Direktorka Gimnazije u Kruševcu naredila da se prekreče murali koje su učenici naslikali na zidovima svog školskog dvorišta



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Na društvenoj mreži Fejsbuk profesorka srpskog jezika i književnosti Dušanka Milosavljević, inicijatorka projekta "Čitanjem protiv nasilja" objavila je otvoreno pismo.

Ona je napisala da je direktorka Gimnazije u Kruševcu naredila da se prekreče murali koje su vredni i talentovani učenici Gimnazije naslikali na zidovima svog školskog dvorišta, iako je ceo taj projekat bio finansiran i odobren od strane Grada i Kancelarije za mlade.

Njeno pismo prenosimo vam u celosti.

foto: facebook/Duška Milosavljević
Ko će bolje proći u životu: onaj učenik koji je letos ispijao piva u školskom dvorištu ili onaj koji je svoje slobodno vreme koristio da oslika muralima sive zidove svoje gimnazije? Šta će biti u budućnosti ne znamo, ali sada je slika ovakva: upravo su prekrečili murale koje smo skoro mesec dana slikali u dvorištu Gimnazije u Kruševcu! Trud, ideje, kreativnost, naš ponos, prekrečeno!

Da podsetimo: ovog avgusta smo u okviru projekta ,,Čitanjem protiv nasilja'' oslikali zidove u dvorištu Gimnazije muralima koji podstiču čitanje i slave naše velike pisce. Taj lepo oslikani i osmišljeni kutak smo nazvali ,,Raj za čitanje''.

Na jednom delu bili su stilizovani cvetovi, rajski vrt mašte u koji ulazimo dok čitamo, dok su na drugom delu bili portreti pisaca, samo nekih zvezda iz ogromne galaksije srpske književnosi. Trudili smo da budemo originalni, da ne upadnemo u kliše, da ne ličimo na plitke i sladunjave crteže koji neretko krase škole. Tražili smo nešto što će biti na talasnoj dužini današnjih tinejdžera, baš tih koji vole da sede u svom školskom dvorištu. I činilo nama se da nismo pogrešili.

Prvo smo osetili zadovoljstvo urađenim mi koji smo radili, talentovane učenice Gimnazije u Kruševcu koje su se odazvale mom pozivu da oplemenimo muralima dvorište njihove škole. Reakcije učenika Gimnazije bile su odlične.

Oni su zavoleli murale, slikali su se ispred njih, doživeli su ih kao deo nekog novog, modernijeg imidža škole. Mediji su nas pratili i podržavali. Bili smo na RTS- u i na lokalnim televizijama.

Ljudi iz Kancelarija za mlade i iz Gradske uprave koji su finansirali ovaj projekat bili su vrlo zadovoljni i došli su na svečano otvaranje murala i podelili su diplome učesnicima . Stiglo nama je mnogo pohvalnih komentara na fejsbuku . Svi su bili oduševljeni entuzijazmom i talentom ovih mladih umetnika.

A onda su jednog jutra jednostavno prekrečili murale, naš ,,raj za čitanje''. Ostavili su samo portrete pisaca da besmisleno lelujaju u magli beline. To sada izgleda jezivo, iščupano iz konteksta. Prekrečena je vasiona i zvezdano nebo iza Disa, prekrečeno je rumeno i plavo nebo ,,beskrajni plavi krug sa zvezdom'' iza Crnjanskog, prekrečen je crni mrak bureta u kome je sedela i čitala devojčica Isidora Sekulić, maštala u najlepšim bojama i pripremala se da piše svoje knjige. Portret Danila Kiša zbunjeno gleda oko sebe i ne može da veruje da umetnost i danas, kao i vreme njegovog ,,Časa anatomije'' nailazi na besmislene zabrane i zlobne pokude.

Pitanja učenika kojim su počeli da me zasipaju: Pa zar prof. likovnog Milčev nije video druge zidove, prljave i ižvrljane? Šta su mu smetali naši murali? Šta ga je sprečavalo da do sada naslika sa svojim učenicima nešto? Šta nam poručuju ovim postupkom? Zašto nam se direktorka nijednom nije obratila, ni da pokudi ni da pohvali?
 
foto: facebook/Duška Milosavljević

Da li je ovo nasilje?

To je bilo naše umetničko delo! Da li su ovi ,,moleri'' pročitali bar nešto od pisaca koje smo slikali? Da jesu, shvatili bi u čemu je fora i ne bi prekrečili!
Kako da odgovorim mojim učenicima, koje sam povela u ovaj umetnički poduhvat? Govorila sam im da je kreativnost snaga koja će izvući ovaj naš svet iz svake krize i beznađa. Da treba davati smisao svetu oko sebe, popravljati ono što možeš, ulepšavati ono ružno, čistiti prljavo. Ubeđivala sam ih da su oni nove snage koje treba da podmlađuju grad.

Kako sad da im objasnim da njihove radove nisu uništile ni slepe stihije, ni bezumni vandali, već njihova direktorka Biljana Dačić i njihov profesor likovnog Nebojša Milčev? Profesor koji je je toliko omalovažio i potcenio rad svojih učenika! Nadajmo se da nema još mnogo takvih! Obično prebacujemo mladima što su nezainteresovani, ne znaju da se druže, sve ih mrzi...Ove moje mlade umetnice su bile sve suprotno od toga: vredno su radile od jutra do kasnog popodneva skoro mesec dana za vreme raspusta, napravili smo potpunu originalnu koncepciju, bez kopiranja sa interneta, fenomenalno su se družile i osetile poštovanje i odobravanje svojih vršnjaka koji su itekako imali i duha i sluha za ovu našu umetnost.

Da li smo svi mi pogrešili? I Grad kad nam je odobrio sredstva, i mediji koji su nas pratili, i đaci, kolege, svi oni koji su imali samo reči hvale za ovo! Od čega su hteli da nas poštede direktorka i prof. likovnog? Zašto nas nisu udostojili bilo kakvog pitanja ili komentara? Direktorka je bila o svemu obaveštena i mogla je iz dana u dan da prati kako murali napreduju. Mogla je tada da nam kaže šta ne valja. Direktorka se nije nijednom pojavila da vidi šta njeni najtalentovaniji učenici rade u dvorištu za vreme raspusta. Profesora Milčeva, kao i profesorku Komatinović sam lično obavestila o našim aktivnostima i organizovala sa svakim od njih sastanak na kome smo im učenici i ja predstavili svoju zamisao. Počeli smo sa radom tek kada su svi oni rekli da im se sve to dopada. Mi smo i želeli da nam pomognu, daju neke korisne sugestije, otkriju neke tajne zanata. Profesorka Komatinović je bila opravdano sprečena zbog bolesti, a pošto se prof. Milčev više nije pojavljivao, mi smo radili kako smo najbolje umeli.

A umeli smo! Ovde se radi o mladima koji imaju stvarni talenat za slikanje! To je povremeno bilo podsticano u školi, ali projekat koji sam ja pokrenula prošle godine (,,Podmladi grad'' oslikavanje ulice Bate Paskaljevića) njihove talente je stavio u prvi plan. To škola nije umela da prepozna, pa ni da iskoristi. Ja lično sam, baš zato što sam znala koliko talenta imaju ove devojke, konkurisala za sredstva koja naš grad dodeljuje za projekte namenjene mladima. Sve sam učinila da ove devojke na pravi način pokažu svoj talenat, da zajednički, spajajući razne umetnosti i oblike kreativnosti, slavimo čitanje i borimo se protiv vršnjačkog nasilja. Ovaj ,,raj za čitanje'' u dvorištu Gimnazije mogao je da bude i mala letnja pozornica i mesto za koncerte učenika , i dobra pozadina za pravljene generacijskih fotografija.

Bojali smo se da neke jake kiše ili nemarni i neuki ljudi mogu da unište naš rad. Nije nam padalo na pamet da bi direktorka mogla da poželi da uništi murale kojima je trebalo da se ponosi. I ne radi se čak ni samo o radu i talentu učenika! Direktorka je obesmislila i obezvredila i novac i poverenje koje smo dobili od Grada! Ako se ne razume u umetnost, pa ni u psihologiju i pedagogiju, trebalo je da zna šta znači potpisati neki ugovor (ona je potpisala ugovor o partnerstvu).

Tešila sam moje učenike, moje mlade prijatelje, primerima iz umetnosti: znate, deco, čak su i velikom Mikelanđelu osporavali lepotu ,,Strašnog suda'', nalazili slikare da docrtavaju pantalone njegovim obnaženim figurama. Pazite, deco, život vam je ,,zidanica na pesku'', ,,Sizifov posao'', ali čovek mora da skupi snage da uvek posle pada ustane, da nastavi dalje, da radi ponovo dok ne prihvate i ne shvate njegov talenat.

Pa smo se onda malo, kroz suze, smejali: zamislite, deco, da je Pikaso morao da na izložbama pazi da mu neki srednjoškolski profesor ne dođe sa četkom u ruci da popravlja njegovu perspektivu, ulepšava Gospođice iz Avinjona! Ili, zamislite da je direktorka proganjala Sent Egziperija da oboji i ukrasi crteže iz ,,Malog Princa'', a šešir, odnosno slona koga guta zmijski car je jednostavno obrisala kao najveću glupost!

A onda me je prostrelila ovo pitanje jedne učenice, kojoj je stvarno jako teško palo uništavanje naših murala: -Nastavnice, da li onda mi smemo da prekrečimo murale koje ,,oni'' naslikaju?

Vidite kako nasilje rađa nasilje! Bezumlje dovodi čak i ovako plemenite mlade ljude do bezumnih ideja! Tada sam shvatila šta moramo da učinimo. Ne, nećemo ništa kvariti. Bićemo ponovo kreativni! Napravićemo izložbu naših murala koji više ne postoje! Biće to i veče poezije posvećeno piscima koje smo slikali, i veče istine i odbrane prava na svoje mišljenje i kreativnost. Želim da iz svega ovoga ova deca, naši đaci čiji smo mi uzor, izađu jači i bolji. Ne želim da zbog nekolicine ,,slepih kod očiju'' naša deca postanu pasivna ili destruktivna.Naša Gimnazija, ustanova sa dugom tradicijom, rasadnik mnogih talenata i prvi korak u karijeri mnogih uspešnih ljudi, ne zaslužuje da na njenom čelu bude neko bez znanja, bez kulture i bez osnovnih ljudskih obzira! Profesori koji seku krila svojih učenika nisu moje kolege!
Dajte doprinos umetnosti i kulturi svog lepog i ponosnog grada tako što ćete doći na izložbu: "Čitanjem, slikanje, izložbom protiv nasilja".

U ime Udruženja umetnika i ljubitelja umetnosti ,,Plavo i zlatno'' i u ime učenika koji su slikali murale,
Dušanka Milosavljević, inicijator projekta ,,Čitanjem protiv nasilja''

U Kruševcu, 1. novembra 2018. godine.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva