The Rolling Stones - Rolled Gold



Sviđa ti se? Javi ostalima!


    Kompilacija Rolled gold (1975.) predstavlja ultimativnu kolekciju singl ploča  rock and roll benda The Rolling stones, u periodu od 1963.- 1969. godine – moćnu kolekciju grubo usnimljene plesne energije i sirovog, bazičnog rock and rolla zasnovanog na neprestanom ponavljanju nekoliko kratkih trenutaka životne energije i osnovama rhythm & blues i blues muzike...
    Polja pamuka na obalama Temze, kako je to neko duhovito i ironično primetio, predstavljala su duh britanskog rock and rolla šezdesetih zasnovanog na tradiciji američke muzike – na transponovanju crnih blues i r’n’b pesama u nešto mnogo melodičnije, komercijalnije i belačkoj publici prijemčivije... U svakom slučaju, ma kako tumačili duh rock and rolla u izvedbi najboljeg rock and roll benda na svetu, kompilacija Rolled gold  predstavlja krucijalnu kolekciju izvornog r’n’r i r’n’b zvuka šezdesetih, muzičko ,, suvo zlato“ koje sažima sve ono bitno što su šezdesete dale na ovom planu i polju – duh i zvuk jednog veoma bitnog i autentičnog vremena...
    U postavi : Mick Jagger – vokal, Keith Richards – gitara, Brian Jones – gitara, Bill Wyman – bas i Charlie Watts – bubnjevi (nakon juna 1969. Briana Jonesa menja Mick Taylor) Stonesi su snimili niz od 28 pesama koje su obeležile rock muziku za sva vremena i ,,promenile“ svet – makar silinom plesne energije unutar koje su kao r’n’r bend ostali neprevaziđeni do današnjih dana...
    Dvadeset i osam ,,lakih komada“ svojom nepresušnom energijom sa izvorišta Mississippija i Temze napravili su od Rolled gold suštinski muzičko-istorijski udžbenik moderne muzike, nepresušno vrelo inspiracije i duha čistog rock and rolla... 


     Istorijsku kolekciju razuzdanosti plesnih ritmova, bunta, anarhije i jezika isplaženog svemu, kao i brutalno cinične i ironične raskalašnosti prljavih i opasnih Stonesa otvara njihov debitantski singl Come on (objavljen 7. juna 1963.), obrada legendarnog rock autora i gitariste iz pedesetih – Chuck Berryja, jednog od onih ključnih ljudi sa kojima je sve zapravo počelo... Poletan plesni ritam, jednostavna r’n’b forma naglašena treperenjem usne harmonike i vokalom Jaggera koji pojačava ritam užurbanosti i nervoze, uvodi suštinsku Stones priču u I wanna be your man, dinamični Lennon-McCartney komad, raskalašno r’n’b parče ludila i sirove energije, nečega što je na tragu definisanja esencijalnog Stones stila – dok ritam sekcija stvara eksplozivan i izmučen prateći ritam, Jones i Richards ,, loše naštimovani“ zvečećim gitarama napadaju brutalno ,, brisani prostor“, ostavljajući Jaggeru da uzvikuje na usiljeno grub i ciničan način tekst... Sve kreće iz primarnog ,, zvuka džungle“ dvojice ključnih autora i harizmatičnih šoumena - Not fade away Bo Diddleyja podrhtava od siline ponavljajućeg ritma, dok Carol njegovog crnog pajtosa Berryja ponavlja ubitačnu energetsku formulu na još drastičniji i nadahnutiji način, silinom neprestanog pokreta... Dok Stonesi kipte od siline primitivnog napona( crpeći snagu iz izvornih r’n’b korena) Keith Richards u samo nekoliko sekundi demonstrira bit rock and roll gitare...
    Juna 1964. godine Stonesi odlaze put Chicaga, meke urbanog, električnog bluesa, mesta odakle je sve počelo u čuvenom ,,Chess“ studiju... U dva dana, na svetom mestu, oni prave više od dvanaest ključnih snimaka... Prva na redu bila je verzija pesme braće Womack - It’s all over now, vatrena, pršteća, ritmična, melodična i neverovatno smelo samodopadljiva verzija tandema Jagger-Richards , jednog od klučnih u istoriji popularne muzike... Nakon nje sledi briljantna, etnički pročišćena Willie Dixonova Little red rooster, jedna od niza esencijalnih stvari veterana Dixona, u verziji Stonesa ležerno ubitačna – iskričavi ,, bottleneck“ Briana Jonesa lenjavo se i naelektrisano kotrlja na umirujućem ritmu hladnokrvne i sigurne ritam sekcije Wyman-Watts, podrhtavajući od moćnog zvuka ,, klizača“ dodatno nategnutog Jaggerovim narcisoidnim stavom i ironijom koja protivnike saseca u korenu... Briljantni blues, obojen snagom novog električnog duha, lepotom usne harmonike iz dubina duše i srčanošću benda koji crpi snagu direktno sa izvora, odajući duboku počast tradiciji, korenima i njihovom neuništivom duhu... Veoma smelo, dirljivo i neodoljivo moćno, jedna od najboljih stvari unutar r’n’r istorije... Pošto su se poklonili veteranima, velikanima i očevima sa Delte, Stonesi se početkom 1965. godine okreću sebi i počinju da stvaraju originalne, autorske numere, rock and roll vreline duha i siline nenadmašnog tvoračkog tandema Jagger-Richards...
    Nakon obrade Time is on my side ( Meade, Norman), usledila je jedna od onih ključnih Stones numera ,,neprestanog pokreta“ sa razvučenom i ponavljajućom gitarskom figurom. The Last time izlazi 26. februara 1965. godine, iz pera i gitare autorskog dvojca Stonesa Jagger - Richards. Pomenuta pesma bila je prva u nizu originalnih Stones singlova. Između januara 1965. i avgusta 1966. godine Stonesi izdaju šest klasičnih autorskih singl ploča: The Last time, Satisfaction, Get off of my cloud, 19th nervous breakdown/ As tears goodbye, Paint it black i Have you seen your mother baby, standing in the shadow?, u smrtonosnoj kombinaciji sa tri fantastična albuma :Out of our heads, Aftermath i  Beetween the buttons ...

                            ... I can’t get no, satisfaction
                                 and i try, and i try
                                 i can’t get no, satisfaction...
                                 When i’m driving in my car
                                 and that man comes on the radio
                                 and he’s tellin’ more and more
                                 about some useless information
                                 supposed to fire my imagination
                                 i can’t get no, satisfaction ...

    Presudni Stones singl Satisfaction ( objavljen 20. avgusta 1965.), predstavlja jednu od ključnih rock and roll himni, energetsko plesno čudo isprljano smrtonosnom ironičnim i ciničnim Jaggerovim tekstom i nezaboravnim, ponavljajućim riffom Keitha Richardsa, r’n’r kodom za sva vremena... Od samog uvoda čudesno odšrafljeni i razarajući riff rolla se po površini ubitačne, nezaustavljive ritam sekcije( Wattsovog zvuka ,,kante“), naglašavajući Jaggerov perverzno cinični i borbeni poklič i razočarenje ukusom uspeha koji bend nagriza iznutra i tiho razjeda... Nema zadovoljenja, nema kajanja... Get off of my cloud  potmulo i jetko nastavlja da mrvi zvuk ritmom bez predaha, stvarajući esencijalnu umetnost pobune i buke iz pristojnsti nazvanu muzikom... U istom ritmu nastavlja i 19th nervous breakdown dovoljno simboličnog naziva o vremenu i muzici kojeg su Stonesi obojili u crno... As tears go bye predstavlja lagani ritmički predah u vidu prelepe emotivne balade, ukrašene gudačima. Smenjuje je mačo-šovinistička i cinična Under my thumb, himna narcisoidnosti( jedna od nekoliko sa albuma,, Aftermath“), da bi stvar ponovo izgladila predivna Lady Jane, još jedna emotivna balada ukrašena intervencijama briljantnog multiinstrumentaliste Briana Jonesa, ključnog Stonesa koji je sve više tonuo u senku pomenutog autorskog tandema i pakleni svet droga, bukvalno se raznevši u naredne tri – četiri godine... Tradicija engleskog folka u svom punom sjaju... Out of time nastavlja klasičnom Stones prljavštinom, gradeći kliše za mnoge buduće rockerske naraštaje i bendove( ko je spomenuo Električni orgazam?) – naizgled jednostavno, a opet tako moćno da vas podilazi jeza od siline emotivnog udara... Ukrašena još jednom od mnogih ,, neprimetnih“ Brian Jones deonica( na svim mogućim i nemogućim instrumentima – od sitara do harpsikorda i dulcimera)... Kada su Stonesi odlučili da sve oboje u crno, Brian Jones se dohvatio sitara i u duhu vremena psihodelije, te uticaja Istoka i mistike, nastala je borbena  Paint it black ... Bila je to 1966. godina, jedna od ključnih i prelomnih u istoriji Stonesa i rock and rolla, godina ,, Revolvera“ i čudesnih smehotresnih azijskih biljčica...
    Naredne, 1967. godine Stonesi počinju da gube orijentaciju, ostajući u senci monumentalnog psihodeličnog ,, The Beatles“ albuma - ,,Sgt.Pepper’s...“. Problemi sa drogama, hapšenjima, raspadom Briana Jonesa i gubitkom inspiracije i vizije snažno su se odrazili na kvalitet njihove muzike... Ipak, narednih pet singl ploča i nisu bile toliko loše ... Have you seen your mother baby, standing in the shadow? prikazuje raspevane Stonese, izgubljene u ludilu psihodelične atmosfere, dok u reklamnoj kampanji za pesmu stoje obučeni u ženske haljine... Provokativna Let’s spend night together donosi im zabranu svojim ,, prljavim“ aluzijama, dok predivna: Ruby tuesday predstavlja Stonese u njihovom pastoralnom, podrugljivo-melanholičnom raspoloženju, kao i naredna Yesterday’s papers, još brutalnija i podrugljivija... Kada su se u jednom trenutku našli u zatvoru, u pomoć su im pritekli svojim psihodeličnim vokalima Lennon i McCartney – singl We love you njihova je reklama iz zatvorske ćelije koja kulminira zvukom zalupljenih vrata ćelije... She’s a rainbow zaokružuje jedan bolni i traumatični period unutar benda. Narednog, 24. maja 1968. godine pojavio se definitivni Stones odgovor – povratnički r’n’r singl za sva vremena - Jumping Jack Flash ...

                            ... I was born in a cross fire hurricane
                                 and i howled at my ma in the driving rain
                                 but it’s all right now
                                 in fact it’s gas
                                 but it’s all right
                                 i’m Jumping Jack Flash
                                 it’s gas, gas, gas ...

    Bila je to definitivno jedna od najjačih singl ploča Stonesa, povratak korenima, sirovom, bučnom, divljem i energičnom rhythm & blues zvuku, najava suštinskog  Beggar’s banquet albuma... Od silovitog Keith Richards udara i još jednog besmrtnog riffa, te dinamike benda i ritma koji prži ostavljajući bez daha, Stonesi nezadrživo jurišaju na barikade jednog burnog i socijalno veoma uznemirenog vremena – smelo i raspojasano, onako kako su to samo oni mogli – više nego autentično, ,, raštimovano“ i moćno...
    Ništa manje vatren nije bio ni naredni singl ( naredni na ovoj kompilaciji) -  Honky tonk woman ( objavljen 4.jula 1969.. dan nakon smrti legendarnog Stonesa Briana Jonesa) i on po prvi put predstavlja novog gitaristu – mladog blues virtuoza Micka Taylora, koji će ubrzo preuzeti dirigentsku, solo gitarsku palicu... Albumi  Let it bleed i Get yer ya-ya’s out pokazaće svu snagu njegove genijalnosti, talenta i inspirativne, savršene tehničke prefinjenosti: u tandemu sa Keith Richardsom, legendom otvorenog štima i Stones rollanja, stvoriće niz besmrtnih pesama i albuma u narednih pet godina...

                            ... I met a gin-soaked bar room queen in Memphis
                                 she tried to take me upstairs for a ride
                                 she had to heave me right across her shoulder
                                 ’cause i just can’t seem to drink you off my mind
                                 it’s the honky tonk woman
                                 gimme, gimme, gimme honky tonk blues ...

    Honky tonk woman bio je jedan od najraskalašnijih Stones singlova – od trenutka kad briljantni Watts udari u svoje bubnjeve( kritika je euforično, ne bez razloga, konstatovala da je Čarlijeva partija u ovoj razuzdanoj pesmi predstavljala nešto od najboljeg bubnjanja ikad snimljenog na vinil) do fascinantne gitarske međuigre vrhunskog tandema Taylor-Richards, prostire se trominutno vatreno raspojasano polje nestvarno dobrog blues-rocka, vrhunskog muzičkog zadovoljstva kojem jednostavno nema ravnoga ... Suva esencija, rock and roll u svom najvatrenijem i bolno senzualnom, emotivnom izdanju... Slede potom još dva od niza ključnih Stones singlova, dovodeći ovu vanvremensku kompilaciju do samog vrhunca... Borbena i brutalna 1968. godina i album koji je obeležio deceniju nadanja, ,, revolucionarnih“ previranja, straha i razočarenja - ,, Beggar’s banquet“ donosi još dva nezaboravna singla – apokaliptičnu i neurotičnu Sympathy for the devil, propuštenu kroz zarazno ponavljajući, zloslutni i izlomljeni ritam ,, voodoo magije“ i satanskog nadrealizma New Orleansa, Jaggerovo uznemirujuće obraćanje samom ,, đavolu“ i izazivanje zle sudbine koja će im se godinu dana kasnije obiti o glavu na besplatnom koncertu u Altamontu i subverzivnu, po sistem previše opasnu i revolucionarnu Street fighting man, priču siromašnog momka, uličnog borca i osnivača rock and roll benda... Talasi društvene šezdesetosmaške revolucije, nihilizma, crne magije i uzburkanog talasa omladinske radikalne pobune zapljusnuli su krajem šezdesetih i obale britanskog Ostrva – niko nije bio pošteđen mogućnosti odabira strane i iskazivanja stava unutar socijalnih nemira i haosa jedne uskovitlane epohe promena... Nasilje sa ulica i univerziteta strave i užasa prelilo se i na ,, vinil“ – muzika je žestoko oslikavala duh vremena... Koketiranje Stonesa sa Luciferom prelilo se u jezu nasilja i tragedije - Midnight rambler, je bio još jedno moćno muzičko izdanje Stonesa i njihovo apokaliptično rollanje, a onda se pretvorilo u očajnički vapaj, poziv u pomoć - Gimme shelter( singl iz decembra 1969., sa albuma Let it bleed – dovoljno rečitog naziva za jednu od krvavih godina nasilja i političkih ubistava...). ,, Midnight rambler“ i ,, Gimme shelter“ zatvaraju ovu vrhunsku rock and roll kompilaciju i čitavo jedno poglavlje – životne priče Stonesa i ,, zlatnih šezdesetih“...
    Gimme shelter predstavlja opraštaj Stonesa sa jednim burnim i kreativnim periodom života koji su obojili svojim najmoćnijim pesmama i zvukom... Briljantne deonice Taylora i Richardsa i jezivo kotrljanje nezaustavljivog kamenja po tlu natopljenom krvlju i raspršenim nadama svih onih koji su ustali u ime pravde, istine i slobode ostali su neizbrisivim tragovima( utisnutim u srce i vinil) nečega za čega se uvek vredi boriti( bez obzira na posledice) i unutrašnje lepote muzike koja ne priznaje poraze i prolaznost... Ne možeš uvek dobiti ono što želiš, pevali su Stonesi krajem šezdesetih, ali samo u slučaju ako se ne boriš dovoljno uporno i hrabro... Ova vanvremenska kolekcija singlica besmrtnih Stonesa pravi je poziv na ples i rollanje, put ka unutrašnjem svetlu muzike koja obasjava sve one koji iskreno veruju i umeju da se dive... Uprkos svemu...

Dragan Uzelac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva