čuda, sama od sebe svirala.

foto: Nemanja Đorđević
Vrpca je presečena jednim lekovitim uvodom u priču, na koju se nadovezala snena Þú Ert Jörðin. Ova potonja je i nas iz publike uključila u nastup. Naime, horski smo pre početka iste zaorili prvi samoglasnik tako da je Arnalds to mogao snimiti. Nakon što smo uspešno izvršili zadato, sempl je još uspešnije ulepšao gorepomenutu stvar. Prelep i nadasve original start. Potom je naišla Only the Winds - meni izuzetno draga, a na sceni fenomenalno izvedena. Dodatno su je začinili svetlosni efekti. Iza benda se nadvila nekakva maglina, prošarana polarnom belinom, koja je upotpunila kompoziciju, a mene, iskren da budem, ostavila bez daha.

Repertoar će se nadalje mahom sastojati od pesama sa prošlogodišnjeg izdanja ,,Re:member“ o čemu nas je Ólafur Arnalds i obavestio u jednom od nekoliko obraćanja okupljenima. S tim u vezi na set listi su se našle naslovna numera Re:member, zatim Unfold, Momentary, Brot, Ypsilon i tako dalje. Ukoliko ima onih koji nisu upoznati sa radom ovo 33-godišnjeg Islanđanina, iskoristio bih ovde priliku da opišem njegov zvuk. U pitanju je savremena klasika oplemenjena različitim eksperimentalnim i ambijentalnim formama kroz koje se prožima i elektronski zvuk. Ni sam tvorac ovih melodija, kako reče, nije sasvim siguran šta je po sredi, ali ja jesam u tome da njegova muzika govori više od pukih nota, definicija i zvukova. Prisutan je i onaj momenat kada vam se nakostreše dlake po telu kao kada gledate neke od najpopularnijih serija čije su sekvence mahom snimane po vrletima polarnih i subpolarnih oblasti. A pojedinima njegovim kompozicijama se upravo to i desilo – postale su saundtrekovi nekolicine serija i filmova.

Polako, ali sigurno smo se bližili kraju. Izvrsna svetlosna podloga je lagano zamirala. Strobovi, ringišpil boja, plavila poplava i ostali efekti su se gubili, a primat je ponovo preuzimala žuta jarka rasveta. Numere sa najnovijeg albuma su takođe napustile set, ne bi li prostor dale, za sam kraj ostavljenoj, jednoj od najpoznatijih stvari Ólafura Arnaldsa – Near Light.

Gromoglasni aplauz prisutnih mu nije dozvolio da se tek tako povuče sa bine pa ga je naposletku i vratio na scenu. Poslednja kompozicija večeri bila je - Lag fyrir ömmu. Posvetio ju je svojoj preminuloj baki koja je, kako je naznačio, imala veliki uticaj na njegovu karijeru i samo kreiranje muzičkog ukusa. Ólafur Arnalds je inače svoje prve muzičke korake napravio u jednom islandskom hardkor/pank bendu kao bubnjar, što je naišlo na negodovanje njegove bake. Na taj način ona preuzima ulogu edukatora i mladog Ólafura zatrpava Šopenom i ostalim klasicima, jelte, klasike. Krajnji proizvod je ovo što imamo danas. Ipak, da nije bilo tog panka...

I tako nakon sat i trideset minuta stigosmo do rastanka. Ólafur Arnalds se još jednom poklonio publici i iz dubine srca joj uputio zahvalnicu te poručio da će se idući put potruditi da malo više vremena provede u Beogradu. Ja bih ovo tumačio tako da će se ovaj artista rođen na usamljenom ostrvu na severu Atlantskog okeana, a nadomak paralele na 66˚ 33ˈ severne geografske širine, vratiti. A zašto i ne bi kada je više nego očigledno da smo se u ovoj katarzičnoj predstavi i pre svega soničnoj terapiji, mi koji joj prisustvovasmo, nauživali. Neupitno.

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva