Na Planeti Zevsa uz War Engine i Casillas
Helly Cherry
Novosadska Fabrika po ko zna koji put izuzetno je pozitivno iznenadila svojim muzičkim programom, te je publika četvrtog novembra imala priliku da sluša i gleda grčki stoner rock bend Planet of Zeus, koji trenutno važi za jedan od krupnijih i važnijih bendova na često zapostavljenoj sceni teškog i oporog zvuka.
Uz neznatno kašnjenje, publiku su zagrejali lokalni momci iz sastava War Engine. Meni je ovo četvrti ili peti put da ih slušam, a ko ih je slušao, zna da nije potrebno mnogo reči trošiti na njih. Žestok i otresit thrash metal uz po koji speed momenat koji dođe kao začin. Momci su u nekih četrdesetak minuta izveli svoj najžešći repertoar i predstavili par pesama sa predstojećeg albuma koji je u fazi snimanja. Tokom svirke, publike nije bilo nešto previše, ali se prostor lagano ispunjavao, te je već tokom drugog benda Fabrika bila puna.
Casillas je takođe lokalni bend koji svira noise rock recimo. Prvi put ih gledam i zaista sam ostao oduševljen. Nastup je bio izuzetno živ i energičan, osetila se svežina u svakom tonu i svakoj otpevanoj reči. Najžešći utisak ostavio je pevač koji je na bini bio odvojen u sopstvenom koordinatnom sistemu, te se tamo borio sa svojim demonima, a publici slao svoju energiju kako bi za uzvrat imao motiv da se izbori do kraja. Sve u svemu, noise rock mi nije najmiliji žanr, ali bend Casillas je izuzetno očaravajuća skupina koja pogađa u srž.
Fabrika je uveliko ispunjena dok se čeka Planet of Zeus. Menja se oprema na bini i rade se poslednje pripreme. Nedugo zatim, četvorka se penje na binu, mikrofonija prekida žamor publike dok iz mraka dopire marširajući rif. Svirku otvara numera Loyal to the pack sa istoimenog albuma, a publika spremno prihvata oštre rifove koji ciljaju u ranjiva mesta. Bez mnogo natezanja, sledi sledeća numera plesnog ritma – Devil calls my name.
Bend ovom turnejom promoviše novi album, i zaista su kroz setlistu približili album onima koji ga možda još nisu čuli, i obradovali one koji su došli da čuju kako tu zvuči novi zvuk ali i one koji su želeli da čuju starije hitove. Uglavnom, setlista je bila zasnovana na par pesama sa novog albuma, zatim par numera sa prethodnog Vigilante, onda opet nove, pa zatim Macho Libre, čime su namestili izuzetan balans između novog i starijeg, između promocije i retrospektive.
Komunikacija benda sa publikom je bila na visokom nivou, nisu se razmenjivale kilometarske priče između pesama, ali je pevač stalno pozivao publiku na igranje i time slao energiju i pozitivan stav u blago uspavanu masu, koja je prihvatila igru tek tokom drugog poluvremena. Drugi deo svirke bio je rezervisan za žešće, visokooktanske numere, dok je početak prestavljao zagrevanje uz tečnije i melodičnije stvari. Primetio sam da je publiku činila uglavnom starija ekipa, iznad trideset godina recimo. Mnogi su znali sve tekstove i u glas pevali s bendom, a neki su nosili Planet of Zeus majice, što znači da bend ima svoju omanju publiku u Novom Sadu i okolini, mada ni ne čudi, jer je bend već (ako ne grešim) četvrti ili peti put ovde. Ekipa je okončala svirku vrlo brzo (zapravo tako je delovalo jer nije bilo greške), ali publika nije dozvolila da se veče završi tek tako. Uz ovacije i aplauz, bend se vratio da odsvira još dve numere i time se oprosti od publike. Oproštaj se pretvorio u žestok desetominutni bis, koji je raspametio publiku u potpunosti.
Svirka se završila oko jedan iza ponoći, a novosadska publika je sasvim korektno ispoštovala sva tri benda. Nakon što se Fabrika ispraznila, momci iz Planet-a su popričali sa ljudima koji su ih već gledali ranije, slikali se s njima, podelili par autograma i uglavnom ćaskali i pili pivo s ostatkom ekipe. Već sam postao papagaj ponavljajući istu priču, ali svaka čast Fabrici na dovođenju ovako neverovatnog benda, a takođe pohvale za kompletnu organizaciju koja je omogućila da veče protekne bez ikakvih tehničkih ili problema druge prirode. Iskreno se nadam se će Planet of Zeus posetiti Novi Sad u skorijoj budućnosti, a ako neko južnije želi da ih čuje, može to zadovoljstvo da priušti šestog decembra u Beogradu ili sedmog decembra u Vranju, gde bend okončava svoju turneju van Grčke.
Kompletan album sa fotografijama potražite na našoj fejsbuk stranici.
txt: Tihomir Škara
Uz neznatno kašnjenje, publiku su zagrejali lokalni momci iz sastava War Engine. Meni je ovo četvrti ili peti put da ih slušam, a ko ih je slušao, zna da nije potrebno mnogo reči trošiti na njih. Žestok i otresit thrash metal uz po koji speed momenat koji dođe kao začin. Momci su u nekih četrdesetak minuta izveli svoj najžešći repertoar i predstavili par pesama sa predstojećeg albuma koji je u fazi snimanja. Tokom svirke, publike nije bilo nešto previše, ali se prostor lagano ispunjavao, te je već tokom drugog benda Fabrika bila puna.
Casillas je takođe lokalni bend koji svira noise rock recimo. Prvi put ih gledam i zaista sam ostao oduševljen. Nastup je bio izuzetno živ i energičan, osetila se svežina u svakom tonu i svakoj otpevanoj reči. Najžešći utisak ostavio je pevač koji je na bini bio odvojen u sopstvenom koordinatnom sistemu, te se tamo borio sa svojim demonima, a publici slao svoju energiju kako bi za uzvrat imao motiv da se izbori do kraja. Sve u svemu, noise rock mi nije najmiliji žanr, ali bend Casillas je izuzetno očaravajuća skupina koja pogađa u srž.
Fabrika je uveliko ispunjena dok se čeka Planet of Zeus. Menja se oprema na bini i rade se poslednje pripreme. Nedugo zatim, četvorka se penje na binu, mikrofonija prekida žamor publike dok iz mraka dopire marširajući rif. Svirku otvara numera Loyal to the pack sa istoimenog albuma, a publika spremno prihvata oštre rifove koji ciljaju u ranjiva mesta. Bez mnogo natezanja, sledi sledeća numera plesnog ritma – Devil calls my name.
Bend ovom turnejom promoviše novi album, i zaista su kroz setlistu približili album onima koji ga možda još nisu čuli, i obradovali one koji su došli da čuju kako tu zvuči novi zvuk ali i one koji su želeli da čuju starije hitove. Uglavnom, setlista je bila zasnovana na par pesama sa novog albuma, zatim par numera sa prethodnog Vigilante, onda opet nove, pa zatim Macho Libre, čime su namestili izuzetan balans između novog i starijeg, između promocije i retrospektive.
Komunikacija benda sa publikom je bila na visokom nivou, nisu se razmenjivale kilometarske priče između pesama, ali je pevač stalno pozivao publiku na igranje i time slao energiju i pozitivan stav u blago uspavanu masu, koja je prihvatila igru tek tokom drugog poluvremena. Drugi deo svirke bio je rezervisan za žešće, visokooktanske numere, dok je početak prestavljao zagrevanje uz tečnije i melodičnije stvari. Primetio sam da je publiku činila uglavnom starija ekipa, iznad trideset godina recimo. Mnogi su znali sve tekstove i u glas pevali s bendom, a neki su nosili Planet of Zeus majice, što znači da bend ima svoju omanju publiku u Novom Sadu i okolini, mada ni ne čudi, jer je bend već (ako ne grešim) četvrti ili peti put ovde. Ekipa je okončala svirku vrlo brzo (zapravo tako je delovalo jer nije bilo greške), ali publika nije dozvolila da se veče završi tek tako. Uz ovacije i aplauz, bend se vratio da odsvira još dve numere i time se oprosti od publike. Oproštaj se pretvorio u žestok desetominutni bis, koji je raspametio publiku u potpunosti.
Svirka se završila oko jedan iza ponoći, a novosadska publika je sasvim korektno ispoštovala sva tri benda. Nakon što se Fabrika ispraznila, momci iz Planet-a su popričali sa ljudima koji su ih već gledali ranije, slikali se s njima, podelili par autograma i uglavnom ćaskali i pili pivo s ostatkom ekipe. Već sam postao papagaj ponavljajući istu priču, ali svaka čast Fabrici na dovođenju ovako neverovatnog benda, a takođe pohvale za kompletnu organizaciju koja je omogućila da veče protekne bez ikakvih tehničkih ili problema druge prirode. Iskreno se nadam se će Planet of Zeus posetiti Novi Sad u skorijoj budućnosti, a ako neko južnije želi da ih čuje, može to zadovoljstvo da priušti šestog decembra u Beogradu ili sedmog decembra u Vranju, gde bend okončava svoju turneju van Grčke.
Kompletan album sa fotografijama potražite na našoj fejsbuk stranici.
txt: Tihomir Škara
foto: Jelena Petrović