Ako bi vas neko pitao gde se nalazi jedina statua Bob Marlija u Evropi, da li biste znali da je ona podignuta 2008. godine u dvorištu osnovne škole „Jovan Sterija Popović“, baš u Banatskom Sokolcu, seocetu od 366 stanovnika koje pripada opštini Plandište? Ako znate za ovaj spomenik velikog muzičara, onda sigurno znate i za dvodnevni festival „Rock Village“ koji se održava svake godine još od 2005.

Ovaj festival je za mene bio pravo otkrovenje, a kako ovog leta pokušavam da posetim što više muzičkih manifestacija, 11-og avgusta sam se zaputio u Banatski Sokolac, željan da vidim kako rokenrol funkcioniše u ovakvoj sredini. Poznat sam po tome što imam problema sa fokusom u svojim tekstovima, pa bih želeo da prepričam sve, od putovanja, do svakog nastupa i ljudi koje sam upoznao, a to je u slučaju ovog festivala prosto nemoguće, jer „Rock Village“ se razlikuje od svega što ste videli. 

foto: Predrag Šapa
U toj dalekoj ravnici na granici sa Rumunijom naići ćete na najzanimljivije ljude koje sve spaja ljubav prema muzici i želja za avanturom. U okviru festivala postoje dva kampa, jedan za bajkere i jedan za putnike poput mene. Priznajem da sam pomalo zahtevan kada je kampovanje u pitanju, a ovde uslovi nisu bili baš najpogodniji za moj ukus. Ipak, atmosfera i raznolike mogućnosti koje pruža ovakav festival prevazilaze sve manjkavosti i sitne propuste u organizaciji.

Ako se samo osvrnemo na spisak izvođača, jasno je da su ovaj festival osmislili ljudi koji zaista poznaju muzičku scenu i slušaju kvalitetnu muziku. Na dve festivalske bine raspoređena su velika i poznata imena, kao i oni bendovi koji će tek dobiti punu pažnju publike, pa su tako prvo večeri na glavnoj bini nastupili Viva Vops, Mortal Kombat, Rock Symphony iz Makedonije, kao i zvezda jamajčanske rege scene Lutan Fyah, a na drugoj, manjoj bini, prve večeri su nastupili Hadži Prodane Duše, The Comandos, Belo u Boji, David Green, Sharks Snakes & Planes, Eho Jack, a nakon toga su dva di-džeja puštala muziku do tri iza ponoći. 

Moju avanturu obeležilo je zezanje u kampu, a od muzičkog programa najveći utisak je ostavila makedonska Rok Simfonija, dok je ubedljivi pobednik prve večeri bio beogradski bend Šarks, Snejks end Plejns. To je bio drugi put da ih slušam uživo, a nastup je bio toliko energičan i emotivan da ništa drugo nije moglo da me otrgne iz osećanja koje su mi preneli, pa čak ni rege bend, koji je vozio na glavnoj bini. Odavno nisam bio na koncertu koji je toliko dobar da ostanem ubeđen da sam prisustvovao nečemu istorijskom i neponovljivom, a nastup ovog benda je to postigao. 

Preporučujem ovaj festival svima, kako publici tako i muzičarima i bendovima, jer sam prisustvovao sceni u kojoj je, nakon odličnog nastupa milanovačkog benda „Belo u Boji“, organizator Revolution festivala iz Temišvara prišao bendu, oduševljeno im se zahvalio za odličnu svirku i pitao ih za kontakt radi saradnje. Poenta ovakvih festivala je što se na jednom mestu nađu najrazličitiji ljudi, pa ne samo da možete da razmenite kontakte sa ljudima iz sveta muzike, već možete i da upoznate druge kreativne ljude, nađete ljubav svog života ili napravite obavezan selfi sa Marlijem. 

Iako je festival dvodnevni, nismo dočekali drugo veče, jer je oluja onemogućila da se realizuje bilo kakav program, što je bila velika šteta, jer su druge večeri najavljeni odlični bendovi, od kojih su meni bili najzanimljiviji Del Arno Bend, Stereo Banana, Kal, Dečija Radost, Strah od Džeki Čena i Čistilište

Pored muzičkog programa, postavljena je i izložba plakata sa dosadašnjih festivala, u dvorištu škole su radile tezge sa domaćim proizvodima, kao i suvenirima sa Jamajke, a za subotu popodne najavljena je odbojka na pesku. Festival je od svog osnivanja besplatan za posetioce, pa tako publika u novčanom pogledu nije ispraštala zbog otkazivanja programa, ali je ostala ogromna želja za sledeći festival. Zbog toga planirajte da u avgustu sledeće godine budete u Banatskom Sokolcu i osetite deo istorije, jer ovde je rokenrol na seoski način u rangu svetskog kvaliteta. 
   
Andrea Kane