Zloslut: Evolucija haosa



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Beogradski black metal bend “Zluslut” je počeo sa radom 2010. godine kao solo projekat gitariste i pevača Utvare. Iako je tokom snimanja svih dosadašnjih izdanja imao podršku drugih ljudi, tek 2016. godine se ustalila stalna četvoročlana postava sastavljena od muzičara i prijatelja potkovanih preko potrebnim iskustvom. Sem frontmena Utvare i basiste Inomatanasa (ex-Triumfall) koji su izdvojili vreme da odgovore na nekoliko pitanja, u bendu su još i gitarista B.V. (Paimonia) i bubnjar Nav (Navtepheret).


„Zluslut” već nekoliko godina funkcioniše kao bend sa stalnom postavom. Šta je plus kada samo jedan čovek drži sve konce u rukama, a šta kada je to timski rad?
Utvara: Biću kratak - isto je. Kada se bend timski razume, to se pretvori u jedan korpus u kome svako zna svoju poziciju i uvek je spreman. Naravno, dođe nekad i do sukoba ukusa, što je sasvim normalno, ali uvek znamo da napravimo balans i da stvorimo kompromis. Takve stvari grade poverenje koje je glavni stub za jednu priču koja se deli na više individua.

S obzirom da ste već imali nekoliko ozbiljnijih „timskih” nastupa, da li ćete se u budućnosti više fokusirati na svirke ili će i dalje akcenat biti na studijskom radu?
Inomatanas: Da se razumemo - akcenat je uvek bio jači na studijskom angažovanju. Svako izdanje predstavlja neki trag koji ostaje. Sa druge strane pak, nastupi su tu kako bi se sva energija koja je unešena u snimanje istih fizički manifestovala. I svaki nastup podjednaku važnost nosi.
No, u ovom trenutku, a kako je poslednji „Zloslut“ album izdat 2015. godine, mi osećamo veću potrebu za radom na novom materijalu nego za nastupima, te ćemo se na to u narednom periodu i više fokusirati.

Znam da je to donekle nezgodna tema, ali da li ste uspeli da nađete mir posle otkazane turneje?
Utvara: Bes je trajao kratko, barem kod mene - nisam imao razloga da se trošim na taj način. Naravno, svi smo bili iznenađeni kada je priča pala u vodu dva dana pred polazak. Pokušali smo da sve da to ponovo podignemo, ali uzaludno. Dugo smo se spremali, mnogo energije, para i truda je uloženo da sve ispadne svetski i da zadovoljimo fanove, kao i ljude koji još nisu čuli za nas. No, vraćam se na svoj prvi odgovor – poverenje. U ovoj priči ga nije bilo: previše principa i nerazumevanja je dovelo da toga da sve padne u vodu. Ponovo ću reći da mi je žao, jer bilo nas je dosta koji smo zaista pokušali to da podignemo, ali jednostavno je sve bilo odbijeno u svakom pogledu od par individua, da je postalo patetično išta više dodati. Da li ovo zvučalo pretenciozno? Možda. Ali, ponos nam je ostao na vrhu, razlog otkazivanja nije bio do nas, tako da bez okretanja nazad nastavljamo planove koje smo ostavili za posle turneje.

Da li je jedan grupni nastup uspeo da koliko-toliko ”sanira“ nastalu štetu?
Inomatanas: Nažalost, ne. Lagali bismo kada bismo rekli da je nam je otkazivanje turneje lako palo, a jedan nastup u omalenom klubu na domaćem terenu zaista ne može isprati gorčinu koju smo imali u sebi nakon svega.

Šta je sledeće na redu što se aktivnosti benda tiče?
Utvara: Treći album. Zaista dajemo maksimum vremena da on ispadne onako kako smo ga svi zamislili, sve formule pokušavamo i na dobrom smo putu. Veći deo je gotov, više informacija će biti objavljeno uskoro. U svakom slučaju će to biti jedan novi prilaz na svim aspektima, a prirodno i vitalno evoluiranje priče će se osetiti.

Kako uspevate da uskladite privatne i poslovne obaveze sa aktivnostima vezanim za bend?
Inomatanas: Posao, kao izvor prihoda. sam sebi dodeljuje visok prioritet i dosta utiče na naše slobodno vreme. Sa druge strane, privatne obaveze traže svoje, ali su daleko prilagodljivije nego posao. Uskladiti ih sa muzikom zaista nije lako, dosta toga trpe, privatno više nego poslovno, ali jednostavno tako mora biti. 


 Da li vam se dešavalo da u trenutku pregorite i da instrumente okačite u klin?
Inomatanas: Mislim da je svako ko se bavi muzikom, pogotovu na ovom podneblju zbog prepreka koje negde drugde ne postoje ili su daleko manje, imao više takvih trenutaka. To se ili nakupi ili bude u momentu, ali prosto nešto kvrcne u tebi. I drži te... Ali, onda se setiš zašto sve ovo radiš, sabereš se i samo nastaviš. Neki ne, ali to je već per-se.

Odakle crpite energiju za bavljenje muzikom koju volite?
Utvara: Ja mislim da ne postoji samo jedna određena stvar koja mene lično inspirise. Sve što nas okružuje ostavlja dubok utisak na nas. Da li je on pozitivan ili negativan, to je već stvar percepcije i identifikacije. Samo naše postojanje je meni fascinatno, činjenica da možemo stvoriti ceo jedan univerzum unutar nas. Svi smo mi umetnici na kraju, ali ne u smislu akademskih (koji neretko nose norme i standarde poput kakvih religija), već divlji, prirodni... Samo što neki to materilizuju, a neki ni ne znaju da takve talente poseduju, jer ih moderni svet uspavljuje poput kakvog opijuma.

Moram priznati da kada pisem za „Zloslut“ (pogotovo za poslednji album) više me privlači taj spirtualni i okultni aspekt gedanja na svet. Haos. Mislim da je jako bitno razlikovati termine koje koristimo danas jer dobijaju nova značenja, iako je koren je uvek isti. Danas je haos, za nekoga drugog, nered ili uništenje nečeg (u suštini). Za mene je haos nešto iz čega smo nastali. Sva pravila koja mi upotrebljavamo u drustvu su plod tuđe mašte, a to samim tim pravi opoziciju našoj prirodi. I mislim da je to veliki problem za evoluiranje individue. Najbolji primer je religija koja se predstavlja kao spiritualnost, ali otrovano. Spiritualnost ne može biti ista za sve - to je nešto unikatno. Uglavnom se o tome bave moji tekstovi na novom albumu. Ali, inspirisani antičkim civilizacijama, naukom... Prosto smatram da se u to doba najbolje iskorišćavalo ljudsko umeće – imaginacija i moć volje.

Dokle ste spremni da idete da biste svoje ideje progurali i na šta nikada ne biste pristali?
Inomatanas: Granice se postavljaju u glavi. Najčeće ih iscrtava ego. Mi ih nemamo, ali ono na šta nikada ne bi smo pristali jeste da se nađemo u ponižavaućoj situaciji. Ni pred kim ne bi smo klečali. Nikad, zauvek.

Da li je black metal imao više draži kada je internet bio tek u povoju ili je uspeo da zadrži svoj šmek?
Inomatanas: Definitivno dok je bio još u povoju, jer sada iz dana u dan postaje sve veći mediokritet. Ali, da se razumemo: internet nije kriv za to, već oni koji ga i na koji način koriste.

Kakva su vaša iskustva i saradnja sa medijima? Da li određeni mediji imaju tendenciju da favorizuju jedne u odnosu na druge?
Utvara: Nemam neko veliko iskustvo sa medijima. Znam za nekoliko njih sa ovih prostora i iz inostranstva sa kojima smo sarađivali maltene od početka. Neki su se ugasili u međuvremenu, neki su se promenili i to je to. Ako uzmemo u obzir da je ovo andergraund, kontakti se nekako prirodno stvaraju. Nikada nismo jurili da neko piše o nama, a sve što imamo da kažemo je ili na disku ili na koncertu. Opet i ova strana je jako bitna, a i zanimljiva.

Izdavači i organizatori – nužno zlo ili potreba?
Utvara: (smeh) Od oba po malo. Potreba jer bez njih se ne može napredovati na način na koji mi želimo.

Najsubjektivnije mišljenje o publici i sceni u Srbiji.
Utvara: Publici veliko hvala jer bez njih naša priča ne bi izasla iz četiri zida. Iako sve ovo radimo zbog nas samih, publika nas upotpunjuje i kada to ritualizujemo uživo, postanemo jedna celina. Naravno, postoje dva kalibra publike: oni koji podržavaju tvoj rad i oni o kojima ne vredi trošiti reči. A, što se scene tiče, pričaću o black metalu, jer nemam dovoljan uvid vezan za druge žanrove. Drago mi je da vidim da nastaju bendovi i da volja za radom još uvek postoji. Otkrio sam skoro bend „Bezdan“ koji obećava - nadam se da nije u pitanju „sezonska“ priča. Bilo mi je izuzetno drago kada sam video da se „Vehementer“ vratio na scenu posle duže tišine. Ima kvaliteta!

Mogu reći da ne pravim konstrukciju mišljenja o tome, kako je - tako je. Takođe sam primetio da imamo sve više i više koncerata, skoro pa po svetskom standardu: svakog meseca imamo po dva jača imena. Ne pratim svaka od njih, ali mi je baš drago. Nadam se da će cela priča nastaviti da raste, pa da mogu onda i bendovi da funkcionišu normalno, a ne da se projektuje spejs-šatl zbog jednog izdanja, koncerta ili saradnje sa administracijom zbog kojekakvih pravila.

Intervju je originalno objavljen u drugom proju fanzina „Ciklonizacija“.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva