Džim Džarmuš: Paterson (2016.)
Helly Cherry
Džim Džarmuš je američki filmski režiser, umetnički superstar sa senzibilitetom odmetnika, neprilagođeni usamljenik i gubitnik koji veruje u stari dobri pank. Iako ga svrstavaju među predstavnike film noira i avangarde, Džarmuš tvrdi da snima komedije i da je njegov omiljeni filmski režiser legendarni komičar Baster Kiton. Džim Džarmuš, senzibilni odmetnik vozi svoj klasični motocikl i živi u Baueriju, leglu pijanaca na Menhetnu. Kao tinejdžer je nosio crno zbog Hamleta, Zoroa i Roja Orbisona, a onda su došli pank i Kleš, klubovi i ljubav prema poeziji i bendu Nika Kejva Bad Seeds. Verovao je u ideje jednog revolucionarnog, buntovnog pank vremena. I još uvek veruje. Kad je depresivan sluša Sinatrin klasik My way u obradi pank ikone, pokojnog Sida Višisa i legendarnih Sex Pistols. Tvrdoglavo se drži svoje lične vizije i još uvek se nikome i ničemu nije prodao. I radi još uvek samo ono što želi – uprkos svemu i svima. Čudno izgleda, nonšalantan je, fin, duhoviit, ciničan, zabavan. Novinari su njegovu nakostrešenu pank frizuru nazvali pompadur i tvrde da izgleda kao čovek koji je upravo video duha. Moja kosa nije farbana, naglašava nonšalantno Džarmuš...
Godine 2016. Džim Džarmuš, autor brojnih filmskih klasika – u rasponu od Čudnije od raja (1984.), preko antologijskih Misteriozni voz (1989.) i Noć na Zemlji (1991.) pa do Slomljenog cveća (2005.) i Samo ljubavnici preživljavaju (2013.), snima svoje najnovije andergraund ostvarenje, božanstveno i pritajeno remek delo, film Paterson – još jednu svojevrsnu odu svim malim, velikim ljudima ovoga sveta, odbačenim antijunacima i svojeglavim ekscentricima, odu jednom velikom pesničkom delu (epskoj poemi Paterson) i njenom legendarnom američkom tvorcu, velikanu američke poezije – Vilijamu Karlosu Vilijamsu..
...Kad si dete, naučiš da postoje tri dimenzije: visina, širina i dubina. Kao kutija cipela.Kasnije čuješ da postoji četvrta dimenzija: vreme. Onda neki kažu da možda postoji i peta, šesta i sedma...
...Završim sa poslom, popijem pivo u baru, pogledam u čašu i bude mi drago...
Andergraund usamljenik i svojevoljni izgnanik, poeta čudesnih noći velegrada i svih onih koji ne pristaju na bestidne ultimatume sveta koji nas svojom strašnom bukom i gramzivošću svakodnevno pritišće cedeći iz nas poslednje atome života, Džim Džarmuš, ovaj put kroz svoju uobičajenu, sablasno iskrenu i ogoljenu, pitku priču o još jednom od svojih antijunaka, usamljenih marginalaca sveta, odaje počast poeziji i jednom od najvećih američkih pesnika – Williamu Carlosu Williamsu, poeti za kojeg je rečeno da je najznačajniji književnik – doktor posle Čehova... Duh Vilijamsa prožima melanholične slike gradića Patersona, dok njegova moćna poezija odzvanja kroz stihove mladog Patersona, vozača autobusa i sanjara, i boji dušu filma...Božanstvena smirenost prožima celim svojim bićem ovaj neobični film, natopljena lepotama pitkosti poezije, romantikom fotografije Frederika Elmesa i prekrasnim tonovima setne muzike koja neodoljivo podseća na Inarituov vanvremenski i setni 21 gram – dirljivo ogledalo čiste ljudske duše... Duh velikog Vilijama Karlosa Vilijamsa, čoveka i umetnika koji je američkoj poeziji dao nešto sasvim drugačije (kao inovator čiji su eksperimenti doneli nove ideje i pesničke slike) i uticao svojom lirskom lepotom i snagom na beat generaciju, Njujoršku školu i mnoge književne pokrete koji su se pojavili posle pedesetih godina 20. veka, čudesno provejava kroz kadrove jedne priče o ljudskoj svakodnevnici, priče o moći ljubavi, snova, trpljenja i mašte...
...Ljubavna pesma... Imamo gomilu šibica u kući. Uvek ih držimo na dohvat ruke. Trenutno je naš omiljeni brend Ohio Blue Tip, iako smo ranije više voleli brend Dijamant. To je bilo pre nego što smo otkrili Ohio Blue Tip šibice. One su odlično zapakovane, u čvrstim, malim kutijama, sa crnim, svetlo plavim i belim oznakama... sa rečima napisanim u obliku megafona. Kao da žele još glasnije da poruče svetu: Ovde su najlepše šibice na svetu...
Amerika, Paterson, Nju Džerzi... Mesto rođena i stvaralaštva slavnog američkog poete Vilijamsa... Mesto dešavanja jednostavne životne priče, jednostavnog čoveka i njegove žene, unutar jedne sasvim obične nedelje u životu i unutar jednog sveta snova, romantike, poezije i mašte – laganog, smirenog, usporenog tempa...
Paterson (Adam Driver je vozač autobusa u malom industrijskom gradiću Patersonu u Nju Džerziju... Njegov život, kao i život većine ljudi na ovom svetu je rutina koju svakodnevno prolazi: od ranog jutarnjeg ustajanja i razmene nekoliko nežnosti sa ženom Lorom, preko dnevne rutine vozača autobusa kroz svakodnevnicu gradića čije se slike razlivaju kroz prozore autobusa i mešaju sa životnim pričama putnika... Paterson je tiha, skromna, introvertna duša, sanjar koji svoje impresije o životu beleži kao poeziju... Njegov život je čudesna, smirujuća rutina: šetnja psa nakon posla svako veče, odlazak u lokalni bar na po jedno pivo, razgovor sa masom anonimnih likova, čije sudbine se isprepliću u kovitlacu vremena koje ih sve neumitno lomi i usisava, potom povratak kući ženi Lori (Golshifteh Farahani), još jednoj sanjarskoj, romantičnoj, umetničkoj ali i, za razliku od njega, ambicioznoj duši, koja se strasno bori za svoje vizije i snove...
...Dužina šibice je 3.81 cm, drška od meke borovine, uz zrnasti, tamnoljubičasti vrh, tako uzdržan i razjaren, i tvrdoglavo spreman da bukne u plamen, paleći možda, cigaretu žene koju volite, po prvi put... po prvi put i posle toga ništa nije bilo isto...
...To si mi ti pružila, ja postajem cigareta a ti šibica, ili ja postajem šibica a ti cigareta, što goreći od poljubaca tinja ka nebu...
Džarmuš, taj jedinstveni andergraund poeta i beskompromisni borac, prikazuje nam još jednu izvanrednu životnu priču sa oboda moderne Amerike (neke druge Amerike) o još jednom malom, velikom čoveku unutar bezdušne mašinerije sveta svojom originalnom poetikom vanrednog filmskog estete crno belih tonova. On na paletu života nabacuje pastelne boje jednog tihog trijumfa svakodnevnice i poezije nad dominantnim ludilom užurbanog i preambioznog sveta ,,velikih ideja i dela“... Lirika duše i toplina srca dati su u svom punom, tajanstvenom sjaju, nagoveštavajući trijumf svih nas, sasvim običnih smrtnika, nad nemilosrdnim protokom ubice, nad nemilosrdnim protokom vremena... Unutrašnja snaga čoveka koji iskreno voli, trpi i žrtvuje se za svoje ideale, kao i lirika besmrtne duše, trijumfuju tiho i neprimetno u Džarmušovom fenomenalnom, poetičnom nadahnuću...
...Sjaj... Kad se probudim pre tebe, a ti si okrenuta ka meni, licem na jastuku, kose rasute okolo, ugrabim priliku da te posmatram, zadivljen ljubavlju i uplašen da ćeš možda otvoriti oči i da će te dnevna svetlost uplašiti. Ali, možda kad dnevna svetlost umine, videćeš kako moje grudi i glava implodiraju za tebe, njihovi glasovi uhvaćeni unutra poput nerođene dece, koja se boje da nikad neće ugledati svetlost dana. Rupa u zidu sada nejasno sija, kišovito je plava i siva. Vezujem cipele i silazim dole da stavim kafu...
Tih, introvertan, romantičan, liričan, snen, prigušenog svetla, usporenog koraka i pritajenog daha, natopljen milozvučnom poezijom svakodnevnog, Paterson, džarmušovski maestralni prikaz života pretvara se na kraju u jedinstvenu, nadahnutu i unutrašnjom lepotom duše osenčenu romantičnu poemu, simfoniju američke svakodnevnice na rubovima andergraunda i neke druge Amerike – bez lažnog sjaja, patetike, prenaglašenih tonova i isprljanih boja novca, gramzivosti i uzaludne jurnjave za ničim... Pretvara se u lirični portret jedne setne, senzitivne duše i njenog večnog, plamtećeg unutrašnjeg sjaja besmrtne ljubavi...
...Bez ljubavi... kakvog razloga ima za bilo šta?
Dragan Uzelac