Žovijalni duh mračnog kabarea – The Tiger Lillies u Beogradu
Helly Cherry
Britanski dark cabaret trio The Tiger Lillies je sinoć, 3. decembra, ponovo posetio Beograd i pred punom Velikom salom Doma omladine priredio događaj za pamćenje. Prestoni grad Srbije se našao u itinereru turneje pod nazivom Devil’s Fairground, koja nosi identično ime dolazećeg albuma ovog nesvakidašnjeg sastava. Organizacija koncerta pripala je beogradskom Domu omladine.
Nit’ je Lili Artan, niti su Tiger Army, već su od Londona grada The Tiger Lillies. Predvođeni ekscentričnim Martyn Jacques-om, vratili su se u Beograd nakon deset godina i napravili fenomenalni šou.
Vrata Velike sale DOB-a bejahu otvorena u 21h. Prošlo je nekih dvadesetak minuta kada se sa razglasa čulo ,,Ladies and gentleman, please welcome - The Tiger Lillies’’ i eto njih pred nama. Uz zvuke pesme Devil’s Fairground lagano, ali sigurno su nas upustili u finu plovidbu njihovom dark cabaret, pankerskom izvedbom.
Istini za volju, ova turneja je zapravo promotivnog tipa, jer im je set lista bila većim delom sastavljena od numera koje će se naći na gorepomenutom, novom albumu. Ipak, ni to nije pokolebalo publiku koja im je ovacijama i aplauzima davala podršku. Neki su doduše svojom pričom, smehom i galamom remetili užitak ostalima i to u sred izvođenja repertoara, što je, uprkos konceptu kakav neguju The Tiger Lillies, bilo na momente degutantno. Pojedini fanovi su reagovali na ovakvo nedolično ponašanje drugih, pa su se u određenim zonama Velike sale mogle čuti i teške reči i glasna negodovanja. Napomenuću da je koncert bio sedeći.
Prvi deo nastupa, u potpunosti posvećen novim trakama, je trajao četrdeset minuta, nakon čega je usledila dvadesetominutna pauza. Uz ponovnu najavu sa razglasa su se vratili. Inače sam bend, od početka svog rada, neguje tradiciju trija. Glavni i odgovorni je Martyn Jacques, koji svoje umeće pokazuje i dokazuje glasom, harmonikom, klavirom i kućne izrade ukulelelom. Njemu u ravni, sa naše leve strane beše postavljen Adrian Stout koji je pak svoj talenat prikazao muziciranjem, pre svega na kontrabasu, a nije se libio ni da zagudi, pa ni da udari po testeri, a na posletku ni sa tereminom da se zaigra. Desno od Martyn-a, ništa manje relevantan za ovu priču bubnjar Jonas Golland. I on se kod nekih pesama latio gudala i njime po čineli zaplesao. Svi su na licima imali šminku bele boje, a poneko i neki detalj crnila. Što se kostimografije tiče, nju bih opisao lonac klasičnog kabarea sa začinima od burleske i srednjovekovnog beskućništva Londona. Potpuno u duhu crnohumornog muzičkog izražaja koji neguju.
Drugi deo programa je počeo u 22.20 i trajao je sat vremena. Uzbudljiviji je bio od prvog, pre svega zbog interakcije sa publikom. Ponovo je veći deo seta pripao novim numerama, ali se i za stare poklonike, od kojih su neki sigurno bili i pre deset godina, našao po neki raniji hit. Neke od tih pesama bile su Beat Me, Maria i veselog tona Bully Boys. Kao što rekoh, fanovi su sarađivali sa bendom. Na pitanja ansambla koju pesmu žele, povici iz mase su preplavili salu. Isto tako kod nekih pesama se auditorijum i singalong deonicama javljao, a ni ritmičko aplaudiranje nije izostalo. Krutost prvog dela programa, zamenila je žovijalnost drugog, pa je difuzija sreće i radosti doprela do svakog i svake. Na taj način je ovaj koncert ostavio utisak nezaboravnog, a sam se bližio kraju. Nisu želeli da prave pompu odlaskom, te ponovnim pojavljivanjem na bisu, već su odmah opleli sa Crack of Doom i tako se oprostili od Beograda, po drugi put.
Svoj put su našli direktno kroz salu, ne bi li ispred iste dočekali fanove. Oko njihovog stola sa distribucijom okupljeni ljubitelji i ljubiteljke su se mogli slikati sa njima, dobiti autogram, odnosno potpis na disk ili ploču, te po koju i prozboriti, a sve to nakon dva sata kvalitetnog dark cabare programa.
Zaista odlična predstava ovog trija, koja će svima nama koji smo joj prisustvovali ostati duboko urezana u sećanje. Uprkos trenutnim i pojedinačnim previranjima u publici, na kraju su svi sa osmehom od uha do uha napustili Dom omladine. The Tiger Lillies su po svoj prilici došli na pravo mesto sa njihovim mračnim kabareom, ogrnutim u pankerski plaš i crnim humorom zamazanim. Ovakav sud je potkrepljen reakcijama naroda sa koncerta, a poznato je da su ovo prostori gde se neguje sarkastični i ironični humor. Sa nadom da do sledećeg puta neće proći dekada, moja malenkost se odjavljuje.
Nemanja Mitrović Timočanin
Nit’ je Lili Artan, niti su Tiger Army, već su od Londona grada The Tiger Lillies. Predvođeni ekscentričnim Martyn Jacques-om, vratili su se u Beograd nakon deset godina i napravili fenomenalni šou.
Vrata Velike sale DOB-a bejahu otvorena u 21h. Prošlo je nekih dvadesetak minuta kada se sa razglasa čulo ,,Ladies and gentleman, please welcome - The Tiger Lillies’’ i eto njih pred nama. Uz zvuke pesme Devil’s Fairground lagano, ali sigurno su nas upustili u finu plovidbu njihovom dark cabaret, pankerskom izvedbom.
Istini za volju, ova turneja je zapravo promotivnog tipa, jer im je set lista bila većim delom sastavljena od numera koje će se naći na gorepomenutom, novom albumu. Ipak, ni to nije pokolebalo publiku koja im je ovacijama i aplauzima davala podršku. Neki su doduše svojom pričom, smehom i galamom remetili užitak ostalima i to u sred izvođenja repertoara, što je, uprkos konceptu kakav neguju The Tiger Lillies, bilo na momente degutantno. Pojedini fanovi su reagovali na ovakvo nedolično ponašanje drugih, pa su se u određenim zonama Velike sale mogle čuti i teške reči i glasna negodovanja. Napomenuću da je koncert bio sedeći.
Prvi deo nastupa, u potpunosti posvećen novim trakama, je trajao četrdeset minuta, nakon čega je usledila dvadesetominutna pauza. Uz ponovnu najavu sa razglasa su se vratili. Inače sam bend, od početka svog rada, neguje tradiciju trija. Glavni i odgovorni je Martyn Jacques, koji svoje umeće pokazuje i dokazuje glasom, harmonikom, klavirom i kućne izrade ukulelelom. Njemu u ravni, sa naše leve strane beše postavljen Adrian Stout koji je pak svoj talenat prikazao muziciranjem, pre svega na kontrabasu, a nije se libio ni da zagudi, pa ni da udari po testeri, a na posletku ni sa tereminom da se zaigra. Desno od Martyn-a, ništa manje relevantan za ovu priču bubnjar Jonas Golland. I on se kod nekih pesama latio gudala i njime po čineli zaplesao. Svi su na licima imali šminku bele boje, a poneko i neki detalj crnila. Što se kostimografije tiče, nju bih opisao lonac klasičnog kabarea sa začinima od burleske i srednjovekovnog beskućništva Londona. Potpuno u duhu crnohumornog muzičkog izražaja koji neguju.
Drugi deo programa je počeo u 22.20 i trajao je sat vremena. Uzbudljiviji je bio od prvog, pre svega zbog interakcije sa publikom. Ponovo je veći deo seta pripao novim numerama, ali se i za stare poklonike, od kojih su neki sigurno bili i pre deset godina, našao po neki raniji hit. Neke od tih pesama bile su Beat Me, Maria i veselog tona Bully Boys. Kao što rekoh, fanovi su sarađivali sa bendom. Na pitanja ansambla koju pesmu žele, povici iz mase su preplavili salu. Isto tako kod nekih pesama se auditorijum i singalong deonicama javljao, a ni ritmičko aplaudiranje nije izostalo. Krutost prvog dela programa, zamenila je žovijalnost drugog, pa je difuzija sreće i radosti doprela do svakog i svake. Na taj način je ovaj koncert ostavio utisak nezaboravnog, a sam se bližio kraju. Nisu želeli da prave pompu odlaskom, te ponovnim pojavljivanjem na bisu, već su odmah opleli sa Crack of Doom i tako se oprostili od Beograda, po drugi put.
Svoj put su našli direktno kroz salu, ne bi li ispred iste dočekali fanove. Oko njihovog stola sa distribucijom okupljeni ljubitelji i ljubiteljke su se mogli slikati sa njima, dobiti autogram, odnosno potpis na disk ili ploču, te po koju i prozboriti, a sve to nakon dva sata kvalitetnog dark cabare programa.
Zaista odlična predstava ovog trija, koja će svima nama koji smo joj prisustvovali ostati duboko urezana u sećanje. Uprkos trenutnim i pojedinačnim previranjima u publici, na kraju su svi sa osmehom od uha do uha napustili Dom omladine. The Tiger Lillies su po svoj prilici došli na pravo mesto sa njihovim mračnim kabareom, ogrnutim u pankerski plaš i crnim humorom zamazanim. Ovakav sud je potkrepljen reakcijama naroda sa koncerta, a poznato je da su ovo prostori gde se neguje sarkastični i ironični humor. Sa nadom da do sledećeg puta neće proći dekada, moja malenkost se odjavljuje.
Nemanja Mitrović Timočanin