BIM Slavija - Novo muzičko grotlo Beograda
Helly Cherry
Gitara i zgrada nekadašnjeg privrednog (industrijskog) preduzeća. Prva pomisao ide u pravcu BIGZ-a, je l’ da? Istorijski, stukturno, pa i ekonomski ima dosta sličnosti, međutim, u pitanju je BIM Slavija. Manir adaptacije građevina giganata privrede XX veka se i ovde ovaplotio. Na prvom spratu jednog od objekata ovog kompleksa, lokalni muzičari i muzičarke su našli svoj kutak i svoje stecište ne bi li u miru mogli svoje potrebe privesti nameni. Nadomak čuvenog ’’Pančevca’’ zvuci gitare, bubnjeva i ostalih instrumenata odzvanjaju, ne jenjavaju.
’’Srpsko akcionarsko društvo za klanje i preradu stoke’’ osnovano je 1895. godine. Tokom Drugog svetskog rata privredna zona u kojoj se nalazi biva skoro u potpunosti devastirana. Ono što je preostalo nastavlja da obavlja nekadašnju delatnost sekundarnog privrednog sektora, a pod nazivom BIM Slavija. Tako funkcioniše sve do 2001. kada odlazi u stečaj. Na ovakvoj privrednoj ruini, posejano je seme čije plodove ovih tekstom opisujem.
Adresa na kojoj se nalazi BIM Slavija je Bulevar Despota Stefana 115. Poznata adresa svima onima koji prate urbani noćni život Beograda jer upravo na toj adresi se nalazi klub Drugstore i multi-funkcionalni plejs - Fabrika. Isti broj spaja još nekoliko proizvodnih pogona različitih firmi, te kafane, supermarket itd. U svoj toj preduzetničkoj ujdurmi, stvoreno je novo beogradsko muzičarsko žarište, žarište onih uz čije ritmove zabava metastazira, a oni nekako i dalje na marginama društva. Svoj stvaralački konfor i muzički mir nađoše među zidinama nekadašnjih kancelarija, daleko od vike i pretnje komšija, maltretiranja komunalne policije i ostalih organa reda i mira.
S obzirom na činjenicu da je u pitanju prostor koji se rentira, do njega se dolazi prolaskom pored dva punkta sa obezbeđenjem, iz pravca Bulevara Despota Stefana (pre revizije ulica 29. novembra), a prijehati se može i iz Poenkareove. Iz dvorišta na kome komotno možeš vežbati atletske discipline trčanja, izvire socrealistički vuklan. Ako su stepenice Led Zeppelin-a ka raju, onda bi one koje vode do sprata sa studijima bile ka paklu. Na vrhu istih grotlo odakle te instant zapljusnu sonične vibracije koje se poput lave stropoštavaju niz čulo sluha.
Sa leve i desne strane hodnika u cik-cak raspoređene sobe, nekadašnji uredi, koje danas služe kao mesta na kome bendovi sviraju, stvaraju i snimaju. Žanrovski je to jedan veliki miks zvukova. Koračajući od ulaza ka kraju hodnika prvo te zvekne hardcore aperkat, potom rokerski kroše, zatim stonerski mavaši geri, narodnjački low kick i na kraju metalsko-pankerski direkt. Jedna vrlo heterogena sredina, ne samo muzički, već i vrednosno, pa i politički, sudeći po nalepnicama i grafitima na koje možete naići šetajući uz i niz hodnik. Bendovi koji svoje vokalno-instrumentalno prebivalište obznanjuju plakatima i nalepnicama na ulaznim vratima studija unutar betončine BIM Slavije jesu BlankFile, Hill, Magic Bush itd. Enterijer, opremljenost i veličina prostorija su različite. Ipak, studio za probe jeste neki lični prostor, tako da se intimom ne možemo baviti.
Ali opštim i javnim stvarima hoćemo. Dobra strana muziciranja u studijima BIM Slavije je ta što ne postoji bojazan od prekršajnih prijava zbog remećenja javnog reda i mira, dok je mana ta što su neki od studija na direktnom udaru ulice i napada lopova. Bilo je slučajeva gde su kleptomani razvaljivali prozore i sekli rešetke ne bi li se dočepali muzičke opreme unutar prostora, čija materijalna vrednost nije ni malo za potcenjivanje.
Neki od studija BIM Slavije su duži niz godina na ovoj lokaciji, međutim, stiče se utisak da se tek sada gradi neku nova, sopstvena glazbena priča, koja bi svakako mogla da se nazove i scenom u nekom trenutku. Kao što sam rekao na početku, sve ovo u velikoj meri podseća na BIGZ, međutim, celokupna stvar je daleko šarenija. Činjenica je da je svaki milimetar tog ’’prvog sprata’’ izdat za potrebe muziciranja, ali stoji i teza da je žanrovski kolaž do te mere sveobuhvatan da se tu jednostavno ne može povući paralela sa gorostasom sa Senjaka ili makar onim delom njegove scene koja nam je svima poznata.
Ipak, ni muzika studija BIM Slavije nije nedodirljiva. Neko reče Jugošped?
’’Srpsko akcionarsko društvo za klanje i preradu stoke’’ osnovano je 1895. godine. Tokom Drugog svetskog rata privredna zona u kojoj se nalazi biva skoro u potpunosti devastirana. Ono što je preostalo nastavlja da obavlja nekadašnju delatnost sekundarnog privrednog sektora, a pod nazivom BIM Slavija. Tako funkcioniše sve do 2001. kada odlazi u stečaj. Na ovakvoj privrednoj ruini, posejano je seme čije plodove ovih tekstom opisujem.
Adresa na kojoj se nalazi BIM Slavija je Bulevar Despota Stefana 115. Poznata adresa svima onima koji prate urbani noćni život Beograda jer upravo na toj adresi se nalazi klub Drugstore i multi-funkcionalni plejs - Fabrika. Isti broj spaja još nekoliko proizvodnih pogona različitih firmi, te kafane, supermarket itd. U svoj toj preduzetničkoj ujdurmi, stvoreno je novo beogradsko muzičarsko žarište, žarište onih uz čije ritmove zabava metastazira, a oni nekako i dalje na marginama društva. Svoj stvaralački konfor i muzički mir nađoše među zidinama nekadašnjih kancelarija, daleko od vike i pretnje komšija, maltretiranja komunalne policije i ostalih organa reda i mira.
S obzirom na činjenicu da je u pitanju prostor koji se rentira, do njega se dolazi prolaskom pored dva punkta sa obezbeđenjem, iz pravca Bulevara Despota Stefana (pre revizije ulica 29. novembra), a prijehati se može i iz Poenkareove. Iz dvorišta na kome komotno možeš vežbati atletske discipline trčanja, izvire socrealistički vuklan. Ako su stepenice Led Zeppelin-a ka raju, onda bi one koje vode do sprata sa studijima bile ka paklu. Na vrhu istih grotlo odakle te instant zapljusnu sonične vibracije koje se poput lave stropoštavaju niz čulo sluha.
Sa leve i desne strane hodnika u cik-cak raspoređene sobe, nekadašnji uredi, koje danas služe kao mesta na kome bendovi sviraju, stvaraju i snimaju. Žanrovski je to jedan veliki miks zvukova. Koračajući od ulaza ka kraju hodnika prvo te zvekne hardcore aperkat, potom rokerski kroše, zatim stonerski mavaši geri, narodnjački low kick i na kraju metalsko-pankerski direkt. Jedna vrlo heterogena sredina, ne samo muzički, već i vrednosno, pa i politički, sudeći po nalepnicama i grafitima na koje možete naići šetajući uz i niz hodnik. Bendovi koji svoje vokalno-instrumentalno prebivalište obznanjuju plakatima i nalepnicama na ulaznim vratima studija unutar betončine BIM Slavije jesu BlankFile, Hill, Magic Bush itd. Enterijer, opremljenost i veličina prostorija su različite. Ipak, studio za probe jeste neki lični prostor, tako da se intimom ne možemo baviti.
Ali opštim i javnim stvarima hoćemo. Dobra strana muziciranja u studijima BIM Slavije je ta što ne postoji bojazan od prekršajnih prijava zbog remećenja javnog reda i mira, dok je mana ta što su neki od studija na direktnom udaru ulice i napada lopova. Bilo je slučajeva gde su kleptomani razvaljivali prozore i sekli rešetke ne bi li se dočepali muzičke opreme unutar prostora, čija materijalna vrednost nije ni malo za potcenjivanje.
Neki od studija BIM Slavije su duži niz godina na ovoj lokaciji, međutim, stiče se utisak da se tek sada gradi neku nova, sopstvena glazbena priča, koja bi svakako mogla da se nazove i scenom u nekom trenutku. Kao što sam rekao na početku, sve ovo u velikoj meri podseća na BIGZ, međutim, celokupna stvar je daleko šarenija. Činjenica je da je svaki milimetar tog ’’prvog sprata’’ izdat za potrebe muziciranja, ali stoji i teza da je žanrovski kolaž do te mere sveobuhvatan da se tu jednostavno ne može povući paralela sa gorostasom sa Senjaka ili makar onim delom njegove scene koja nam je svima poznata.
Ipak, ni muzika studija BIM Slavije nije nedodirljiva. Neko reče Jugošped?
Nemanja Mitrović Timočanin