Najčudnije alternativne istorije u književnosti

Postoji nepisano pravilo (za koje je verovatno kriv Filip K Dik) da alternativna istorija mora biti distopijska, da praktično uvek mora da uključuje naciste i da se neki veliki događaji, kao što je Drugi svetski rat ne mogu izbeći. Takođe, za mnoge američke autore građanski rat baca sličnu senku na istoriju i obično je tema ovakvih romana.
Predstavljamo vam pet romana koji se ne priklanjaju ovom stereotipu pa mogu da oprobaju znatno manje verovatne (a samim tim i više zabavne) puteve kojim je istorija mogla otići. Svi romani su prilično palp, pa je kao i obično u ovom žanru, najveća draž u zamišljanju sveta kakav je mogao biti.

Ova trilogija epske fantstike (epske fantastike moraju ići u trilogijama, inače bi svet implodirao sam u sebe), odvija se u srednjevekovnoj Evropi u kojoj postoji magija. Najveća razlika u odnosu na naš svet ipak je u samom društvu koje je izgrađeno u pozadini romana. Naime, u ovom svetu, osnivač najveće religije nije Hrist, već njegov sin (dobro, malo je i od Marije Magdalene) Elua, koji propoveda ljubav i zadovoljstvo. Logično u ovakvom svetu, prostitutke imaju status sveštenica, a BDSM je sastavni deo života.
Sam zaplet nije toliko uzbudljiv, u pitanju je uobičajena akcija gde su kurtizane ujedno špijuni, i postoji tajni plan da se uništi svet, kao takav.

Jedan od onih romana, koji pobijaju tezu da postoje ozbiljni i neozbiljni žanrovi. U ovom svetu Evropa je ulavnom zaostali kontinent, podeljen među plemenima, dok je severna, muslimanska Afrika dominantna sila u svetu. Najmoćnije nacije su Egipat, koji još uvek vode faraoni i Abisinija (koju danas znamo kao Etiopiju). Momenat u kome je došlo do promene je rat između Rima i Kartagine koju u ovoj verziji dobija Kartagina. Ovakva premisa, naravno daje podlogu za ispunjavanje želja svim postkolonijalnim teoretičarima, pa tako Asteci vode tehnološki razvijeni Meksiko.
Protagonista je irski dečak, koji je prodat u ropstvo u ono što su za nas Sjedinjene države, gde prima islam, učestvuje u građanskom ratu i započinje pobunu robova. Ova perverzna inverzija odnosa pruža jedinstven pogled na užase ropstva.

Harry Turtledove, koji ima znatno poznatijih romana alternativne istorije, ima jednu prednost u odnosu na ostale kolege iz žanra - naime zaista je istoričar. Konkretno doktor nauka, vizantolog. Verovatno zbog ove ekspertize razume ono što se u struci zovu “procesi dugog trajanja”, odnosno da životna sredina, reljef i klima utiču na istorijske procese mnogo dublje nego bilo koji pojedinačni događaj. Svet ovog romana počeo je da se razlikuje od našeg pre više miliona godina kada je presušilo Sredozemno more, a region gde su nastale prve civilizacije ostao pustinja. Neandertalci su preživeli, i žive uporedo sa ljudima, razvijajući sopstvenu kulturu i običaje.
Biolog neandertalac slučajno saznaje za plan da se aktiviraju nuklearne bombe i poplavi mediternski basen. Zaplet se otkriva iz njegove perspektive sa dosta naracije u tipičnom detektivskom noir stilu.

Meteorska kiša u kasnom Viktorijanskom periodu, blokirala je Sunce i izazvala višegodišnju zimu. Kraljica Viktorija odlučuje da premesti prestonicu u kolonije, dok sama Engleska pada u varvarstvo i kanibalizam. Carstvo ostaje najmoćnija zemlja na planeti, ali je sada pod dubokim uticajem indijske kulture i zove Angrezi Radž. Roman dobija oblik Kiplingove priče - dakle bavi se odnosom pripadnika imperije prema narodima koje smatra manje civlizovanim. Kritike su bile pomešane, jer iako Stiriling dobro poznaje indijsku kulturu i detaljno se pripremio za pisanje romana - nije uspeo da pokaže kako bi se Britansko carstvo fundametalno promenilo u istočnjačkom okruženju, pa izgleda da je uticaj ostao samo estetski i kozmetički.
Radnja se odvija sto pedeset godina nakon meteorske kiše, u ranom dvadeset prvom veku, gde se Ruska imperija sprema da napadne Radž koristeći Benglaske separatiste za svoje ciljeve.

Garfankle je uspeo da izgradi ne samo alternativnu istoriju, već i sistem alternativne nauke. Ovo je svet u kome se ispostavilo da su Ptolomej i Aristotel bio u pravu. Sve je sastavljeno od četiri elemenata (voda, vazduh, vatra, zemlja), a zemlja u centru univerzuma. Spartanska kultura se spojila sa atinskom akdemijom i Grčka i Kina su sada najveće vojne sile (taoistički naučni principi su takođe istiniti). Rat između ova dva carstva traje hiljadu godina, još od vremena Aleksandra Makedonskog.
Narator je grčki naučnik Aias koji planira da napravi svemirski brod, ode do samog Sunca, uzme parče i donese ga nazad na Zemlju da se koristi u ratu protiv Kine. U isto vreme priprema se atentat na njega, zbog čega mu je dodeljen telohranitelj, ratnica iz plemena Čiroki. Tajno, ona je pacifistkinja.

***
Alternativna istorija je plodan žanr zato što može biti i potpuno zabavna literatura i ozbiljna sociološka studija u isto vreme. Ovi romani pokazuju da je upravo takav spoj potreban da bi se napisao kvalitetan pulp, bez obzira koliko je početna premisa bizarna, zaključci koji polaze od nje moraju se izvesti detaljno i ozbiljno.

Jan Kanja