Emphasis – Soul Transfer



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Emphasis je estonski progresiv metal bend osnovan pre nekih osam godina. Imali smo priliku ovih dana da se bolje upoznamo s njihovim radom i preslušamo njihov drugi album, koji je opisan kao svojevrstan miks džez muzike i progresivno-avangardnog metala.

Na samom početku više je zastupljen taj ambijentalni džez momenat, koji veoma podseća na uvodne teme popularnih triler serija ili čak na završne spice nekih istorijskih dokumentaraca. Zatim se javlja dvojac gitara ukršten sa kristalno čistim klavirom, gde se priča lagano razvija i gde se upoznajemo sa zvukom koji se proteže do kraja albuma.

Album je podeljen u nekoliko celina, odvojenih instrumentalnim numerama, koje nas vode iz jedne faze u sledeću. Važno je spomenuti da je album konceptualan i predstavlja priču o poslednjim satima starca koji uz pomoć moderne tehnologije i računarskih sprava živi večno svoje uspomene u nekoj drugoj, virtuelnoj realnosti, pretvarajući svoju dušu u elektronski signal. Neophodno je ispratiti knjižicu (booklet) da bi se cela priča složila na mesto, jer nakon svake pesme sledi i prateći tekst koji nas vodi kroz priču. Sami tekstovi i nisu toliko međusobno povezani ni konceptualno sagrađeni, ali uz pomoć navedenih napomena, priča postaje slikovitija i jasnija. Pored svake numere, nalazi se i određeni procenat, koji verovatno predstavlja napredak učitavanja uspomena i "prenosa duše" u virtuelni svet.

Što se samih kompozicija tiče, bend se drži proverenog progresivnog recepta, s tim što u želji sa uklope i džez momenat, u pojedinim delovima malo preteruju sa raznolikim i čestim varijacijama rifova i ritma, pa se tako javlja par pesama od preko osam minuta, koje su zaista mogle biti aranžirane u lepih pet do šest minuta, a bez gubljenja inicijalne ideje i smisla. Da je pomenuti džez momenat maksimalno ispoštovan, svedoče i gosti na saksofonu, trubi, violini i čelou, a takođe i instrumentalni prelazi koji više teže tom nekom acid/smooth/ambijental fazonu.

Bitna stvar kod konceptualnih albuma je da se koncept ispoštuje od početka do kraja, što je ovde urađeno na više nivoa, tako da po tom pitanju nema greške. Muzički nema nekih noviteta, osim tog uvođenja džeza u metal, što zvuči veoma sveže i zanimljivo, ali se javlja taj problem preobimnih deonica, koji malo unosi dosadu u slušanje. Iako progresivni žanr karakterišu dugačke numere, ovde se trebao namestiti kompromis, ili po pitanju dužine numera ili po pitanju njihovog broja na albumu. Van ove opaske, album je svakako vrlo kvalitetan, što tehnički, što idejno, tako da ako ste ljubitelj ovog žanra i eksperimentisanja, definitivno nema greške sa „Transferom duše“.

Tihomir Škara



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva