Fandorin B. Akunjina
Helly Cherry
Prvi put sam za ovog ruskog pisca čuo pre 10-ak godina i kao stari pokvareni hejter bio skeptičan kakav je to Rus koji piše krimi romane pa još smeštene u 19.vek. Ne, neće se moja ruka taći tog pacera koji je sigurno mešavina Agate Kristi i Sidnija Šeldona zaodevena u ruho Tolstojevskog.
Međutim, u trenucima mentalne krize pred policom sa ruskom literaturom u našoj gradskoj biblioteci ne mogući da se odlučim ni za jednog klasika reših da okušam sreću sa ovim spisateljskim mangupom sa bratskog nam i pravoslavnog Istoka.
Čitajući ga shvatio sam da sam mnogo propustio što ga ranije ne uzeh pa sam ove godine pročitao već četiri knjige iz serije o Erastu Petroviču Fandorinu (Эраст Петрович Фандорин), i planiram još. Erasmus van Doren, kako mu je pravo ime je moskovski policijski činovnik čiji su preci holandskog porekla i glavni je junak serijala od 11 romana.
Međutim, u trenucima mentalne krize pred policom sa ruskom literaturom u našoj gradskoj biblioteci ne mogući da se odlučim ni za jednog klasika reših da okušam sreću sa ovim spisateljskim mangupom sa bratskog nam i pravoslavnog Istoka.
Čitajući ga shvatio sam da sam mnogo propustio što ga ranije ne uzeh pa sam ove godine pročitao već četiri knjige iz serije o Erastu Petroviču Fandorinu (Эраст Петрович Фандорин), i planiram još. Erasmus van Doren, kako mu je pravo ime je moskovski policijski činovnik čiji su preci holandskog porekla i glavni je junak serijala od 11 romana.
Zanimljivo je da je pisac počeo da piše ove detektivske romane zbog svoje žene koja je volela da čita takve knjige. Inače, u Rusiji, kao i kod nas uostalom, se dugo smatralo da su takvi romani neozbiljna literatura kakvu je sramota čitati.
Ovaj serijal je postmodernistički zamišljen kao biblioteka u kojoj će biti predstavljeni svi žanrovi klasičnog kriminalističkog romana: konspirativni roman, špijunski roman, hermetični roman, triler, roman o prevarantima, horor o manijaku, serijskom ubici, politički roman o teroristima, roman o visokom društvu oko dvora, roman o odrastanju, dekadentni roman i nindža roman. U svim romanima se aludira na neka kultna dela ovog žanra.
Ono što razlikuje ove romane od klasičnih detektivskih romana je na prvom mestu razvoj lika koji kroz ove romane stari i biva izložen mnogim psihofizičkim promenama. Drugo, ne bavi se pisac samo rešavanjem kriminalističkog slučaja ili tokom istrage već nam na širokom planu predstavlja Rusiju s kraja 19. i s početka 20.veka tako da se ovi romani mogu nazvati i istorijskim. U nekima od romana se pominje i tzv. „balkansko pitanje“ (1876-1878), a pisac je pokušao da objasni i razloge propasti carstva i uspostavljanja komunizma. U više romana glavni junak ima posla sa anarhistima i teroristima što nije slučajno jer i piščev pseudonim aludira na poznatog revolucionara Bakunjina.
Takođe je i to što je pisac japanolog imalo odjeka u romanima pa će se radnja jednog od njih dešavati u Japanu, glavni junak ima slugu Japanca i izučava japanske borbene veštine i umetnost a u romanu koji upravo čitam („Dijamantska kočija“, Алмазная Колесница) govori se o rusko-japanskom ratu 1905.
Romani su pisani tako da čitanje ide lako i pitko. Ima svega što je karakteristično za klasične krimi romane,zanimljivih zapleta, fatalnih žena, drskih prevaranata, surovih ubica sličnih Džeku Trboseku. Često je zločinac poznat od samog početka zato što pisac želi da nam predstavi i njihovu psihologiju i objasni ih sa ljudske tačke gledišta.
Knjige su opremljene fotografijama iz tog doba i iscrpnim objašnjenjima istorijskih činjenica, tadašnjih običaja, političke situacije i komplikovane ruske carske administracije. Mogu slobodno reći da sam više naučio o Rusiji iz romana ovog Gruzina (Григорий Шалвович Чхартишвили) nego na časovima istorije.
PrintSam glavni junak je veoma šarmantna ličnost. Evo kako pisac u jednom intervjuu opisuje na čemu je zasnovao lik Fandorina:
„Erast Petrovič Fandorin, s moje tačke gledišta, jeste veoma lep čovek. Šta znači lep čovek? To je čovek koji, upadajući neprestano u svakakve teške situacije, postupa na lep način ne zato što želi da se pokaže, već zato što je takve prirode i ne može da postupi drugačije. Konfucije ima izuzetni termin koji se na ruski jezik prevodi rečima „blagorodni muž”. Konfucije i njegovi sledbenici imaju mnogo sentenci tipa: „Blagorodni muž može da postupi tako i ne može da postupi ovako”. E pa, Erast Petrovič Fandorin – to je tipičan blagorodni muž koji u najvećoj mogućoj meri ima osećaj ličnog dostojanstva. Ne u smislu snobizma i nadmenosti, već u pravilnom, u pravom smislu. Za mene, on spaja u sebi odlike tri istorijska tipa koji su meni simpatični: to nije ruski plemić, već ruski inteligent, to je britanski džentlmen i to je japanski samuraj. Ako ne uzmete najgore, već najbolje kvalitete sva ta tri tipa, upravo će se dobiti, po mom mišljenju, blagorodni muž.
Ruski inteligent je veoma privlačan, sjajan lik, harizmatičan, drag, samopožrtvovan, ali kod ruskog inteligenta sa samozaštitom nije baš sve u redu. Kada treba preći sa reči direktno na dela. A u životu se događaju i takve situacije. Ja bih želeo da, e to, takav ruski inteligent vlada borilačkim veštinama koje poseduje samuraj, i da pri tome živi prema određenom kodeksu ponašanja koji ima britanski džentlmen. Eto, to bi bio Erast Petrovič Fandorin.“
Velika popularnost romana je donela i nekoliko tv ekranizacija, od kojih je jedna Azazel, prema prvom romanu, prikazana i kod nas na RTS. Inače, Pol Verhoven sprema kao producent verziju ovog romana na engleskom sa Milom Jovović u glavnoj ženskoj ulozi. Roman „Državni savetnik“ je ekranizovan u vrlo skupoj produkciji sa Olegom Menšikovim i Nikitom Mihalkovim kao vodećim glumcima.
Ovaj serijal je postmodernistički zamišljen kao biblioteka u kojoj će biti predstavljeni svi žanrovi klasičnog kriminalističkog romana: konspirativni roman, špijunski roman, hermetični roman, triler, roman o prevarantima, horor o manijaku, serijskom ubici, politički roman o teroristima, roman o visokom društvu oko dvora, roman o odrastanju, dekadentni roman i nindža roman. U svim romanima se aludira na neka kultna dela ovog žanra.
Ono što razlikuje ove romane od klasičnih detektivskih romana je na prvom mestu razvoj lika koji kroz ove romane stari i biva izložen mnogim psihofizičkim promenama. Drugo, ne bavi se pisac samo rešavanjem kriminalističkog slučaja ili tokom istrage već nam na širokom planu predstavlja Rusiju s kraja 19. i s početka 20.veka tako da se ovi romani mogu nazvati i istorijskim. U nekima od romana se pominje i tzv. „balkansko pitanje“ (1876-1878), a pisac je pokušao da objasni i razloge propasti carstva i uspostavljanja komunizma. U više romana glavni junak ima posla sa anarhistima i teroristima što nije slučajno jer i piščev pseudonim aludira na poznatog revolucionara Bakunjina.
Takođe je i to što je pisac japanolog imalo odjeka u romanima pa će se radnja jednog od njih dešavati u Japanu, glavni junak ima slugu Japanca i izučava japanske borbene veštine i umetnost a u romanu koji upravo čitam („Dijamantska kočija“, Алмазная Колесница) govori se o rusko-japanskom ratu 1905.
Romani su pisani tako da čitanje ide lako i pitko. Ima svega što je karakteristično za klasične krimi romane,zanimljivih zapleta, fatalnih žena, drskih prevaranata, surovih ubica sličnih Džeku Trboseku. Često je zločinac poznat od samog početka zato što pisac želi da nam predstavi i njihovu psihologiju i objasni ih sa ljudske tačke gledišta.
Knjige su opremljene fotografijama iz tog doba i iscrpnim objašnjenjima istorijskih činjenica, tadašnjih običaja, političke situacije i komplikovane ruske carske administracije. Mogu slobodno reći da sam više naučio o Rusiji iz romana ovog Gruzina (Григорий Шалвович Чхартишвили) nego na časovima istorije.
PrintSam glavni junak je veoma šarmantna ličnost. Evo kako pisac u jednom intervjuu opisuje na čemu je zasnovao lik Fandorina:
„Erast Petrovič Fandorin, s moje tačke gledišta, jeste veoma lep čovek. Šta znači lep čovek? To je čovek koji, upadajući neprestano u svakakve teške situacije, postupa na lep način ne zato što želi da se pokaže, već zato što je takve prirode i ne može da postupi drugačije. Konfucije ima izuzetni termin koji se na ruski jezik prevodi rečima „blagorodni muž”. Konfucije i njegovi sledbenici imaju mnogo sentenci tipa: „Blagorodni muž može da postupi tako i ne može da postupi ovako”. E pa, Erast Petrovič Fandorin – to je tipičan blagorodni muž koji u najvećoj mogućoj meri ima osećaj ličnog dostojanstva. Ne u smislu snobizma i nadmenosti, već u pravilnom, u pravom smislu. Za mene, on spaja u sebi odlike tri istorijska tipa koji su meni simpatični: to nije ruski plemić, već ruski inteligent, to je britanski džentlmen i to je japanski samuraj. Ako ne uzmete najgore, već najbolje kvalitete sva ta tri tipa, upravo će se dobiti, po mom mišljenju, blagorodni muž.
Ruski inteligent je veoma privlačan, sjajan lik, harizmatičan, drag, samopožrtvovan, ali kod ruskog inteligenta sa samozaštitom nije baš sve u redu. Kada treba preći sa reči direktno na dela. A u životu se događaju i takve situacije. Ja bih želeo da, e to, takav ruski inteligent vlada borilačkim veštinama koje poseduje samuraj, i da pri tome živi prema određenom kodeksu ponašanja koji ima britanski džentlmen. Eto, to bi bio Erast Petrovič Fandorin.“
Velika popularnost romana je donela i nekoliko tv ekranizacija, od kojih je jedna Azazel, prema prvom romanu, prikazana i kod nas na RTS. Inače, Pol Verhoven sprema kao producent verziju ovog romana na engleskom sa Milom Jovović u glavnoj ženskoj ulozi. Roman „Državni savetnik“ je ekranizovan u vrlo skupoj produkciji sa Olegom Menšikovim i Nikitom Mihalkovim kao vodećim glumcima.
Evo hronologije romana ako nekog zanima:
Azazel (Азазель, Moskva 1876), Turski gambit (Турецкий гамбит, Pleven 1877), Levijatan (Левиафан, Crveno more 1878), Ahilejeva smrt (Смерть Ахиллеса, Moskva 1882), Žandar Pik (Moskva 1886), Dekorater (Moskva 1889) – objavljeni u jednoj knjizi pod naslovom „Posebni zadaci“, Državni savetnik (Статский советник, Moskva 1891), Krunisanje (Коронация, или Последний из Романов, Moskva 1896), Ljubavnica smrti (Любовница смерти, Moskva 1900), Ljubavnik smrti (Любовник смерти, Moskva 1900), Dijamantska kočija (Алмазная колесница, Moskva 1905 i Jokohama 1878).
Osim romana o Fandorinu postoji i zbirka od 10 pripovedaka “Brojanice od žada” u kojoj su objašnjene neke važne činjenice o glavnom junaku koje se samo naslućuju u romanima. Radnja ovih pripovedaka se seli sa kontinenta na kontinent, svaki siže kao i kod romana upućuje na klasike detektivske priče a u jednoj od njih Fandorin i njegov verni Masa će se sresti sa Šerlokom Holmsom i doktorom Votsonom na zadatku hvatanja Arsena Lupena.
Pisac kaže da će sa još dva romana okončati seriju o Erastu Fandorinu, junaku koji je postao deo ruske a bogme i svetske pop-kulture.
Veran Mijatović (Zabavište)