Leo Peruc: Majstor sudnjeg dana



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Iskren da budem, pisanje književnih recenzija je izašlo iz prohteva lične prirode: želeo sam da pišem o knjigama koje sam čitao, da podelim sa ljudima utiske, da ukažem narodu: „Ljudi! Ovo je dobar roman! Ovo je maestralna zbirka priča! Ovo, vidite, ovo, to MORATE pročitati!“! Ni na pamet mi nije palo da će ljudi moje tekstove zaista čitati (paradoksalno, znam), i da će to prerasti u nešto polu-ozbiljno, jer od ozbiljnog bežim kao đavo od krsta.

I sad je došao trenutak da moram napisati tekst o knjizi MAJSTOR SUDNJEG DANA, a strah me obuzima, jer ne verujem da mogu napisati bolji prikaz romana od osobe koja je prevela ovo sjajno delo i koja je napisala par stranica o istom na kraju same knjige.

Moram priznati da se, na neki način, stidim sledećih redova. Ali, pokušaću, pa šta bude.

Ukratko: Peruc je stvarno dobar pisac. 

MAJSTOR SUDNJEG DANA je roman koji najviše potpada pod žanr detektivskih romana. No, ovo nije samo detektivski roman: ovo je mešavina žanrova, u njemu ima i fantastičnih elemenata, mada su mene u romanu najviše oduševile psihološke distrozije glavnog junaka. Roman me podsetio na Edgar Alan Poa i njegove detektivske priče, ali možda bi najbolja analogija, najbolje poređenje bilo sa Borhesom. Isti je, naime, bio toliko oduševljen Perucom, da ga je popularizovao u Argentini.

Radnju ove knjige kazuje (čuj, kazuje!!!) nam baron fon Još.

Fabula romana je smeštena u Prag (Beč?), negde oko 1909. godine. Ključni događaj se dešava unutar prvih pedesetak stranica: čovek raspravlja sa svojim gostima o čudnim samoubistvima što se dešavaju u gradu, potom odlazi u sobu i vrši sucid. Barona fon Joša optužuju da je nagnao svog domaćina na samoubistvo.

Od tog trenutka fabula dobija dozu nadnaravnog, i dok pratimo likove u njihovoj poteri za istinom, za nevidljivim neprijateljem koji nije od krvi i mesa, za duhom prošlih vekova, mračni hodnik u prošlost se širi, a na kraju tog hodnika ih čeka monstrum kojem se nisu nadali.

Knjiga je sjajno napisana. Mnogi detalji ostaju u sećanju: suluda rasprava o muzici, baronove halucinacije, neprijatelj koji je toliko debeo da ne može napustiti svoj dom... Ali ono što je u meni proizvelo usklike oduševljenja, zbog čega sam zaista nastavio da čitam ovo delo jeste psihološka razrada glavnog lika, ta psihologija krivice, potreba da pamtimo užase, pa čak i falsifikujemo prošlost da bi nam bilo oprošteno, da bismo se opravdali i bili shvaćeni.

A tu, ljudi moji, tu Peruc ne omanjuje: fantastični elementi, pitamo se, odakle oni potiču? Pisac nas malo-malo navodi na pogrešan trag: to je droga, kaže, da, baš ona droga kojom je Čo'ek s' plan'ne vladao hašaišinima. Potom nam kaže: a da li je to stvarno tako? A možda je to nešto drugo, možda to uopšte nisu fantastični elementi, ma koliko god čitalac želeo da poveruje u njih? Možda se ispod te nadnaravne koprene krije istina koja je prisutna, koja nam bode oči, ali u koju ne želimo da poverujemo, jer, pobogu, ne može to tako biti!!!

I to je blago kojim nas Peruc časti. U romanu postoji priča unutar priče, značenje unutar značenja i misterija koja ide dublje od toga ko-je-ubica. Kao i Borhes, Peruc naglasak stavlja na ono što stoji u senkama, i ponekad se čitalac začudi kad ne dođe do nekog obrta koji je očekivao (jer pobogu, pročitao sam toliko detektivskih romana da znam na koji način funkcionišu) ali upravo u tome je čar, zar ne, čar prave misterije, čar detektivske priče, da ne znamo šta će se dogoditi na sledećoj stranici.

A tamo, na kraju, čekaju nas Džekil i Hajd, čeka nas ono što nam sve vreme stoji pred očima ali u šta ne želimo da verujemo. 

Dakle, ako volite:
·         Horhe Luis Borhesa
·         Edgara Alana Poa
·         Artura Konana Dojla
·         Jana Fleminga
·         Luiđi Pirindela
·         I ostali narod koji ima-ili-nema-veze-sa-ovim-piscem

Uzmite u ruke roman MAJSTOR SUDNJEG DANA koji potpada pod žanr magijskog realizma, protkanog misterijom i psihopatologijom!, i Č-I-T-A-J-T-E!

Vladimir Bjelajac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva