Wyatt E. - Experimental, post-rock, drone putovanje ka Orientu
Helly Cherry
Muzičko putovanje benda Wyatt E. ka Orijentu počelo je pre nekoliko godina. Bez bilo kakvih ograničenja u sviranju, uz konstantno otkrivanje novih zvukova lutali su nekoliko godina. Polako, put je počeo da ih vodi na Istok. A saundtrek za ovaj put je bila fina mešavima različitih pravaca poput drona, ambijenta, post roka i duma.
Njihovo prvo izdanje “Mount Sinai/Aswan” (objavljeno 2015.) je dobilo dobre kritike medija širom sveta. Nedavno, 4. septembra pojavio se i drugi album “Exile to Beyn Neharot”. Momci uskoro kreću i na svoju prvu turneju pod imenom "Road to Bosphorus", a kako smo i mi u stalnoj potrazi za zanimljivim bendovima, pretpostavljam da imamo dovoljno razloga da popričamo sa Sébastianom. Pa Sebastiane...
...hajde da krenemo sa onim što je bilo pre Wyatt E. benda. Vi još uvek svirate u bendovima Deuil, Leaf House i The K (ovaj poslednji naši čitaoci već poznaju). Koliko su oni drugačiji od vašeg novog benda i kako ste došli do njega?
To su zaista tri potpuno različita benda. Leaf House je indie rock bend, ponekad dream pop ili čak psych pop. The K. je više punk noise priča. A Deuil je bio Black/Post-Metal bend.
Stephane (Leaf house) i ja (The K.) smo započeli Wyatt E. kao gitarski dvojac.
Wyatt E. nije od početka bio inspirisan Orijentom. Kako je vaš zvuk evoluirao vremenom i kako ste došli do Bliskog Istoka kao inspiracije?
Najpre smo svirali sa ritam mašinom a onda smo to batalili i počeli da eksperimentišemo sa ambijentalnom muzikom pod uticajem filmskih kompozitora François de Roubaix-a i Serge Gainsbourg-a, posebno njegovim radom na filmu "Cannabis". Tada smo upoznali Romana, našeg bubnjara. Naša muzika je u tom periodu dosta vukla čak i na vestern filmove i onda u jednom trenutku napravila potpuni zaokret - ka Istoku.
Od početka, vaša ideja je bila da izdate šest Wyatt E. albuma. Čini mi se da iza svega toga postoji neka veća priča i koncept, nešto što bi povezalo sve te albume. Možeš li nam reći nešto više o tome?
U numerologiji broj šest označava harmoniju. Pošto smo želeli da naš rad čini jednu celinu, planirali smo da izdamo šest albuma. Glavna ideja je bila da napravimo saundtrek za zamišljeni film ili hodočašće u izmišljenom drevnom Orijentu. To bi bio Orijent iz našeg ugla.
Šta nakon šestog albuma?
Iskreno, ne znam. Mi već radimo na trećem i četvrtom izdanju i možda će se pojaviti kao dupli album. Čak i šesti album je u velikoj meri gotov i kada sve bude objavljeno videćemo da li ćemo raditi nešto zanimljivo i dalje nakon toga. Muzički ukusi nam se dosta poklapaju. Možda ćemo osmisliti nešto potpuno drugačije od onoga što sada radimo.
Vaš prvi album “Mount Sinai/Aswan” je objavljen pre dve godine. Kada uporedite prvi i drugi album “Exile to Beyn Neharot” koji je nedavno izašao, kako je vaša muzika evoluirala? Da li ste u stalnoj potrazi za novim zvucima i muzičkim izrazima jer vam pravac koji svirate daje dosta slobode?
Tako je. Želimo da eksperimetišemo sa svim što bi moglo da bude interesantno za ovu priču. U isto vreme držimo se tog Orijentalnog kursa kao neke osnove. Ali smo u stalnoj potrazi za novim zvucima, instrumentima i efektima kojima bi proširili horizonte i unparedili naš zvuk. I mislim da se to čuje kada slušate ETBN i Mount Sinai/Aswan.
“Mount Sinai/Aswan” je bio dosta recenziran širom sveta. Sajtovi iz Kanade, Amerike, Izraela, Nemačke, Belgije i Francuske su pisali o tom albumu. Da li ste očekivali tako širok i dobar fidbek?
Iskreno, ne. Ovaj projekat smo započeli u sobi i jednostavno smo želeli da izdajemo albume. Nismo imali u planu turneje ili nešto slično. I mislili smo da ćemo ovim zvukom teško privući pažnju kritike.
Na vašoj bandcamp stranici napisali ste da ste iz Izraela iako dolazite iz Belgije. U jednom od intervjua izjavili ste da ste taj grad odabrali kao središte mnogih kultura i religija i da želite da povežete ljude svojom muzikom. Ali je to bio i izvor nekih anegdota i neobičnih situacija. Bili ste uvršteni u top 40 Izraelskih metal bendova, ali ste i dobili ponudu od izdavača.
Da, tako smo i upoznali ljude sa etikete Shalosh Cult. Oni su zaista sjajni i njihova etiketa je fantastična. Tako da najtoplije preporučujem čitaocima da pogledaju šta imaju u svojoj ponudi.
Turneja “Road to Bosphorus” uskoro kreće. Da li je ovo vaša prva turneja sa Wyatt E. i koje ćete zemlje posetiti?
Da ovo je naša prva turneja sa Wyatt E. Organizovanje turneje zahteva dosta pripreme i cimanja, i do sada nismo bili u prilici da sve to organizujemo. Ići ćemo do Istambula i sviraćemo na obe strane Bosfora na turneji koja će obuhvatiti 11 koncerata. Sviraćemo u Pragu, Bratislavi, Temišvaru, Solunu, Čakovecu i dva koncerta u Srbiji. Jedan u Nišu u Fidbeku i jedan u Novom Sadu u Dom b-612.
Bili ste na turnejama sa svojim drugim bendovima ranije. Sa ovim iskustvom, da li postoji neka razlika kada svirate u gradovima u kojima ste već nastupali i kada otkrivate potpuno nove zemlje i gradove?
Iz nekog razloga svuda je isto. Ali ako ciljaš na Balkanske zemlje, tu je ipak posebna atmosfera. Ljudi ponekad mogu biti na distanci u početku, ali jednom kada "probijete led" totalno je druga priča. Ljudi su zaista gostoljubivi. Retko pričam o ovim temama jer nekad znaju biti osetljive a ja bih više voleo da spajam ljude nego da ih delim po nečemu.
Da li ste primetili (u živim nastupima ili bilo kakvom kontaktu sa publikom), postoji li razlika u prihvatanju vaše muzike? Recimo razlika u prihvatanju vaše muzike u Zapadnoj, Jugoistočnoj Evropi, na Balkanu (koji ima uticaja Orijenta), Bliskom Istoku, Izraelu? Da li svi oni doživljavaju vašu muziku na isti način?
Da, ja zaista verujem da je to iskustvo univerzalno. Upravo na to sam mislio kada sam malopre rekao da je svuda isto.
Koliko na živim nastupima improvizujete? Ili se trudite da pesmu odsvirate što je moguće preciznije, kao na izdanju?
Naše pesme i jesu rezultat dugih improvizacija. Tako nastaju. Uživo, da bi zadržale istu strukturu neke delove sviramo uvek isto ali uvek ostavljamo prostor za improvizacije.
Sa kakvim osećanjem želite da publika napusti vaš koncert?
Sa osećajem prijatnog putovanja.
Mislim da je ovo sjajna poruka za kraj ovog razgovora. Hvala ti na vremenu...
Intervju pripremio Miloš Pavlović
Njihovo prvo izdanje “Mount Sinai/Aswan” (objavljeno 2015.) je dobilo dobre kritike medija širom sveta. Nedavno, 4. septembra pojavio se i drugi album “Exile to Beyn Neharot”. Momci uskoro kreću i na svoju prvu turneju pod imenom "Road to Bosphorus", a kako smo i mi u stalnoj potrazi za zanimljivim bendovima, pretpostavljam da imamo dovoljno razloga da popričamo sa Sébastianom. Pa Sebastiane...
...hajde da krenemo sa onim što je bilo pre Wyatt E. benda. Vi još uvek svirate u bendovima Deuil, Leaf House i The K (ovaj poslednji naši čitaoci već poznaju). Koliko su oni drugačiji od vašeg novog benda i kako ste došli do njega?
To su zaista tri potpuno različita benda. Leaf House je indie rock bend, ponekad dream pop ili čak psych pop. The K. je više punk noise priča. A Deuil je bio Black/Post-Metal bend.
Stephane (Leaf house) i ja (The K.) smo započeli Wyatt E. kao gitarski dvojac.
Wyatt E. nije od početka bio inspirisan Orijentom. Kako je vaš zvuk evoluirao vremenom i kako ste došli do Bliskog Istoka kao inspiracije?
Najpre smo svirali sa ritam mašinom a onda smo to batalili i počeli da eksperimentišemo sa ambijentalnom muzikom pod uticajem filmskih kompozitora François de Roubaix-a i Serge Gainsbourg-a, posebno njegovim radom na filmu "Cannabis". Tada smo upoznali Romana, našeg bubnjara. Naša muzika je u tom periodu dosta vukla čak i na vestern filmove i onda u jednom trenutku napravila potpuni zaokret - ka Istoku.
Od početka, vaša ideja je bila da izdate šest Wyatt E. albuma. Čini mi se da iza svega toga postoji neka veća priča i koncept, nešto što bi povezalo sve te albume. Možeš li nam reći nešto više o tome?
U numerologiji broj šest označava harmoniju. Pošto smo želeli da naš rad čini jednu celinu, planirali smo da izdamo šest albuma. Glavna ideja je bila da napravimo saundtrek za zamišljeni film ili hodočašće u izmišljenom drevnom Orijentu. To bi bio Orijent iz našeg ugla.
Šta nakon šestog albuma?
Iskreno, ne znam. Mi već radimo na trećem i četvrtom izdanju i možda će se pojaviti kao dupli album. Čak i šesti album je u velikoj meri gotov i kada sve bude objavljeno videćemo da li ćemo raditi nešto zanimljivo i dalje nakon toga. Muzički ukusi nam se dosta poklapaju. Možda ćemo osmisliti nešto potpuno drugačije od onoga što sada radimo.
Vaš prvi album “Mount Sinai/Aswan” je objavljen pre dve godine. Kada uporedite prvi i drugi album “Exile to Beyn Neharot” koji je nedavno izašao, kako je vaša muzika evoluirala? Da li ste u stalnoj potrazi za novim zvucima i muzičkim izrazima jer vam pravac koji svirate daje dosta slobode?
Tako je. Želimo da eksperimetišemo sa svim što bi moglo da bude interesantno za ovu priču. U isto vreme držimo se tog Orijentalnog kursa kao neke osnove. Ali smo u stalnoj potrazi za novim zvucima, instrumentima i efektima kojima bi proširili horizonte i unparedili naš zvuk. I mislim da se to čuje kada slušate ETBN i Mount Sinai/Aswan.
“Mount Sinai/Aswan” je bio dosta recenziran širom sveta. Sajtovi iz Kanade, Amerike, Izraela, Nemačke, Belgije i Francuske su pisali o tom albumu. Da li ste očekivali tako širok i dobar fidbek?
Iskreno, ne. Ovaj projekat smo započeli u sobi i jednostavno smo želeli da izdajemo albume. Nismo imali u planu turneje ili nešto slično. I mislili smo da ćemo ovim zvukom teško privući pažnju kritike.
Da, tako smo i upoznali ljude sa etikete Shalosh Cult. Oni su zaista sjajni i njihova etiketa je fantastična. Tako da najtoplije preporučujem čitaocima da pogledaju šta imaju u svojoj ponudi.
Turneja “Road to Bosphorus” uskoro kreće. Da li je ovo vaša prva turneja sa Wyatt E. i koje ćete zemlje posetiti?
Da ovo je naša prva turneja sa Wyatt E. Organizovanje turneje zahteva dosta pripreme i cimanja, i do sada nismo bili u prilici da sve to organizujemo. Ići ćemo do Istambula i sviraćemo na obe strane Bosfora na turneji koja će obuhvatiti 11 koncerata. Sviraćemo u Pragu, Bratislavi, Temišvaru, Solunu, Čakovecu i dva koncerta u Srbiji. Jedan u Nišu u Fidbeku i jedan u Novom Sadu u Dom b-612.
Bili ste na turnejama sa svojim drugim bendovima ranije. Sa ovim iskustvom, da li postoji neka razlika kada svirate u gradovima u kojima ste već nastupali i kada otkrivate potpuno nove zemlje i gradove?
Iz nekog razloga svuda je isto. Ali ako ciljaš na Balkanske zemlje, tu je ipak posebna atmosfera. Ljudi ponekad mogu biti na distanci u početku, ali jednom kada "probijete led" totalno je druga priča. Ljudi su zaista gostoljubivi. Retko pričam o ovim temama jer nekad znaju biti osetljive a ja bih više voleo da spajam ljude nego da ih delim po nečemu.
Da li ste primetili (u živim nastupima ili bilo kakvom kontaktu sa publikom), postoji li razlika u prihvatanju vaše muzike? Recimo razlika u prihvatanju vaše muzike u Zapadnoj, Jugoistočnoj Evropi, na Balkanu (koji ima uticaja Orijenta), Bliskom Istoku, Izraelu? Da li svi oni doživljavaju vašu muziku na isti način?
Da, ja zaista verujem da je to iskustvo univerzalno. Upravo na to sam mislio kada sam malopre rekao da je svuda isto.
Koliko na živim nastupima improvizujete? Ili se trudite da pesmu odsvirate što je moguće preciznije, kao na izdanju?
Naše pesme i jesu rezultat dugih improvizacija. Tako nastaju. Uživo, da bi zadržale istu strukturu neke delove sviramo uvek isto ali uvek ostavljamo prostor za improvizacije.
Sa kakvim osećanjem želite da publika napusti vaš koncert?
Sa osećajem prijatnog putovanja.
Mislim da je ovo sjajna poruka za kraj ovog razgovora. Hvala ti na vremenu...
Intervju pripremio Miloš Pavlović