David Mitchell: Cloud Atlas
Helly Cherry
Cloud Atlas u sebi sadrži šest romana, spojenih u čvrst mozaik preko lajtmotiv finese koja je već sam po sebi užitak za čitanje, zato što romanu daje dimenziju u kojoj čitalac aktivno učestvuje, dešifrujući insinuacije i sklapajući delove u celinu tempom koji mu odgovara. U te svrhe, prva polovina romana nudi izluđujuće intrigantnu postavku u kojoj se svaki segment naprasno završava na vrhuncu svog ionako izluđujuće intrigantnog zapleta, da bi se tek u šestom segmentu radnja prelomila, metodično se vraćajući nezavršenim segmentima i zatvarajući ih u savršenu celinu, jednog po jednog, sve do poslednjeg sa kojim je roman zapravo otvoren.
Prvi segment, The Pacific Journal of Adam Ewing, detaljiše Ewingovo 1850 putovanje jedrenjakom Prophetess do kolonija u Pacifiku. Ewing je istinsko dete svog vremena i njegova dnevnička zapažanja razgolićuju kolonističku hipokriziju do nivoa na kom samo štivo postaje gotovo bolno za čitanje. Jedna od centralnih tema kojom se Ewing u dnevniku bavi je animozitet urođeničkih plemena Maori i Moriori, koji belački kolonizatori sa velikom veštinom potpiruju u sopstvene svrhe. Paralelno sa tim zapažanjima, dnevnik otkriva kako samog Ewinga progresivno savladava misteriozna bolest koju je njegov lekar Henry Goose dijagnstički prepoznao kao tropskog parazita u Ewingovom mozgu. Segment se završava u pola rečenice, ostavljajući čitaoca u nedoumici da li je Ewing u tom neobjašnjivom prekidu došao do poslednjeg od svojih očigledno odbrojanih udaha.
Drugi segment se bavi pismima koje je R.F. Frobisher slao svom intimnom prijatelju i ljubavniku Rufusu Sixsmithu, 1931 godine. Iz pisama se da naslutiti da je i Frobisheru i Sixmithu tek dvadeset i neka i da je potonji fizičar kojeg čeka blistava karijera. Frobisher je pak muzičar bez perspektive, razbaštinjen od oca i zaposlen kao sekretar kod nekad slavnog a sad sifilisom dotučenog kompozitora Ayrsa. Pisma su dirljiva u iskrenosti kojom Frobisher detaljiše svoju ubrzo nemoguću poziciju u ljubavnom trouglu između Ayrsove žene i kćerke, a u paralelnom zapažanju stvarnosti saznajemo da je upravo Frobisher čitao onaj prvi segment, Ewingov dnevnik, i da je njegov iznenadni prekid opravdan činjenicom da je ta knjiga (!) u nečijem besu iscepana na pola, pa zato Frobisher moli Sixsmitha da nabavi i pošalje čitavu knjigu. Frobisher, naime, shvata i iz tako osakaćenog dnevnika ono što je promaklo samom Ewingu - da ga njegov sopstveni doktor namerno truje. I tu se ovaj segment završava.
Treći segment prati mladu novinarku Luisu Rey, koja pokušava da u redakciji beznačajnih lokalnih novina doraste reputaciji koju je za sobom ostavio njen otac, neustrašivi i nagradama ovenčani reporter i borac za istinu. Luisa pukim slučajem nailazi na čoveka koji je u centru kontroverze oko nuklearnog postrojenja kompanije Seaboard i koji je jedan od autora i potpisnika zvaničnog izveštaja koji bi taj nuklearni reaktor zauvek razmontirao. Taj čovek je eminentni fizičar imenom Rufus Sixsmith. Naravno, kompanija Seaboard nema skrupula i mnogi će tu izginuti od ruke plaćenog ubice, siroti Sixsmith među prvima, a segment nas napušta upravo u trenutku kad se Luisa survava automobilom u more.
Četvrti segment prati naizmenično urnebesne i gorke životne peripetije jednog postarijeg, beznačajnog izdavača imenom Timothy Cavendish, i od njih nam je najznačajnija upravo ona o kojoj se najmanje zbori: jedan od rukopisa u njegovom posedu zove se isto kao i prethodni segment. Grizemo nokte ali uzalud: Cavendish nas napušta u situaciji u kojoj nije ni jasno da li je doživeo i preživeo svoj sutrašnji dan.
Peti segment odlazi u korejsku distopičnu budućnost u kojoj zatičemo Sonmi-451, klonirano ljudsko biće sa unapred određenim životnim vekom od 12 godina, i to provedenih u ropskom radu i drogama nametnutom bezumlju. Ali Sonmi-451 uspeva da prevaziđe oba hendikepa, mada ne na način na koji smo to isprva mislili. Njena tragična priča se sliva u poslednji, šesti segment daleke postapokaliptične budućnosti u kojoj uspomena na Sonmi-451 opstaje u vidu oralnih predanja sa religioznim tonovima, na istom onom mestu na kom je i Adam Ewing započeo svoj dnevnik.
Nakon tog prelomnog segmenta, Cloud Atlas nas vraća istim putem kojim smo i došli, i, nastavljajući se na sečene delove, zatvara jednu po jednu celinu, sa posebnim naglaskom na lajtmotive kojim je mozaik obilno protkan.
Ukratko, Cloud Atlas je satkan od stila i jezika taman koliko i od svojih zapleta, a to se jednostavno ne može netaknuto preneti u drugi medijum. Najbolje čemu se nadam je relativno nezavisna ali ipak kompatibilna vizija kojom bi Vačovski mogli preneti bar deo ugođaja a time i užitka koji ovaj roman nudi (osvrt je pisan nekoliko meseci pre filmske adaptacije - prim. ur).
Lidija Beatović
Prvi segment, The Pacific Journal of Adam Ewing, detaljiše Ewingovo 1850 putovanje jedrenjakom Prophetess do kolonija u Pacifiku. Ewing je istinsko dete svog vremena i njegova dnevnička zapažanja razgolićuju kolonističku hipokriziju do nivoa na kom samo štivo postaje gotovo bolno za čitanje. Jedna od centralnih tema kojom se Ewing u dnevniku bavi je animozitet urođeničkih plemena Maori i Moriori, koji belački kolonizatori sa velikom veštinom potpiruju u sopstvene svrhe. Paralelno sa tim zapažanjima, dnevnik otkriva kako samog Ewinga progresivno savladava misteriozna bolest koju je njegov lekar Henry Goose dijagnstički prepoznao kao tropskog parazita u Ewingovom mozgu. Segment se završava u pola rečenice, ostavljajući čitaoca u nedoumici da li je Ewing u tom neobjašnjivom prekidu došao do poslednjeg od svojih očigledno odbrojanih udaha.
Drugi segment se bavi pismima koje je R.F. Frobisher slao svom intimnom prijatelju i ljubavniku Rufusu Sixsmithu, 1931 godine. Iz pisama se da naslutiti da je i Frobisheru i Sixmithu tek dvadeset i neka i da je potonji fizičar kojeg čeka blistava karijera. Frobisher je pak muzičar bez perspektive, razbaštinjen od oca i zaposlen kao sekretar kod nekad slavnog a sad sifilisom dotučenog kompozitora Ayrsa. Pisma su dirljiva u iskrenosti kojom Frobisher detaljiše svoju ubrzo nemoguću poziciju u ljubavnom trouglu između Ayrsove žene i kćerke, a u paralelnom zapažanju stvarnosti saznajemo da je upravo Frobisher čitao onaj prvi segment, Ewingov dnevnik, i da je njegov iznenadni prekid opravdan činjenicom da je ta knjiga (!) u nečijem besu iscepana na pola, pa zato Frobisher moli Sixsmitha da nabavi i pošalje čitavu knjigu. Frobisher, naime, shvata i iz tako osakaćenog dnevnika ono što je promaklo samom Ewingu - da ga njegov sopstveni doktor namerno truje. I tu se ovaj segment završava.
Treći segment prati mladu novinarku Luisu Rey, koja pokušava da u redakciji beznačajnih lokalnih novina doraste reputaciji koju je za sobom ostavio njen otac, neustrašivi i nagradama ovenčani reporter i borac za istinu. Luisa pukim slučajem nailazi na čoveka koji je u centru kontroverze oko nuklearnog postrojenja kompanije Seaboard i koji je jedan od autora i potpisnika zvaničnog izveštaja koji bi taj nuklearni reaktor zauvek razmontirao. Taj čovek je eminentni fizičar imenom Rufus Sixsmith. Naravno, kompanija Seaboard nema skrupula i mnogi će tu izginuti od ruke plaćenog ubice, siroti Sixsmith među prvima, a segment nas napušta upravo u trenutku kad se Luisa survava automobilom u more.
Četvrti segment prati naizmenično urnebesne i gorke životne peripetije jednog postarijeg, beznačajnog izdavača imenom Timothy Cavendish, i od njih nam je najznačajnija upravo ona o kojoj se najmanje zbori: jedan od rukopisa u njegovom posedu zove se isto kao i prethodni segment. Grizemo nokte ali uzalud: Cavendish nas napušta u situaciji u kojoj nije ni jasno da li je doživeo i preživeo svoj sutrašnji dan.
Peti segment odlazi u korejsku distopičnu budućnost u kojoj zatičemo Sonmi-451, klonirano ljudsko biće sa unapred određenim životnim vekom od 12 godina, i to provedenih u ropskom radu i drogama nametnutom bezumlju. Ali Sonmi-451 uspeva da prevaziđe oba hendikepa, mada ne na način na koji smo to isprva mislili. Njena tragična priča se sliva u poslednji, šesti segment daleke postapokaliptične budućnosti u kojoj uspomena na Sonmi-451 opstaje u vidu oralnih predanja sa religioznim tonovima, na istom onom mestu na kom je i Adam Ewing započeo svoj dnevnik.
Nakon tog prelomnog segmenta, Cloud Atlas nas vraća istim putem kojim smo i došli, i, nastavljajući se na sečene delove, zatvara jednu po jednu celinu, sa posebnim naglaskom na lajtmotive kojim je mozaik obilno protkan.
Ukratko, Cloud Atlas je satkan od stila i jezika taman koliko i od svojih zapleta, a to se jednostavno ne može netaknuto preneti u drugi medijum. Najbolje čemu se nadam je relativno nezavisna ali ipak kompatibilna vizija kojom bi Vačovski mogli preneti bar deo ugođaja a time i užitka koji ovaj roman nudi (osvrt je pisan nekoliko meseci pre filmske adaptacije - prim. ur).
Lidija Beatović