Skadrilla - Pričanje priča i negovanje kritičke misli “pod oblakom” humora
Helly Cherry
Bend Skadrilla nastao je početkom 2013. godine, iako ideja za njegovo formiranje nastaje par godina pre toga. Bend prave Baki (vokal), Mole (bas) i Vule (bubanj, tada gitara) „nad kostima“ svog prvog benda ŠSAEN (Sugar, Spice and Everything Nice). Ekipi se brzo priključuju i ostali članovi i tako se formira prva postava Skadrille koja pobeđuje na festivalu „Hoću da snimim pesmu“ u Dangubi što bendu omogućava snimanje prvog singla „Gospodine“. U početku većinom su svirane obrade pesama i zvuk benda je bio tvrđi i bliži kalifornijskom ska-panku, međutim sa kadrovskim izmenama dolazi do većeg fokusa na autorske pesme i do promene zvuka ka mešavini drugog i trećeg talasa ska muzike. Bend iza sebe ima pristojan broj uspešnih svirki, kako u Beogradu, tako i po Srbiji, od kojih se izdvajaju: nastup na „Time out festivalu“ u Beloj Crkvi sa Ateist Rep-om, koncert u Domu omladine Beograda sa Samostalnim referentima, kao i nastup na Moonwalk festivalu u Pančevu. Valja istaći, kako bi to rekao Ateist rep, i (bendu omiljene) brojne svirke po "viđenijim i neviđenim rupama". Postava benda danas broji osam članova: Baki (vokal, usna harmonika, perkusije), Paja (gitara), Mole (bas gitara), Vule (bubanj), Miša (alto saksofon), Bata (tenor saksofon), Gaja (truba) i Marez (harmonika i klavijatura).
HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Skadrilla: Bend smo napravili sa idejom da sviramo i da se družimo, možda i proputujemo tu i tamo. Većini je ovo bila velika želja i pre osnivanja benda. Što se tiče ovog drugog, pa to je već samo na slušaocima.
HC: Motivi i filozofija benda...
Skadrilla: Kada pričamo o tekstovima, o tom najdirektnijem sredstvu prenošenja filozofije benda najuže bi rekli: “pričanje priča i negovanje kritičke misli “pod oblakom” humora”. A ovako generalno, mi se nekako više karakterišemo kao kolektiv nego bend, pa tako imamo: zvaničnog biletara, šefa obezbeđenja, art-direktorku, tehničara binske opreme, a imamo i ličnog frizera.
HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Skadrilla: Pa, što se tiče ovog drugog, svako ko nas je slušao uživo je imao prilike to da vidi, a i da aktivno učestvuje u tom ”pražnjenju”. Definitivno nam je svima ovo što radimo sa bendom jedna od omiljenih stvari kojima se generalno u životu bavimo. Što se tiče spone sa društvom, kod nas je situacija interesantna. Niti smatramo da je društveni angažman neophodan, niti da je nužno štetan na bilo koji način. Jednostavno, kad kao umetnik imaš neki stav ili ideju o bilo čemu možeš da je iskažeš tako što ćeš mu dati estetsku osobinu. Prosto, stav koji lepo zvuči, izgleda i tera te se pokrećeš, a ujedno i da razmisliš o njemu.
HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Skadrilla: Teško je onoliko koliko je teško „održati“ prijateljstvo ili vezu. Bend je interesantan prelaz između udruženja ili posla i čistog druženja i hedonizma.
HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Skadrilla: Pa jedan od najočiglednijih problema je redovno okupljanje za probe i za druženje. Imaš osam ljudi u bendu, osam ćudi, tri različita fakulteta, i uz to nekoliko povremenih poslova. To je problem iznutra, a problem spolja bi mogao da bude recimo gašenje klubova i odnos dobrog dela vlasnika klubova (a i tonaca) prema, da kažemo “neafirmisanim bendovima”. Uh, to definitivno.
HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Skadrilla: Uh, pustili bismo pesme kome god bi stigli u skoro svakoj situaciji. Bitno nam je šta drugi misle i osećaju, od onih koji nikada nisu čuli za ska, pa sve do žanrovskih nam kolega.
HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Skadrilla: Bend smo napravili sa idejom da sviramo i da se družimo, možda i proputujemo tu i tamo. Većini je ovo bila velika želja i pre osnivanja benda. Što se tiče ovog drugog, pa to je već samo na slušaocima.
HC: Motivi i filozofija benda...
Skadrilla: Kada pričamo o tekstovima, o tom najdirektnijem sredstvu prenošenja filozofije benda najuže bi rekli: “pričanje priča i negovanje kritičke misli “pod oblakom” humora”. A ovako generalno, mi se nekako više karakterišemo kao kolektiv nego bend, pa tako imamo: zvaničnog biletara, šefa obezbeđenja, art-direktorku, tehničara binske opreme, a imamo i ličnog frizera.
HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Skadrilla: Pa, što se tiče ovog drugog, svako ko nas je slušao uživo je imao prilike to da vidi, a i da aktivno učestvuje u tom ”pražnjenju”. Definitivno nam je svima ovo što radimo sa bendom jedna od omiljenih stvari kojima se generalno u životu bavimo. Što se tiče spone sa društvom, kod nas je situacija interesantna. Niti smatramo da je društveni angažman neophodan, niti da je nužno štetan na bilo koji način. Jednostavno, kad kao umetnik imaš neki stav ili ideju o bilo čemu možeš da je iskažeš tako što ćeš mu dati estetsku osobinu. Prosto, stav koji lepo zvuči, izgleda i tera te se pokrećeš, a ujedno i da razmisliš o njemu.
HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Skadrilla: Teško je onoliko koliko je teško „održati“ prijateljstvo ili vezu. Bend je interesantan prelaz između udruženja ili posla i čistog druženja i hedonizma.
HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Skadrilla: Pa jedan od najočiglednijih problema je redovno okupljanje za probe i za druženje. Imaš osam ljudi u bendu, osam ćudi, tri različita fakulteta, i uz to nekoliko povremenih poslova. To je problem iznutra, a problem spolja bi mogao da bude recimo gašenje klubova i odnos dobrog dela vlasnika klubova (a i tonaca) prema, da kažemo “neafirmisanim bendovima”. Uh, to definitivno.
HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Skadrilla: Uh, pustili bismo pesme kome god bi stigli u skoro svakoj situaciji. Bitno nam je šta drugi misle i osećaju, od onih koji nikada nisu čuli za ska, pa sve do žanrovskih nam kolega.