Drugi dan beogradske Kontakt konferencije, u četvrtak, 21. marta, započeo je tribinskim delom od 10 časova u prostorijama Marsh Open Space-a. Na prvom panelu su pričali Dejan Grastić (Belgrade Beer Fest), Ivan Milivojev (Exit), Dubravko Suvara (OK Fest – Tjentište, BIH), Login Kočiški (Taksirat – Skoplje, Severna Makedonija), Sara Gigante (Charmenko – Turska) i Vladimir Rukavina (Festival Lent – Maribor, Slovenija) o tome koji su najveći izazovi u organizaciji uspešnih festivala. Moderator je bio Zoran Stajčić sa portala Ravno do dna. Od 11.30 Aleksandar Peković (Arteria Creative Network – Slovenija) je sa svojim sunarodnikom Darkom Brlekom (Ljubljana Festivala) razgovarao o sličnoj temi, dok je naredna, od 12.30, bila o finansiranju velikih manifestacija u regionu. Diskusiju je vodio Marko Maršićević (Marsh Production), a govornici su bili Ivan Šarar (Sekretar za kultura grada Rijeke), Mateja Demšić (Sekretarka za kulturu grada Ljubljane), Milan Lazović (Podsekretar za kulturu grada Beograda), Robert Čoban (Color Press Group) i Biljana Bobić Subin ispred srpskog ogranka Heineken kompanije. Nikola Jovanović iz SAE Instituta je nakon toga u istom prostoru govorio o autorskom pravu u muzici.

foto: Kontakt
Sprat je od 16h bio domaćin projekciji filma Olje Miletić i Dušana Majkića ,,Pobednici su dosadni’’, da bi potom Ex Revolveri imali promociju albuma. Od 20 časova u Poletu se dogodila još jedna promocija, ali ovog puta knjige i to one o Dušanu Preleviću Preletu - ,,Ko želi da živi večno’’, autorke Milice Prelević.

Muzički program druge večeri konferencije odigrao se na nekoliko lokacija unutar Cetinjske 15. Moju malenkost je gitarski zvuk odveo prvo u Subbeerni Centar, a potom u Elektropioir, dok su se različiti zvuci još mogli čuti u Yugovinyl-u, Zaokretu, Spratu, Dvorištancetu, Ljubimcu i klubovima Bluz i pivo i Berlin Moroe.

U Subbeernom Centru je od 21.10 nastupao Amerikanac Jon Spencer sa svojim novim bendom The Hitmakers. Klub je za razliku od prve večeri bio krcat. Preovladavala je starija garnitura fanova, a zvuk je bio za nijansu gori od prve večeri. Verovatno je delimičan razlog tome i promena moje stajne tačke. Bilo kako bilo, moja malenkost je u koncertni prostor ušla za vreme numere Fake i odmah na početku shvatila da će ovo biti jedno bučno muzičko iskustvo. Glavni uzrok toga zapravo je sonični derivat koji isporučuju Jon i ekipa. Raskršće proto punk, noise rock i garažnih nota.

Pored Jon-a na bini su se našli još i Sam Coomes za klavijaturama, ali i mikrofonom, M. Sord na bubnjevima i Bob Bert kao udarač na kantama za đubre i ostalim balastnim pomagalima o koje je ogrešio svoje palice. Inače, The Hitmakers su najsvežiji prateći bend Jon Spancer-a. Beogradska publika se mogla upoznati sa njim uživo i 2015. godine kada je prestoni grad Srbije posetio sa još jednim svojim sastavom imena Jon Spencer Blues Explosion. Ovaj muzički multipraktik svira još i u grupama Boss Hog i Heavy Trash, a jedan je i od osnivača kultnog Pussy Galore-a.

Set je trajao otprilike pedesetak minuta, a neke od pesama koje su zasvirali bile su Beetle Boots, I Got the Hits, Wilderness, kao i Blues Explosion-a Dang. Za kraj nastupa, koji se dogodio već u 22h, ostavili su Love Handle. Vratili su se ubrzo na bis i odsvirali još nekoliko pesama među kojima su se za konačno doviđenja našle No Count Pussy Galore-a i najveći hit grupe The Modern Lovers – Roadrunner. Ova pesma je sigurno jedna od proto-punk himni i zaista je lepo što su je Jon i ekipa uvrstili u repertoar i uz nju se od beogradske publike oprostili.

foto: Anamarija Vartabedijan
Koncert je završen u 22.15, što je faktički značilo da se može stići i na svirku riječke grupe Fit koja se na nekoliko desetina metara dalje, u Elektropioniru, odvijala. I ovaj prostor je bio dupke pun, a među okupljenim narodom su se mogli videti i brojni rokenrol veterani bivše Jugoslavije. Pesma koja me je dočelaka mi nije bliska umu, međutim ona naredna itekako jeste. U pitanju je Zaboraviću sve, koju su horski zapevali svi pristuni. Na momente se mogao razaznati i po neki vokal koji je za zapevati odabrao tekstualnu verziju Grupe JNA.

Odmah za njom je usledila Mačka, numera koja je proslavila ovu riječku škvadru. Davor Lukas i drugari su je izneli kao na studijskom snimku. Ako je ona prethodna Elektropionir pretvorila u masovnu horsku priredbu, onda je ova pesma to podigla na nivo predstave. Moram pomenuti jednu sitnicu koja me je posebno obradovala, a to je da je basista Fita nosio majicu notornog jugoslovenskog pank sastava Paraf čime je pokazao da je tamošnja, lokalna rokenrol scena po svoj prilici ujedinjena.

Do jedanaest sati, kada se muzika morala ugasiti, odsvirali su još nekoliko kompozicija. Valovi, Novi dan, obrada Blondie Zvoni telefon i Daj mi ruku bile su neke od njih. Pošto se narod nije razišao, vratili su se na bis i tom prilikom još jednom odsvirali Mačku. Uz Davorovo obećanje da će doći opet, tonovi su utihnuli.

Treći dan je pred nama.

Nemanja Mitrović Timočanin