TesseracT - Sonder



Sviđa ti se? Javi ostalima!

TesseracT kao pioniri đent zvuka (mislim na popularizaciju žanra kao takvog)  nastali su desetak godina kasnije nakon što je Fredrik Thordendal, gitarista benda Meshuggah, „patentirao“  način sviranja predstavljajući ga kroz „niske štimove“, kompleksne ritmove i dobrano ispeglanu produkciju i nazvao „đent“, sprdajući se da je to onomatopeja okidanja nenaštimovane gitarske žice. TesseracT imaju svoje (visoko) mesto na listi izvođača kvalitetne moderne muzike, a na mojoj top listi su poodavno u vrhu. Prošli album „Polaris“ sam naučio napamet i bilo je vreme da ga zamenim novim izdanjem kvinteta iz Redinga.

Bend i ja smo se interno dogovorili da ne počinjem da pišem recenziju pre nego preslušam album približno dvocifren broj puta, jer se već dešavalo da na prvo slušanje nemam baš neko sjajno mišljenje o albumu, a da mi se posle nekoliko preslušavanja utisak dijametralno popravi „na bolje“.

Prvi utisci o „Sonder-u“ su sledeći: Daniel Thomkins je   n e v e r o v a t a n  pevač (što sam znao i ranije, ali sad je to jebeno potvrdio), ovo je žešći album od „Polarisa“, postoje naznake povratka grubih vokala u pesmama „King“ i „Smile“, stil nisu mnogo menjali, i dalje je to atmosferični prog metal sa poliritmovima i velelepnim melodijama. Najbolja pesma mi je „Juno“, jednostavno mi je legla i trenutno  je apsolutni hit u mom plejeru, veoma zaraznog ritma i prelepog vokala, „Beneath My Skin i Mirror Image“ , dve pesme spojene u jednu su za nijansu slabije od ostatka albuma, ali ne toliko da bi srozali krajnju ocenu. „Smile“ je najžešća pesma na albumu i lično bih voleo kad bi neko od sledećih izdanja odradili na taj način. „The Arrow“ je logičan outro celog albuma koja „smiruje situaciju“.

Da rezimiram: TesseracT ni ovim albumom nisu razočarali, naprotiv. Ipak, mislim da su letvicu koju su podigli „Polarisom“ samo dodirnuli, a ne i preskočili...

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva