Počela treća Kontakt konferecija - M.O.R.T. u Subbeernom Centru
Sinoć, 20. marta, startovala je treća po redu Kontakt konferencija. Čast da otvori Kontakt 2019. imala je autorka Vesna Pavlović izložbom Mixtape u Marsh Open Space-u, od 19 časova. Ovogodišnja konferencija, pored muzičkog i panelskog dela, bogatija je još i za ekspo program koji će se odvijati u Subbeernom Centru svakog konferencijskog dana od 15 do 23h. Muzički program prve večeri odvijao se na nekoliko lokacija unutar Cetinjske 15. U Dvorištancetu Aleksandra Duende, u Zaokretu Do the Math, Supersi u klubu Bluz i pivo, a u Berlin Moroe The Neighbors. Glavni muzički događaji odigrali su se u Elektropioniru, gde su svirali The Trigger i Moreuz, i Subbeernom Centru gde je nastupila hrvatska grupa M.O.R.T, čiji smo nastup ispratili. Celokupna organizacija ovogodišnjeg Kontakta pripala je March Open Space-u i Odličnom hrčku.
Subbeerni Centar je prve konferencijske večeri ugostio sinjski blues-punk sastav M.O.R.T. Prvobitno je u program bio uvršten i ruski sastav ПАСОШ, koji je nažalost morao da otkaže nastup zbog zdravstvenih problema unutar porodice jednog od članova. Vrata kluba bila su otvorena u 21h, a nedugo potom krenula je i svirka.
Bilo je oko 21.20 kada su se na stejdž, pred beogradskom publikom popeli John, Zvrk, Kikos i Mile i pesmom Pas otvorili svoj repertoar. Inače, bend M.O.R.T. je osnovan početkom ovog milenijuma, ali je zapaženiju ulogu na ex-yu muzičkoj sceni krenuo tek nedavno da stiče. Prvi album su izdali 2013. godine i od tada do danas progresivnim putem koračaju. U prilog tome govori i predana fan baza iz Beograda koja se sinoć okupila ne bi li odslušala svoje miljenike uprkos tome što je sreda - veče u pitanju. Verovatno je ta činjenica i umanjila broj posetilaca i posetiteljki, te je izostala potpuna popunjenost koncertnog prostora. Nakon uvodne numere, krenulo se dalje sa bluzerskom Nikotinskom krizom, pa neotkrivenom protestnom himnom Špiljski čov'k, ne bi li stigli do Boga. John-u su skakutanje po bini, atmosfera, ali i rakija, koju se nije libio popiti kad god mu se ukazala prilika, podigli telesnu temperaturu što ga je nagnalo da se tik pred jedinu traku večeri na engleskom jeziku, I Don't Believe in You, otarasi nepotrebnog dela garderobe.
Kao što rekoh, zavidna količina beogradskih fanova prati rad sinjskih pank-bluzera, a to se najbolje moglo videti kod izvedbe kompozicija Na cesti i Tango, koje su ispraćene horskim pevanjem, kricima, vriskama, ovacijama i aplauzima. Inače starosna i polna stuktura publike je poprilično heterogena, pa se može slobodno reći da ih jednako slušaju i muškarci i žene, te mlado i staro. Pesma Nibiru je u uvodnim notama isto ispraćena zajedničkim pojanjem mase i John-a. Ona je bila uvertira u medley od tri stvari - Lažna arkadija, Olovni vojnici i Logor koje su lagano odvele priču ka zaključku.
Za kraj, nakon dvadeset odsviranih numera i devedeset minuta aktivne svirke, bez previše i suvišne priče, odabrali su Austriju, posvetivši je imigrantima, onim našim, jugoslovenskim. Momci su se povukli sa stejdža, ali ekspresno i vratili, te za konačno ende zasvirali meni i mnogima omiljenu Meni se skače. Voleo bih kada bi više ovakvih pesama pronalazile put u njihovim autorskim radovima i budućim repertoarima.
Sat je otkucao 23, vreme kada muzika mora utihnuti u Cetinjskoj. Motajući duvan, John se vratio na binu i potpomognut Cokom iz organizacije konferencije saopštio narodu da ipak neće biti novog bisa jer su pravila stroga i eksplicitna.
Publika je bila evidento zadovoljna celokupnim prikazom i sa osmesima na licima se uputila ka izlazu. Kontakt se nastavlja.
Nemanja Mitrović Timočanin
Bilo je oko 21.20 kada su se na stejdž, pred beogradskom publikom popeli John, Zvrk, Kikos i Mile i pesmom Pas otvorili svoj repertoar. Inače, bend M.O.R.T. je osnovan početkom ovog milenijuma, ali je zapaženiju ulogu na ex-yu muzičkoj sceni krenuo tek nedavno da stiče. Prvi album su izdali 2013. godine i od tada do danas progresivnim putem koračaju. U prilog tome govori i predana fan baza iz Beograda koja se sinoć okupila ne bi li odslušala svoje miljenike uprkos tome što je sreda - veče u pitanju. Verovatno je ta činjenica i umanjila broj posetilaca i posetiteljki, te je izostala potpuna popunjenost koncertnog prostora. Nakon uvodne numere, krenulo se dalje sa bluzerskom Nikotinskom krizom, pa neotkrivenom protestnom himnom Špiljski čov'k, ne bi li stigli do Boga. John-u su skakutanje po bini, atmosfera, ali i rakija, koju se nije libio popiti kad god mu se ukazala prilika, podigli telesnu temperaturu što ga je nagnalo da se tik pred jedinu traku večeri na engleskom jeziku, I Don't Believe in You, otarasi nepotrebnog dela garderobe.
Kao što rekoh, zavidna količina beogradskih fanova prati rad sinjskih pank-bluzera, a to se najbolje moglo videti kod izvedbe kompozicija Na cesti i Tango, koje su ispraćene horskim pevanjem, kricima, vriskama, ovacijama i aplauzima. Inače starosna i polna stuktura publike je poprilično heterogena, pa se može slobodno reći da ih jednako slušaju i muškarci i žene, te mlado i staro. Pesma Nibiru je u uvodnim notama isto ispraćena zajedničkim pojanjem mase i John-a. Ona je bila uvertira u medley od tri stvari - Lažna arkadija, Olovni vojnici i Logor koje su lagano odvele priču ka zaključku.
Za kraj, nakon dvadeset odsviranih numera i devedeset minuta aktivne svirke, bez previše i suvišne priče, odabrali su Austriju, posvetivši je imigrantima, onim našim, jugoslovenskim. Momci su se povukli sa stejdža, ali ekspresno i vratili, te za konačno ende zasvirali meni i mnogima omiljenu Meni se skače. Voleo bih kada bi više ovakvih pesama pronalazile put u njihovim autorskim radovima i budućim repertoarima.
Sat je otkucao 23, vreme kada muzika mora utihnuti u Cetinjskoj. Motajući duvan, John se vratio na binu i potpomognut Cokom iz organizacije konferencije saopštio narodu da ipak neće biti novog bisa jer su pravila stroga i eksplicitna.
Publika je bila evidento zadovoljna celokupnim prikazom i sa osmesima na licima se uputila ka izlazu. Kontakt se nastavlja.
Nemanja Mitrović Timočanin