Album "Hunt" goth metal grupe Evolucija izglasan za album godine u Nemačkoj
Album "Hunt" goth metal grupe Evolucija izglasan za album godine u Nemačkoj

Saša Novak: Osjetio sam da je vrijeme za novi početak



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Na probi, dan pred novosadsku promociju njegovog solo albuma "Ja sam tu" popričali smo sa Sašom Novakom Radulovićem, legendarnim gitaristom "Psihomodo Popa". Šta smo pričali pročitajte u redovima koji slede...

Saša Novak i Zoran Popnovakov
Novosadskoj publici ćeš se predstaviti, smem li reći, na svoj 54. rođendan. Koliko te ta brojka opterećuje?
U principu me ne opterećuje nikako. Više me je opterećivala kada sam imao 45, pa sam onda razmišljao o tome. Sad me baš briga, uleteo sam nazad u rokenrol, uopće me ne interesira ono što je bilo prije, sad mi ja važno da samo maksimalno radim na stejdžu, u studiju. Uopće se ne obazirem više na godine. Nisu mi više nikakva prepreka.

Da li je naziv albuma “Ja sam tu” svesno izabran da bi publici naglasio da obrate pažnju na tebe i album? Da li misliš da je potrebno ponovo se predstavljati publici u regionu?  Tvoj “minuli rad” je dobro poznat.
U svakom slučaju, htio sam i onoj starijoj publici koja me poznaje, a koji znaju da me 20 godina nije bilo, dati do znanja – “Halo, ja sam tu!, vratio sam se”, a novim generacijama se predstaviti, jer oni znaju što je Psihomodo Pop, ali me ne povezuju sa njim. Gopca, naravno, znaju, ali ne znaju tko je iza tih pjesama. Oni znaju pojedinačne pjesme, slabo poznaju albume, sad je drugačije vrijeme. Vrijeme je pjesama, a ne albuma. Mislim da je novim generacijama potrebno reći tko sam i zašto sam tu i da li ja imam pravo, uopće, na neki povratak. Tako da…svjesno je izabran naslov albuma.

“Once upon a time” je prošao, po mom mišljenju, prilično nezapaženo. Zašto? Gde si pogrešio?
Nisam nigdje pogrešio. Prošao je apsolutno nezapaženo. Iz jednog jedinog razloga, privatnih problema, zbog čega sam sve u jednom trenutku morao ugasiti i ostaviti za neka bolja vremena. Nisam bio ni sam svjestan da li će ta bolja vremena doći brzo ili ne, međutim, negdje 2015. godine sam osjetio da je vrijeme za novi početak.

Nova ploča je privukla pozornost. Prvi singlovi su dosta uspešni. Vrte se po radio stanicama, imaju zapažen broj pregleda na netu. Kako to komentarišeš?
Uf, ja sam super zadovoljan. Sretan sam da se ljudima dopada pjesma i novi video sa novim, mladim bendom. To je onda izazvalo pozornost i kod mlađe publike, a stara publika cijeni to i mene to čini jako sretnim, u svakom slučaju.

Ne možemo pobeći od pitanja o Psihomodo Popu. Koji je bio razlog tvog odlaska iz benda? U kakvom si odnosu sa Gopcem i ekipom. Koliko te je pogodila Tigranova smrt?
U najnormalnijem odnosu sam sa momcima iz benda. Često se viđamo. Eto, Brada mi je bio na koncertu, na promociji u Zagrebu. Gopca i Šparku sam kontaktirao taj dan, ali nisu mogli doći zbog privatnih obaveza. Razlog mog odlaska iz benda je bio taj što su nam se stavovi o tome u kom pravcu bi trebao ići Psihomodo Pop razišli. Ja sam bio više za progresivni rok, više me je interesirala svjetska muzika i to je postala permanentna napetost. Nije to trajalo mjesec dana, nego puno više. Kočio sam ja njih, kočili su oni mene, na neki način. Morao sam i privatno raščistiti sam sa sobom, vidjeti šta ja zapravo želim od života. 

To je bilo odmah posle “Srebrnih svinja”? On je već bio drugačiji album?
Ne, to se desilo dan uoči snimanja “Unplugged” albuma. Ja sam već cijelu tu ploču s njima pripremio. Tu ploču sam ja trebao producirati, ali, eto, taj dan sam otišao iz benda. Što se Tigrana tiče, to je tragedija. To nije niko očekivao. Taj dan kad je Tigran umro, ja sam predstavio singl “Ramona”. Poslao sam “press release”, da bih popodne saznao strašnu vijest. To je za mene i dan-danas veliki šok. Niko to nije očekivao. Prije su možda očekivali da ću ja otići ili neko drugi iz benda, a kamoli on. Tragedija…

Na novoj ploči, što se tiče zvuka, nisi se sasvim distancirao od bivšeg benda. Nisi hteo ili nisi mogao?
Ploča, “Ja sam tu”, to sam već više puta rekao, ona je jedna vrsta moje retrospektive i to je onda bio razlog zašto sam ja svjesno ulazio u sferu starog zvuka, pa malo u moderni, tako da nije to bilo slučajno. Vrlo dobro poznajem rad u studiju, svjesno sam odabirao metode da postignem zvuk osamdesetih, čak i neki “glam” sedamdesetih, upotrebivši neke perkasije. Sve je to bilo dio mog plana, što ne znači da će taj plan ostati, jer novi zvuk ide u sasvim drugom smjeru.

Ko ti je pomagao u snimanju albuma “Ja sam tu”? Svirao si sve instrumente?
Jeste, svirao sam sve instrumente, osim što je “Osmjeh” snimljen uživo i što je na “Sumornom svijetu” Marino Udo (Pelajić ili Udo Barracuda, bivši član Filma, Haustora, Le Cinema, prim. HC) odsvirao bas gitaru. Ok, i moja kćerka mi je mnogo pomogla, ali ona mi je više bila “mental couch”. Ona je dijete koja je rasla uz mene i moju muziku i permanentno je učestvovala u stvaranju ovog albuma i pjevala je na nekim pjesmama.  

Koliko su stare pesme sa ploče?
Uf, pa recimo, “Gubim te” koja otvara album je još iz 1981. Godine. Osmjeh, Drage Mlinarca je iz 1967., a “Morgen”, čak 1953... Ima još nekih pjesama iz osamdesetih, ostatak su ipak novije.

Otkud pesma Ive Robića na albumu? Je li to posveta boljim vremenima ili…
Ivo Robić je legenda. Jedan od retkih iz naših krajeva koji je dostigao svjetsku karijeru. “Morgen” je 1953. Bio singl #1  u Njemačkoj,  bio je #1 u Americi, dobila je englesku verziju koja se zvala “One More Sunrise” i koju su pjevali Frank Sinatra I Bing Crosby. O toj pjesmi se nema više što reći. Njemački je kompozitor Peter Moser, ali je on odavno umro, pa sam tražio tko je vlasnik autorskih prava jer sam morao tražiti dozvolu da prekrojim pesmu, tj. izbacim deo teksta. Našao sam na kraju, to je bila Hanza Records iz Berlina (u njihovim studijima su nastale takve ploče kao – “Achtung Baby” od U2 ili “Heroes” od Bovija) kojoj sam poslao demo pjesme i očigledno im se svidjela pošto sam posle dva dana dobio dozvolu. Eto… To je za mene bio znak da sam na dobrom putu jer je važno da ti neki neutralni ljudi pokažu gdje si.

Izjavio si ranije da “Rokenrol se mora boriti za svoj deo kolača”… Koliko je to danas teška borba?
Teška je izuzetno. Rokenrol je doživeo jednu krizu identiteta koja se već dešavala ranije (sredinom sedamdesetih, recimo) što je opisao još Čonta odavno “Ubila ih velika lova, sveža krv je novi val”. Moj utisak je da se sa Foo Fighters-ima vraća rokenrol u jednom dobrom autorskom segmentu. Normalno, laktovi moraju da rade. Svako se mora boriti za svoj dio sunca što kaže Pero Metessi “Ako tražiš svoj dio sunca, teško ćeš ga naći”. Borbe mora da bude.

Otprilike znamo ko je uticao na tebe od starijih bendova. T-Rex, Ramonsi, Nirvana… Šta ti se dopada od novije muzike? Koliko uopšte slušaš muziku? I novu i staru?
Foo Fighters, definitivno. Njih često i sviram. Do skora sam u Njemačkoj imao jedan bend s kojim sam prašio Fighters-e, Thin Lizzy, neke sedamdesete. Slušam jedan jako dobar rok radio u Njemačkoj, zove se “Radio Bob” koja pušta dobar novi rok, Gretu Van Fleet, te nove Cepeline i slične nove grupe, tako da sam dosta naslušan nove muzike, što me raduje išto mi koristi. I inspirira me, jer je produkcijski rokenrol jako napredovao.

Meni lično su se na albumu najviše dopale dve mračnije pesme “Crni gavran” i “Cold”. Nekako se i razlikuju po atmosferi od ostatka ploče.
Imam ja i svoju mračniju stranu, Recimo,  “Srebrne svinje” je takva pjesma koja ima neku atmosferu ranih sedamdesetih, neku Flojdovsku notu, tako da sam to iskoristio i na ovoj ploči. Biće i na budućim pločama takvih pjesama, sigurno. Ne mogu pobjeći ni od svoje tamnije strane. Mora postojati neka ravnoteža. Ja nisam čovjek koji može napisati sad 12 sličnih pjesama i da budem zadovoljan tim. 

Kako si zadovoljan nvoim bendom? Posebno sa novim basistom😊?
Hahaha, evo gleda me, moram ga nahvaliti. Šalim se, jako sam zadovoljan, presretan sam. Pre njih sam svirao sa Pikom, Udom, i Tonijem Markolinom, ali oni su moja generacija, stara škola. To je bio stari pristup rokenrolu. Ovo su mladi momci koji imaju drugačiju energiju, drugačiju tenziju. Na pozornici drugačije izgledaju. Meni su dobra podrška. Ni ranije, vjerovatno se sjećaš, ja nisam bio “nježan” niti statičan na pozornici, ali ovo je bend koji i mene više gura napred, daje mi novu energiju. 

Šta očekuješ od novosadskog koncerta?
U svakom slučaju, dobru, dobru zabavu. Spomenuo si već da mi je i rođendan, pa ćemo nastojati dobro se zabaviti i mi i publika. Nadam se da će se novosadska publika odazvati u  većem broju. Gerila je dobar klub koji ima tradiciju, pa dođite…

Planovi za budućnost… Skoriju…
Na nama je da ovo prezentiramo što većem auditoriju, da što više ljudi ovo vidi i čuje, radimo novi spot uskoro. Biće to spot za “Crni gavran”. To će biti naš novi singl, a planiramo i live ploču napraviti. U svakom slučaju posle će slediti i novi studijski album. Otprilike…

Saša, hvala ti na razgovoru.
Hvala i tebi.

Sa Sašom razgovarao Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva