Kazan – Ružo
Helly Cherry
Kazan je mnogoljudni sastav iz Zagreba koji svira žanr world muzike, ili što bi mi rekli – tradicionalna, nacionalna muzika. Za Geenger su objavili album Ružo koji sadrži devet pesama s područja ove naše balkanske grude. Pesme su prilagođene isključivo i samo njihovim ličnim ukusima, stilizovane su i oblikovane onako kako su oni hteli, i da, zvuče kao akustični world music sa žestoko poletnim perkusionim ritmovima prelivenim skoro western stilom akustične gitare uz svilene vokalne note koje se sa lakoćom nižu jedna na drugu.
Pošto album ima devet numera, nagađam da je određen broj uzet iz nekih od država/pokrajina koje su nekad činile jednu republiku, tako da je sastav obuhvatio i obradio melos celog Balkana kroz jedan album, a sve to provukao kroz sopstvenu prizmu dodajući i svoje kompozicije. Koliko sam sa muzičkog aspekta uhvatio, numere su korigovane kroz jednostavnije taktove i presvučene su u molski prizvuk, tako da zvuče bliže sadašnjem vremenu i ritmički su življe, direktnije i raznobojnije. Primetan je izvesni bendovski pečat – naime, kada vokal ne dominira, tu su dugački pasaži sa već spomenutom kantri gitarom, udarnim i poletnim perkusijama i zvucima flaute koja uz violinu dominira u solo deonicama. Iza svega toga je stamen i čvrst bas, koji zvuči bukvalno kao da je iz zlatnih godina hevi metal muzike, totalno neverovatan temelj i dokaz kako na tako čvrstim i teškim stvarima može počivati ovako nežna i razigrana muzika.
World music retko greši, uglavnom su albumi dobri ili mnogo dobri, a ovaj spada u mnogo dobar. Neće vam se svaka numera dopasti, jer su sentimenti različiti, neke su romantične, tužne, setne, druge su ponosne, poletne, slobodne, a u tradiciji nema mnogo sredina, ili ste tamo ili ovamo, ali kompromis je da će vam album kao celina potpuno kliknuti na pravo mesto. Uz to, album nosi i neki jesenji prizvuk, preobilne perkusije podsećaju na dobovanje kiše, gitare na šuštanje lišća, flauta i violina na vetrove, one preteće i hladne i one što pokazuju puteve dok su basovi oblaci. Možda sam skrenuo, ali već zamišljam remaster ovoga gde je neko kliknuo distorzije na sve instrumente, bio bi to čak i jedan dobar hard rok album.
Tihomir Škara
Pošto album ima devet numera, nagađam da je određen broj uzet iz nekih od država/pokrajina koje su nekad činile jednu republiku, tako da je sastav obuhvatio i obradio melos celog Balkana kroz jedan album, a sve to provukao kroz sopstvenu prizmu dodajući i svoje kompozicije. Koliko sam sa muzičkog aspekta uhvatio, numere su korigovane kroz jednostavnije taktove i presvučene su u molski prizvuk, tako da zvuče bliže sadašnjem vremenu i ritmički su življe, direktnije i raznobojnije. Primetan je izvesni bendovski pečat – naime, kada vokal ne dominira, tu su dugački pasaži sa već spomenutom kantri gitarom, udarnim i poletnim perkusijama i zvucima flaute koja uz violinu dominira u solo deonicama. Iza svega toga je stamen i čvrst bas, koji zvuči bukvalno kao da je iz zlatnih godina hevi metal muzike, totalno neverovatan temelj i dokaz kako na tako čvrstim i teškim stvarima može počivati ovako nežna i razigrana muzika.
World music retko greši, uglavnom su albumi dobri ili mnogo dobri, a ovaj spada u mnogo dobar. Neće vam se svaka numera dopasti, jer su sentimenti različiti, neke su romantične, tužne, setne, druge su ponosne, poletne, slobodne, a u tradiciji nema mnogo sredina, ili ste tamo ili ovamo, ali kompromis je da će vam album kao celina potpuno kliknuti na pravo mesto. Uz to, album nosi i neki jesenji prizvuk, preobilne perkusije podsećaju na dobovanje kiše, gitare na šuštanje lišća, flauta i violina na vetrove, one preteće i hladne i one što pokazuju puteve dok su basovi oblaci. Možda sam skrenuo, ali već zamišljam remaster ovoga gde je neko kliknuo distorzije na sve instrumente, bio bi to čak i jedan dobar hard rok album.
Tihomir Škara