Kad bi došli do toga da SF pisce svodimo na jednu jedinu njihovu karakterističnu vrlinu, Robert Charles Wilson bi svakako zaslužio da to bude upravo originalnost. O čemu god da govori i što god da nudi, Wilson to isporuči u najluksuznijoj i najimpresivnijoj varijanti: ko je čitao makar njegov Spin, znaće koliko su čarobni i lako pamtljivi Wilsonovi žanrovski pejzaži.  

Blind Lake je zapravo ime istraživačke stanice u kojoj kvantni superkompjuteri obrađuju podatke prikupljene od strane radio-teleskopa i pretvaraju ih u vizuelni zapis. U centar istraživačkog interesovanja je planeta u sistemu 47 Ursae Majoris - video zapisi otkrivaju da na toj planeti ne samo da prosperiraju raznolike životne forme, nego da je bar jedna od njih najverovatnije i inteligentna. I mada se naučnici u Blind Lake opservatoriji krajnje oprezno ponašaju sa prikupljenom informacijom, njihova se mala zajednica nenadano i bez razloga zatiče pod opsadom vojnog kordona, koji bez imalo objašnjenja i ustručavanja ubije nekolicinu hrabrijih naučnika koji su pokušali da napuste Blind Lake karantin. 

Wilson ima zaista odličan način da vam servira naprednu nauku u tom svom čarobnom novom svetu – nenametljivo i striktno u pozadini, baš kao što i mi to radimo kad govorimo o sofisticiranoj tehnologiji sa kojom svakodnevno živimo. Otud su Wilsonovi kvantni superkompjuteri lako prihvatljivi koliko i naši mobilni telefoni, recimo, za koje niti znamo sve tehnološke specifikacije, niti nas odviše zanimaju. Jedina stvar koja nam je zaista važna i koja nas zaista zanima je – kako sve to mi možemo sa mobilnim telefonima da se koristimo. Wilson svu svoju naprednu nauku drži upravo na tom nivou, otud kod njega nema niti pridikovanja niti podučavanja, nego samo strašno zanimljivo štivo o ne tako dalekoj budućnosti.  

Blind Lake nudi vanzemaljce na kakve smo navikli: donekle nama slični a opet temeljito različiti, preokupirani ne baš sasvim jasnim društvenim ritualima koji nalazimo fascinantnim i odbojnim u isti mah. I pored višegodišnjeg konstantnog zurenja u svakodnevicu tog vanzemaljca, njegovi ljudski promatrači nisu ništa bliži razumevanju tih rituala nego što su bili na samom početku.  
I tu Wilson maestralno izvodi onu vrst paralele koja je njegov forte – mala zajednica Blind Lake promatrača ima iste takve (ako ne i teže) probleme u međusobnim odnosima. Jer, zaista, kako zapravo temeljito spoznati biće sa druge planete kad nismo u stanju da temeljito upoznamo ni nama bliska bića sa ove sopstvene? Čak i u situaciji kad su nam ti bližnji sve redom razumni i visoko obrazovani ljudi, nalazimo da retko kad zapravo budu kakvi smo mi mislili da jesu. I mada je za očekivati da se ljudi uglavnom drugačije ponašaju pod stresnim okolnostima, ipak ostaje dilema da li tada samo pokazuju svoje pravo lice ili zapravo postaju drugačiji nego što su do tada bili. Wilson je dovoljno majstor da u dijapazonu ključnih protagonista ponudi taman dovoljno argumenata za obe opcije.  
Kad nam žanrovski majstori nude vanzemaljca u prozi, to je uglavnom da malko pročeprkaju po našim standardima kojima se merimo u odnosu na famoznog Drugog. Od Lema pa sve do McAuleya, ti magični Drugi sa stranih planeta ponekad služe tek da nam ukažu i ilustruju manjkavosti vlastitih standarda, ali Wilson to radi nenametljivo i iskreno žanrovski. Otud on ne nudi nikakve pamfletističke pridike niti metaforična meandriranja - Blind Lake je hardSF u najboljem svom izdanju, a sve ostalo je naprosto rezultat dobre proze iz pera odličnog majstora. Baš kako valja i dolikuje.  
Blind Lake je objavljen 2003 i dobio je kanadsku Prix Aurora nagradu za najbolji roman, ali osim nominacija za Hugo nije bio zapažen koliko zaslužuje. Ove godine je objavljen njegov novi roman The Affinities, i ovog puta Wilson se bavi isključivo nama i našim uvrnutim i kompleksnim društvenim ritualima, oličenim kroz interakciju na društvenim mrežama.  
Ukratko, još jedan obavezan roman, iz pera odličnog pisca. 
Lidija Beatović