Posetili smo TLO fest i ove godine
Helly Cherry
Posle nekoliko minulogodišnjih TLO Festivala ovogodišnji je izgledao tek kao njihova veoma bleda senka. Osim trenutno veoma popularnih Brkova, na lajnapu se nije našlo nijedno poznatije ime i zbog toga sam ozbiljno razmišljao da li da posetim festival ove godine. Ipak, odlučio sam da idem i nisam zažalio. A pokazalo se i to da su ljudi iz Tomaševca i šire okoline (Zrenjanin, Kovačica, Pančevo, Novi Sad, ...) i dalje prilično zainteresovani za ovaj festival pa su došli i sada, možda u malo u manjem ali i dalje sasvim lepom broju. Ja sam odlučio da ispratim samo prva tri benda, jer se i ove godine festival održao u četvrtak, dakle u toku jedne duge i veoma tople radne nedelje... A i hteo sam da pogledam Tri kapljice.
Bend Tri kapljice čine tri devojke iz Novog Sada. Grupa je nastala 2007. godine, objavila je tada jedan EP (2009) i onda imala pet godina pauze. Od prošle godine je bend ponovo na okupu i iza njih je već nekoliko novih pesama i dosta živih nastupa. Tri kapljice sviraju mešavinu melodičnog panka i rock and rolla. Bend je inače počeo kao četvorka ali ga danas čini trio sastavljen od basistkinje i pevačice Aleksandre Vukošić (ex DreDDup), gitaristkinje i pevačice Mina Stojanović (ex Crno ispod nokta) i bubnjarke Vesna Vojvodić.
Na scenu u Tomaševcu su izašle oko 21:20 i svoj nastup su počele pesmama Bejbe, Heart Attack i Hajde. Devojke su bile veoma lepo raspoložene i osmesi im se nisu skidali sa usana uprkos tome što su nas sve bukvalno jeli komarci dok se ovi prokleti insekti nisu razišli bežeči od buke sa bine. Osim veoma dobre muzike i vrlo dobrog nastupa, bilo je zanimljivo videti stilske razlike u oblačenju između Vukošićeve koja se pojavila (kao i u vreme DreDDupa) obučena sva u crno i sa agresivnijim nastupom i Stojanovićke koja je nastupila u uzanoj zlatnožutoj haljini i lepom retro frizurom. Tri kapljice su odsvirale nekih desetak pesama među kojima i Mental, Strah i Jaka. Svoj nastup su završili oko 21:55, dakle pola sata svirke bez trunke praznog hoda i dosađivanja od lepih novosađanki. Ono što bih voleo da Tri kapljice urade u skorije vreme je da negde postave tekstove svojih pesama jer je jasno da im poruka u pesmama puno znači ...
Novosadska grupa Metak u metak nastala je u jesen 2014. i svira miks koji su nazvali "brutal degresive blues gangsta-punk" mada ja bih to sveo na garažni rock u kojem se za prevlast bore sofisticiranost izraza (čemu doprinose dva mikrofona - jedan čist a jedan sa efektima - koje pevač koristi i saksofon) i agresija distorzirane i bučne električne gitare i veoma upečatljive i jake ritam sekcije. Izvorno se radi o triu koji su činili Nikola Tomić (gitara i vokal), Željko Diklić (bubnjevi) i Dragan Diklić (bas) ali u Tomaševcu su nastupili kao kvintet-kvartet - sa nepoznatim saksofonistom i još jednim gitaristom. Tražeći podatke o ovom bendu na netu shvatio sam koliko je glupo ime grupe, jer kako god da tražite izađe vam samo neke bezvezarije - ona jugoslovenska grupa Metak ili gomila nekih fora iz raznih filmova i TV emisija. A uz to na netu se mogu naći samo dve pesme, i to samo na njihovom soundcloudu. Na YouTube - ništa!
Na scenu Metak u metak izlaze oko 22h i to kao petorka - originalnoj trojci se pridružio nepoznati saksofonista i jedan veoma - veoma - mladi gitarista (koji se na bini zadržao samo za jednu, prvu pesmu). Svoj nastup su počeli svojom najnovijom pesmom Zeleni. Publiku su iznenadili u drugoj pesmi - Selfi - kada je saksofonista uzeo da svira drombulje i odradio to veoma dobro s obzirom na muzički izraz ovog benda i samu pesmu. Onda su između ostalih išle i pesme Adrijana, DB (ništarija) i 16 tona. I ovo je bio tek polusatni nastup, mada ni to nije malo za ovako kratak period postojanja grupe Metak u metak. Zanimljivo je to što se kao relativno novi bend nisu poslužili obradama (bar koliko ja znam).
Beogradska grupa Scordisci mastala je početkom 2014. prevashodno iz ljubavi prema irskoj tradiciji i muzici kao i prema panku. Scordisci po uzoru na The Pogues, Dropkick Murphys, Flogging Molly i Rumjacks sviraju njihovu verziju keltskog punka. Grupa radi u sledećem sastavu: Ana Mrkobrada (violina), Strahinja Kosovac (gitara), Đorđe Marković (gitara), Đorđe Rosić (vokal i bendžo), Marko Karanović (harmonika), Oliver Mladenović (bubnjevi), Danko Novović (frula) i Milan Vulić (bas gitara). Za nešto više od godinu dana bend je obišao oko deset gradova u Srbiji i Bosni, i održao veliki broj koncerata u Beogradu, kako kao predgrupe afirmisanijim bendovima (FC Apatridi UTD i Irish Stew of Sindidun) tako i samostalnih.
Kao veoma vesela i živa osmorka na bini u Tomaševcu, Scordisci su bili zaista impozantna pojava. Koncert su počeli pesmom Irish Rover a tokom svog pedesetominutnog nastupa publiku su počastili sa uravnoteženim miksom svojih pesama i efektnih obrada (npr. temu iz filma Titanik My heart will go on, Ben E. Kingovu Stand by me, American Jesus od Bad Religion i tradicional What Shall We Do with the Drunken Sailor?). Lepo je videti da posle nekog vremena Orthodox Celts opet više nisu sami! Dok Aca i ekipa umeju da skrenu i prema mirnijim vodama, Scordisci su bend koji donosi baš ono što jedan fan irske muzike i panka voli - energičnost, veselje, melodiju, pevljivost, odličan kontakt sa publikom... Ako vam se ukaže prilika, nemojte ih propustiti ovog leta nikako!
I to je to, na TLO festivalu su nastupili još veoma popularni Brkovi i mladi HC bend Hurleur ali ja sam to preskočio. Morao sam kući na spavanje jer je sutradan bio još jedan pakleno vruć radni dan a da ostajem do kasno u noć ili čak do jutra, u ovim godinama...
Janko Takač
Janko Takač