Duško Gojković i Big Bend RTS nastupili u Domu omladine Beograda
Helly Cherry
Maestro jazz muzike Duško Gojković je sinoć, 9. oktobra, održao nastup za pamćenje pred punom Velikom salom beogradskog Doma omladine. U toj misiji su mu pomogli muzičari iz Big Bend RTS-a. Koncert je već danima unazad nosio oznaku rasprodat što je veliki znak zahvalnosti jednom od najboljih jazz muzičara Evrope i sveta i njegovom povratku u prestonicu Srbije. Za one koji nisu uspeli nabaviti ulaznicu, Duško i Big Bend će se revanširati bis koncertom u četvrtak 11. oktobra. Organizator ovog spektakla jeste Dom omladine Beograda u saradnji sa Muzičkom produkcijom RTS-a i Udruženjem Duško Gojković Džez Inicijativa. Ceo događaj su ispratile kamere javnog servisa, dok je prenos prvog dela nastupa uživo emitovan na drugom programu RTS-a.
S obzirom na to da su poštovaoci i poštovateljke dela Duška Gojkovića širom Srbije mogli uživo pratiti prvi deo nastupa od 20 časova, skoncentrisaću se na drugi, u kome smo mogli da uživamo samo mi koji smo bili na licu mesta. On je počeo u 21.10 i trajao skoro isto koliko i prvi – sat vremena. Duško je za prvu pesmu nastavka odabrao Summertime George Gershwin-a. Pored bravura na trubi junaka ove priče, šou su na kratko preuzimali i članovi Big Bend RTS-a, kojih je bilo osamnaestorica. Negde je to bio kontrabas, negde truba ili saksofon, a ni klavir i bubanj nisu ostali bez odgovora. Sve je to lepo i profesionalno ispratio dirigent, za ovu priliku, Vladimir Krnetić.
Izuzetno harizmatični Duško Gojković je svaku kompoziciju prethodno najavio. U jednom takvom obraćanju podsetio nas je zašto je u svojoj 87 godini života hodajuća legenda jazz muzike. Naime, on je pionir balkan jazz podžanra i to su ga titulisali notorni jazz velikani. U skladu sa tim, izvedena je pesma Balkan Blue, koja je na posletku zavredila veliki aplauz. Usledio je kratki predah za našeg protagonistu, pa je za to vreme Big Bend RTS-a zasvirao numeru Soul Brother. Ovaj izvanredni orkestar koji spaja mladost i iskustvo, ove godine proslavlja sedamdeset godina postojanja, što je sinoćnju muzičku predstavu učinilo još vrednijom i bogatijom.
Za poslednju kompoziciju večeri Duško i kolege su odabrali njegovu čuvenu Samba Tzigane. Objasnio nam je pred početak da je nastala tako što je rešio da eksperimentiše i proveri kako bi izgledalo da ,,naši romi, cigani’’ sviraju sambu. Ovaj eksperiment je postao mondenski, pa ga danas čulom sluha može uživati svaki ljubitelj i ljubiteljka ovakvih melodija i samog dela Gojkovića. Plan je bio da ona bude, kao što rekoh, poslednja, međutim još jednu numeru su odsvirali pre konačnog rastanka pet minuta nakon 22h. Gromoglasnim aplauzom ispatili smo ih sa bine.
Duško Gojković iza sebe ima preko trideset albuma, kolaboraciju sa velikim brojem eminentnih jazz muzičara, sedam dekada trubačkog iskustva i osamdeset i sedam godina života. Kao što je rekao pred bis ,,još nije loše’’. Ja bih rekao da je odlično. Da sa takvom lakoćom u pristupu, govoru i svirci, sa blizu devet decenija života i svega onog što nosi njegov jugoslovenski jazz život, iznese ovakav koncert – svaka čast. Nije slučajnost što su njegove gramofonske ploče kolekcionarsko blago, a još manje njegova svetska prepoznatljivost i kruna najboljeg džezera sa ovih prostora. Zasluga je to ovog čoveka.
S obzirom na to da su poštovaoci i poštovateljke dela Duška Gojkovića širom Srbije mogli uživo pratiti prvi deo nastupa od 20 časova, skoncentrisaću se na drugi, u kome smo mogli da uživamo samo mi koji smo bili na licu mesta. On je počeo u 21.10 i trajao skoro isto koliko i prvi – sat vremena. Duško je za prvu pesmu nastavka odabrao Summertime George Gershwin-a. Pored bravura na trubi junaka ove priče, šou su na kratko preuzimali i članovi Big Bend RTS-a, kojih je bilo osamnaestorica. Negde je to bio kontrabas, negde truba ili saksofon, a ni klavir i bubanj nisu ostali bez odgovora. Sve je to lepo i profesionalno ispratio dirigent, za ovu priliku, Vladimir Krnetić.
Izuzetno harizmatični Duško Gojković je svaku kompoziciju prethodno najavio. U jednom takvom obraćanju podsetio nas je zašto je u svojoj 87 godini života hodajuća legenda jazz muzike. Naime, on je pionir balkan jazz podžanra i to su ga titulisali notorni jazz velikani. U skladu sa tim, izvedena je pesma Balkan Blue, koja je na posletku zavredila veliki aplauz. Usledio je kratki predah za našeg protagonistu, pa je za to vreme Big Bend RTS-a zasvirao numeru Soul Brother. Ovaj izvanredni orkestar koji spaja mladost i iskustvo, ove godine proslavlja sedamdeset godina postojanja, što je sinoćnju muzičku predstavu učinilo još vrednijom i bogatijom.
Za poslednju kompoziciju večeri Duško i kolege su odabrali njegovu čuvenu Samba Tzigane. Objasnio nam je pred početak da je nastala tako što je rešio da eksperimentiše i proveri kako bi izgledalo da ,,naši romi, cigani’’ sviraju sambu. Ovaj eksperiment je postao mondenski, pa ga danas čulom sluha može uživati svaki ljubitelj i ljubiteljka ovakvih melodija i samog dela Gojkovića. Plan je bio da ona bude, kao što rekoh, poslednja, međutim još jednu numeru su odsvirali pre konačnog rastanka pet minuta nakon 22h. Gromoglasnim aplauzom ispatili smo ih sa bine.
Duško Gojković iza sebe ima preko trideset albuma, kolaboraciju sa velikim brojem eminentnih jazz muzičara, sedam dekada trubačkog iskustva i osamdeset i sedam godina života. Kao što je rekao pred bis ,,još nije loše’’. Ja bih rekao da je odlično. Da sa takvom lakoćom u pristupu, govoru i svirci, sa blizu devet decenija života i svega onog što nosi njegov jugoslovenski jazz život, iznese ovakav koncert – svaka čast. Nije slučajnost što su njegove gramofonske ploče kolekcionarsko blago, a još manje njegova svetska prepoznatljivost i kruna najboljeg džezera sa ovih prostora. Zasluga je to ovog čoveka.
Nemanja Mitrović Timočanin