Beogradski
Sava centar je sinoć, 31. januara, bio dom događaja koji će sigurno ući u anale
balkanske rokenrol istorije. Nakon pauze od 32 godine na scenu su se vratili veterani
jugoslovenskog progresive rock zvuka i napravili spektakl. Korni grupa je na taj način proslavila pola veka od osnivanja, a u
povratničkoj misiji pomogli su joj brojni gosti, kao i mnogobrojna publika.
Agenciji Long Play je pripala čast organizacije koncerta.
Ovaj nastup
je prvobitno trebalo da se održi prošle, 2018. godine, ali je usled
nepredviđenih okolnosti pomeren za prvi mesec nove godine. To nije omelo veliki
broj fanova da se slije među zidine Sava centra i da prisustvuje istorijskom
događaju. Sve je bilo spremno u 20.30 za početak.
Na bini se
prvo ukazao narator koji nas je podsetio na par činjenica vezanih za biografiju
sastava. Šaljivo je objasnio da je glavni krivac, a ujedno i generator benda,
Kornelije Bata Kovač koji je svojim dolaskom iz Sarajeva u Beograd ,,pokvario’’
dve beogradske grupe – Elipse i Zlatne dečake i samim tim napravio prvu, tzv.
supergrupu u Jugoslaviji. Prisetili smo se i onih koji su bili deo priče, a
više nisu sa nama - nedavno preminulog basiste Bojana Hreljca, bubnjara
Vladimira Furduja Furde, gitariste Velibora Kacla i pevača Dušana Prelevića
Preleta. Uz poruku da zajedno odsanjamo ovaj san, narator se povukao sa stejdža
i isti prepustio Korni grupi.
 |
| foto: Nemanja Đorđević |
Pozornica im
je u potpunosti pripala, a kompozicija kojom su otvorili nastup, sa Galetom iz
notornog niškog sastava Kerber za mikrofonom, bila je Devojčice mala iz daleke 1969. godine. Evidentno je bilo da se
vežbalo i da se sve moralo dovesti do tančina u red, no neke pesme jednostavno
nisu mogle biti izvedene kako originalne verzije nalažu. Izvorno vreme trajanja
numere Prvo svetlo u kući br. 4 je
ovom prilikom prenebregnuto, ali je Gale svakako bio na visini zadatka što se
vokala tiče.
Mikrofon je
cele večeri služio kao štafeta, jer je gostiju na mestu pevača bilo četiri, a
na kraju se tu našao i peti, ali o tom potom. Galeta je na kratko zamenio Zoran
Šandorov ne bi li otpevao pesmu Kuda
ideš, svete moj?, a njega Dejan Cukić sa kompozicijom Čovek i pas, posvećenoj Dušanu Preleviću Preletu. Cukić je potom
mesto ustupio najmlađem među njima – Dušanu Svilaru. Bio sam poprilično
skeptičan kada sam video da će on biti jedan od gostiju, ali moram priznati da
je, iako dolazi iz totalno drugog žanrovskog miljea, momak oduvao prisutne
svojim vokalnim aranžmanima kod numera Ti
samo budi dovoljno daleko i Slika.
Mrtva je trka ko se bolje snašao u ulozi pevača na nastupu, između njega i
Šandorova koji se zatim vratio na binu sa Tri
čoveka u kafani. Dušana Svilara do samog kraja više nismo imali prilike
videti, dok je Šandorov u nastavku uglavnom bio ,,čovek za mikrofonom’’.
Dejan Cukić
je pored pevačke uloge, na momente imao i onu hronologa/istoričara, ali i
animatora. Tako je moju omiljenu stvar Korni grupe Ivo Lola, za koju sam iskreno mislio da se neće naći na repertoaru,
uveo rečima da je u ,,ono vreme’’ svaka grupa morala imati neku rodoljubivu,
patriotsku pesmu. Stekao sam utisak iz Cukićevih reči da je po sredi nekakvo
pravdanje takve numere, što je po mom mišljenju, ako sam u pravu, potpuno
pogrešan pristup. U eri nacionalističkih i četničkih prepeva od strane kojekakvih
,,rokenrol misionara’’, smatram da je ovakva kompozicija pun pogodak i baš ono
što u vremenu revizija i prekrajanja istorije, valja svirati, i ponavljati,
svaki dan. Ovo remek-delo je otpevao Gale.
On se do
kraja nastupa latio mikrofona na još jednoj traci i to beše ona koju je
proslavila Generacija 5 – Pseto.
Dejan Cukić je potom otpevao Divlje
jagode, a onda je došao red na Zorana Šandorova i petnaestominutnu
rapsodiju Put za istok, sa prvog
albuma Korni grupe. Ova maratonska numera, sastavljena od četiri dela, je
obuzela narod Sava centra i svojom energijom nagnala isti da apalauzom
pozdravlja najupečatljivije momente, kako vokalne, tako i instrumentalne.
Kornelije Kovač je takođe imao svoj mini-šou improvizujući velelepne melodije
na svom klaviru. Šandorov je sve to u najboljem redu pratio i u potpunosti se snalazio.
Kada je ovom soničnom putovanju došao kraj, gromoglasnim aplauzom upućena je
čestitka celokupnom bendu. Kad smo već kod njega, ne bi valjalo zaboraviti ko
je sve te večeri bio na bini. Od stare škole, odnosno onih koji su u prvim
godinama vedrili i oblačili, na sceni su se našli, u nekoliko navrata pomenuti,
Bata Kovač – pijanista, srce i mozak grupe i Josip Boček na gitari. U pomoć su
im pritekli pridruženi članovi Peđa Milanović na bas gitari, Aleksandar Miletić
na klavijaturama i Ratko Ljubičić za bubnjevima. Za bek vokale su bili zaduženi
Miki Rajković i Nenad Busarac iz sastava Peti Element, inače oformljenim od
strane Batine ćerke, Kristine Kovač.
Šandorov je predstavu
uveo u poslednju fazu hitom Moja
generacija, koja je do tada najmoćnije zvučala. U nekoj od pauza između
pesama čuo se poklič iz publike ,,Daj Adolfa’’. Pojedini mediji su na dan
koncerta pisali da Dado Topić, jedan od vokalista Korni grupe, neće moći da prisustvuje
usled bolesti. Ne leži vraže, eto Cukića na bini sa najavom, a nakon najave,
eto Topića na pozornici. Ovacijama je dočekan, a odužio nam se, za početak,
njegovom omiljenom pesmom Jedna žena.
Više nego očigledno je bilo da je Dado na stejdž došao bolestan, ali i to da je
želja pobedila fizičko stanje, te da nije hteo i smeo propustiti ovaj
istorijski događaj. Otpevao je još i Etidu,
kada smo mislili da će se povući sa scene. Međutim, Cukić se vratio pred
auditorijum i zajedno sa, do prvog refren, Dadom, a potom i ostalim pevačima, odveo
nastup u sam finiš jednom veselom, permanentno dragom numerom Trla baba lan. Žurka je trajala tokom
cele izvedbe. Poštovaoci i poštovateljke benda su ustali sa svojih sedećih
pozicija, zaigrali, zapevali i dlanom o dlan ispratili stvar do kraja. Zaista
jedna prelepa slika.
Ovde je
trebalo da se koncert i zvanično završi, ali ne, jednostavno ni bend, ni
publika nisu želeli da se bez bisa okonča ovo istorijsko veče. Još jednom Moja generacija za kraj ovog
dvoipočasovnog mjuzikla sa srećnim krajem. Od jedne ljubiteljke Korni grupe i generalno rada Kornelija Kovača, poklon cvet
za rastanak i kraj. Bilo je pet minuta iza 23h.
 |
| foto: Nemanja Đorđević |
Nastali u
vreme studentskih buna, te političkih i društvenih turbulencija, jedni od prvih
velikih bendova nekadašnje Jugoslavije, menjali članove, eksprimentisali
zvukom, rađali nove zvezde balkanskog rokenrol neba, proizveli mnogobrojne
hitove, ugazili u drugu polovinu veka postojanja, pa i odsvirali povratnički
beogradski koncert, pred mnogobrojnom publikom, 31. januara u Sava centru. Ovaj
datum bi trebalo zacrveniti u rock kalendaru jer, prisustvovali smo istoriji.
Siguran sam.
Nemanja
Mitrović Timočanin
