Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Otvoreno peto izdanje Indirekt Showcase festivala



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Petu godinu za redom, jesenje izdanje Indirect Showcase Festivala održava se u Beogradu. Kao prostor za održavanje panela o muzičkoj industriji odabran je Beogradski market, dok se muzički deo programa održava u više klubova u gradu. Uz to, posetioci mogu da učestvuju i u više radionica u kojima će biti održane diskusije na različite teme, ali i omogućavaju bendovima da nauče nešto što će im koristiti u praksi.

Prvog dana festivala odežano je više panela, a među možda najkorisnijim našli su se oni u kojima se govorilo na temu društvenih mreža za muzičare, o tome kakva su njihova autorska prava i kada muzika iz hobija prerasta u posao.

foto:  Indirekt
Na temu društvenih mreža za muzičare govorio je Miloš Dimić ispred agencije Pioniri Communications, koji je, na osnovu prikupljenih statistika kompanije, podelio sa muzičarima određene savete o tome kako da putem drutšvenih mreža privuku publiku. U okviru ovih saveta detaljno je predočio i formate fotografija koje bi bendovi trebalo da koriste kako bi publici lakše skrenuli pažnju.

Ono što je iz ovog panela „isplivalo” kao vrlo bitno jeste da se društvene mreže zasnivaju na zajednici, ne na reklamama. Potrebno je publici pružiti i neki real time sadržaj i na taj način je kroz dodatni sadržaj aktivirati. Ukoliko ovakav sadržaj prati izdavanje singla, albuma ili bilo koje veće stvari koju bend objavljuje, veća je šansa da će njihov produkt dobiti i veću publiku.

Zanimljivost koja kod nas još nije zaživela jesu takeover profili. Dešavalo se da muzičari ili influenseri na dan preuzmu društvene mreže neke kompanije, ali Dimić je istakao da bi zanimljiv primer bio da neki fan dobije nalog muzičara, te njegov koncert snima iz svog ugla, iz publike. Kao interesantnu pojavu istakao je i kratke video forme, u okviru kojih album od 15 pesama staje u video od 15 minuta, kao i vertical stage, razmere 16:9, koji savršeno može da se snimi za instagram stori, a da obuhvati celu scenu.

Govorilo se i o predstojećoj dvadesetogodišnjici Exita, te je održan intervju sa Dušanom Kovačevićem, osnivačem ovog festivala. Naravno, priče je bilo o počecima Exita koji je nastao kao prikaz otpora Slobodanu Miloševiću, ragovaralo se o tome koliko gubitaka je festival istrpeo pre nego što je prerastao u ono što danas jeste, kao i koliki ekonomski profit donosi gradu. 

foto:  Indirekt
Ipak, ono što je najznačajnije jeste da je naglašeno šta je potrebno uraditi za razvoj domaće scene. Organizator festivala smatra da je potrebno napraviti Export Music Office, kao i kako mladi bendovi treba da se ponašaju da bi postali uspešni, ističući da je veoma bitno da budu posvećeni i profesionalni. 

„Industrija je takva da treba uhvatiti ptiliku kada se pruži. Exit je prilika da bend bude primećen. Bitno je da se domaći bendovi približe ne samo publici, nego i stručnim profesionalcima. Treba s poštovanjem da komuniciraju sa okruženjem”, napomenuo je Kovačević, istakavši da je ge društvena odgovornost festivala da se više posveti „guranju” mladih bendova.

Sigurno najkonfuzniji panel bio je onaj koji je možda i najbitniji za same muzičare, a to je panel „Autorska prava za muzičare”. Ključna stvar kod ovog razgovora bila je to da muzičari treba dobro da obrate pažnju na to koja su njihova prava i kako da ih ostvare ili zaštite. Glavni problem ovog panela ležao je u tome što je govorila grupa pravnika, koja kao da nije mogla da svoje izražavanje spusti na nivo laika. Govoriti pravnim jezikom publici koja nije pravnička se pokazalo kao veoma konfuzno. Ovde je potrebno istaći da je Nikola Jovanović bio odličan moderator panela, dajući sve od sebe da navede sagovornike da uproste priču.

Iako je mnogo toga ostalo nejasno, muzičari su ipak saznali na koje sve načine mogu da zaštite svoju intelektialnu svojinu, kao i ko sve u različitim slučajevima ima vlasništvo nad fonogramom, odnosno njihovim master snimkom. Bitna činjenica koja je iznesena, a koja muzičarima može da bude od velike koristi jeste da je vlasnik snimka onaj ko je finansirao njegovo snimanje.

Predočeno je na šta bi trebalo obratiti pažnju pre potpisivanje bilo kakvih ugovora, kao i da se veoma bitno da bend ili muzičar veoma dobro upoznaju sa materijom i konsultuju sa stručnjavima pre ulaska u bilo kakav poslovni odnos sa bilo kim, kao i šta se sve smatra plagiranjem, kako mogu da se zaštite od plagiranja, kao i da se SOKOJ ne bavi ovom vrstom zaštite.

Najmnogoljudniji panel prvog dana festivala bio je „Hobi ili lobi?”, koji je pokušao da odgovori na barem neka od pitanja na temu da li od muzike može da se živi i da li za takav uspeh treba da budete deo lobija. Ovde je publika dobila pravu diskusiju, jer su govornici na panelu bili iz sveta novinarstva, organizatora koncerata i izdavačkih kuća, ali i predstavnici bendova.

U diskusiju su tokom ovog panela ušli Olga Kepčija (Radio Beograd 202), Marko Ristić (Hardwired magazin), Uroš Kostić (Balkanrock), Zoran Vulović Vule (Longplay i Arsenal fest), Goran Milošević (Naked), Dušan Simić (Itch) i Mihajlo Obrenov (dreDDup).

foto:  Indirekt
Glavna tema ovog panela bila je da isključivo od muzike retko ko u Srbiji može da živi, naročito ako je teritorija na kojoj ima publiku upravo Srbija. Istaknuto je da su, dok nismo obraćali pažnju, mnogi koncertni prostori u Beogradu zatvoreni, da mladi bendovi više nemaju gde da nastupaju jer su ostali koncertni prostori čije plaćanje prevazilazi njihov budžet, kao i da ne postoji ulaganje u scenu. Takođe i da je andergraund bendovima, kao i onima koji sviraju specifičnije žanrove nemoguće zakazati koncert vikendom.

Mišljenja su bila suprotstavljena kada se govorilo o tome da li svakom bendu treba pružiti šansu i kakvu, ali su govornici panela uglavnom bili saglasni da su besplatni koncerti i festivali „uništili instituciju karte” i da su jedan od razloga zbog kojih alternativna scena definitivno nje na vrhuncu.

Napomenuto je da je „sistematski uništavana muzika kojom se bavimo, kao i da je sam posao nevidljiv i ništa nije ustanovljeno na realnim osnovama”, a da je ključ da mladi bendovi budu primečeni to da budu „upakovani” na plejliste sa većim bendovima i da sviraju sa njima.

Kada su saveti mladim bendovima u pitanju, učesnici panela bili su uglanom usaglašeni. Bavljenje muzikom jeste dobro započeti kao hobi, ali ukoliko zaista imate želju da se bavite time, ona ne sme da ostane u okviru hobija i morate da je shvatite kao ono što jeste - ozbiljan posao. Bavljenje muzikom je privilegija i veoma je bitna ljubav prema onome što radite. Ono što je možda najbitnije, ne čekajte da vas neko pronađe, ponudite se izdavačima.

U okviru konferencije moguće je isprobati i Xplore music aplikaciju, koja sadrži muziku podeljenu po žanrovima, erama, ali i plejlistama poput mutike osamdesetih ili „Pank nije mrtav!” plejliste. Takođe, nakon svake konferencije publika ima vremenski prostor od petnaestak minuta za ragovor sa učesnicima panela.

Jelena Ostojić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva