Fantastika u slikarstvu: Hijeronimus Boš



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Hijeronimus Boš (1450-1516) holandski je renesansni slikar. Rodio se kao Jeronimus van Aken, ali je veliki deo svojih radova potpisao kao „Boš“, imenom izvedenim iz mesta njegovog rođenja, koje je se kolokvijalno skraćeno zvalo Den Boš.

O životu Hijeronimusa Boša, kao i o njegovom obrazovanju, znamo jako malo. Za sobom nije ostavio nikakva pisana dokumenta, pisma ili dnevnike, a što je ostalo najčešće su podaci iz poreskih knjiga Bratstva svete device, čiji je bio član. Boš je postao slavni slikar još za svoga života i često je primao posete i iz inostranstva. Godine 1488. postao je član visoko cenjenog Bratstva svete device, konzervativne religiozne grupe. U podacima Bratstva svete device zabeležena je Bošova smrt 1516. godine.


Boš je bio autor religioznih slika na kojima je slikao strašni sud, pakao, smrtne grehove itd. Kroz fantastične i groteksne izlive hrišćanskog morala, iako je u osnovi hronološki red njegovog dela nejasan, izgleda da je prvo slikao manje slike, na kojima je bilo zastupljeno nekoliko likova, a kasnije velike triptihe, sinteze sa velikim brojem likova i fantastičnim bićima smeštenim u verno predstavljen pejzaž. Bio je prvi slikar pejsaža raspoloženja. Mnogi su pokušali da dešifruju njegovu simboliku, u kojoj traže vezu sa magijom, sektama, alhemijom i slično.

Njegovo delo obuhvata veliki broj religiozno-alegorijskih prikaza i moralizujuće žanr-slike sa erotskim detaljima (triptih Vrt uživanja, oko 1510), koje su izvedene u fantastično vizionarskom stilu. Kao inspiracija služila mu je Biblija, pri čemu je dao novu interpretaciju hrišćanske ikonografije (Nošenje krsta, 1480/90). Bošov rad cenili su njegovi savremenici. Tako je 1504. Filip Lepi naručio oltarsku sliku Strašnog suda, izrađenu oko 1505. godine. Bošova simbolika bila je razumljiva u srednjem veku, ali je u novom dobu dobila nova tumačenja. Posebnu pažnju u savremenoj umetnosti dali su joj nadrealisti.

U prethodnim vekovima često se verovalo da su Bošova dela inspirisana srednjevekovnom jeresi i tamnom okultnom praksom. Drugi su pak smatrali da su njegova dela stvorena samo radi zabave i provokacije, slično kao groteske u renesansnoj umetnosti u Italiji. U prvim beleškama o njegovim delima iz 1560. godine bilo je zabeleženo da je „pronašao nestvarne prikaze“.

Tačan broj dela koja pripadaju Hijeronimusu Bošu predmet je mnogobrojnih debata, jer ih je potpisao samo sedam, i nije sigurno da su sva dela koja mu se pripisuju zaista slikana njegovom rukom. Poznato je da je u XVI veku nastalo mnogo kopija i mnogo varijacija na njegova dela. Uticao je na mnogobrojne naslednike i sledbenike.

Tamara Lujak



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva