Steven Gould: 7th Sigma
Helly Cherry
Dakle, 7th Sigma.
Kimble je jedanaestogodišnji dečak, beskućnik bez roditelja, očvrsnut iskustvom života na ulici i u velikoj meri preozbiljan za svoje godine. Ruth je aikido Sensei u poodmaklom životnom dobu, rešena da krene od životne nule i otvori svoj dojo, školu za istočnjačke borilačke veštine. Taj neobični par se sreće pod neobičnim okolnostima na samom početku romana; Učitelj i Učenik skladno postaju tim koji ne samo opstaje nego i prosperira u surovim uslovima futurističkog života na Teritoriji.
Teritorija se sastoji od povelikog dela Meksika i SAD i njene su neslužbene granice ustanovljene pojavom mehaničkih insekata koji se "hrane" isključivo metalom. Leteći insekti sa raznobojnim silikonskim krilima su po svakom merilu roboti čija je jedina funkcija da pronađu metal i sa njime naprave sopstvene kopije. Teritorija je tako bačena u ponovljeno kameno doba u kom se populacija robot-insekata namnožila do neslućenih razmera. Hranjeni metalom od bodljikave žice pa do telefonskih kablova, od automobila do čeličnih konstrukcija u zgradama i pod zemljom, preko aviona i industrijskih mašina sve do metalne rude u tlu, robot-insekti su opremljeni da svaku prepreku do metala uklone, pa su tako i vrlo brzo pronašli hranu i u ljudima (Kimbleov otac je evakusan sa Teritorije kad mu je ugrađen pejsmejker). Robot-insekte može da uništi jedino voda, pa se zato Teritorija prostire samo po terenu lišenom kiše i površinskih voda.
Kimble i Ruth biraju život na Teritoriji, ostavljajući van nje, u tom normalnom i invazijom nedotaknutom svetu, svoje pređašnje živote; Ruth ostavlja muža posle razvoda, a Kimble ostavlja svog zlostavljanju sklonog oca i policiju koja ga traži kao odbeglog maloletnika. Roman ih prati kroz neodređen broj godina u kojima Kim odrasta i sazreva a Ruth iznova nalazi životni smisao i sreću.
E sad, 7th Sigma je pisan u prijemčivo modernizovanom maniru pikarskog romana, i od samog se početka digresivno baškari u veštoj i zabavnoj multižanrovskoj formi, baveći se svime pomalo i ničim posebno. Pozivanja na Kiplingovog Kima su i više no očigledna, sa odabranim citatima na početku svakog od tri dela knjige i sa neskrivenim naglaskom na Kimovo odrastanje i na njegovu nepokolebljivu karakternu odanost ka istini i pravičnosti. S tako čvrstim fokusom na pustolovine glavnog lika, bilo je i za očekivati da će mnogo toga ostalog eventualno pasti u zapećak, pa su tako česti rivjui koji lamentiraju nad činjenicom da su intrigantni žanrovski motivi (p)ostali više egzotični dekor na kulisama nego neophodni zamajci samog zapleta. To je, barem donekle, istina: mi ne saznajemo ama baš ništa o poreklu i nastanku samih robot-insekata - čak ni sami likovi u romanu ne pokazuju odviše interesovanja za taj fenomen, van onih bazičnih i čisto praktičnih saznanja po pitanju kako ih izbeći ili uništiti - a i ostali domišljati žanrovski motivi kao da na kraju ostaju ili nedovoljno iskorišteni ili insinuacijama svedeni na žanrovska opšta mesta.
S druge strane, ta neukomponovanost i neiskorištenost ikonografije upravo i jeste razlog što sam roman vrlo malo gubi u preko tih naizgled podbačaja u domenu žanrovske motivacije. 7th Sigma ima sasvim zdravo težište u svom dobrostivom i blago humorističnom prikazivanju odrastanja jednog društvenog gubitnika, ponuđenog u šarmantno paradoksalnoj retro verziji modernog Haklberi Fina. Kimble svoje pustolovine doživljava u isto tako paradoksalnoj Teritoriji, koja nudi obilje sofisticirane, visoke tehnologije u nekakvom kvazi-postapokaličnom formatu novog kamenog doba. Taj kontrast je do te mere impresivan da sa lakoćom prevazilazi sve pominjane žanrovske naizgled podbačaje, pa otud i ponavljam to "naizgled", pošto se podbačaj u suštini odnosi samo na ona očekivanja koja su uslovljena najformulaičnijim žanrovskim konvencijama. 7th Sigma je zato vrlo dinamičan roman koji najviše nudi čitaocima sklonim i drugim književnim tradicijama, van striktno žanrovskih. Ta kombinacija je i više no uspešna, bar meni; priča o beskućniku i lutalici koji od ništavnosti odraste u zdrav i celokupan identitet svakako ima topline i šarma kakvog je uvek nudila klasična književnost kada je pisala o deci i za decu, dok joj isprepleteni žanrovski motivi obezbeđuju savremenost i relevantnost kakvu donosi upravo moderna žanrovska književost. Taj pomalo kontroverzni spoj tradicija i stilova nudi jedan zaista osvežavajući šarm koji s lakoćom razbija formulaičnost onog malko populističkijeg žanrovskog domena, to po pitanju forme i sadržaja ujedno.
Teritorija u 7th Sigma je, dakle, lišena sve tehnologije bazirane na metalu, pa je tako lišena mnogih tehnoloških pomagala, od igle do telefona, i to preko običnog noža, lopate ili šerpe. Paradoks leži u činjenici da Teritorija nije lišena one sofisticirane tehnologije koja se ne bazira na metalu, pa tako umesto telefona ima heliograf, umesto klasičnih pušaka ima plastične koje ispaljuju jednako ubitačne porcelanske projektile, umesto metalnih sudova ima one od keramike i vatrostalnog stakla a noževe od porcelana i poludragog kamenja. Dakle, kameno doba je tu skroz relativno u svojoj ultra modernoj retro varijanti. Ako je uslov za plauzibilnost tog urnebesno zabavnog novuma kupljen ignorisanjem izvesnih žanrovskih konvencija po pitanju motivacije - tim još bolje. Čak i da se jeste precizno reklo i još preciznije objasnilo da li su robot-insekti poreklom sa ovog ili nekog drugog sveta, da li su rezultat naše ili tuđe tehnologije, svet u 7th Sigma bi i dalje bio ovakav kakav jeste - savršeno zabavan i impresivno uverljiv.
Lidija Beatović
Kimble je jedanaestogodišnji dečak, beskućnik bez roditelja, očvrsnut iskustvom života na ulici i u velikoj meri preozbiljan za svoje godine. Ruth je aikido Sensei u poodmaklom životnom dobu, rešena da krene od životne nule i otvori svoj dojo, školu za istočnjačke borilačke veštine. Taj neobični par se sreće pod neobičnim okolnostima na samom početku romana; Učitelj i Učenik skladno postaju tim koji ne samo opstaje nego i prosperira u surovim uslovima futurističkog života na Teritoriji.
Teritorija se sastoji od povelikog dela Meksika i SAD i njene su neslužbene granice ustanovljene pojavom mehaničkih insekata koji se "hrane" isključivo metalom. Leteći insekti sa raznobojnim silikonskim krilima su po svakom merilu roboti čija je jedina funkcija da pronađu metal i sa njime naprave sopstvene kopije. Teritorija je tako bačena u ponovljeno kameno doba u kom se populacija robot-insekata namnožila do neslućenih razmera. Hranjeni metalom od bodljikave žice pa do telefonskih kablova, od automobila do čeličnih konstrukcija u zgradama i pod zemljom, preko aviona i industrijskih mašina sve do metalne rude u tlu, robot-insekti su opremljeni da svaku prepreku do metala uklone, pa su tako i vrlo brzo pronašli hranu i u ljudima (Kimbleov otac je evakusan sa Teritorije kad mu je ugrađen pejsmejker). Robot-insekte može da uništi jedino voda, pa se zato Teritorija prostire samo po terenu lišenom kiše i površinskih voda.
Kimble i Ruth biraju život na Teritoriji, ostavljajući van nje, u tom normalnom i invazijom nedotaknutom svetu, svoje pređašnje živote; Ruth ostavlja muža posle razvoda, a Kimble ostavlja svog zlostavljanju sklonog oca i policiju koja ga traži kao odbeglog maloletnika. Roman ih prati kroz neodređen broj godina u kojima Kim odrasta i sazreva a Ruth iznova nalazi životni smisao i sreću.
E sad, 7th Sigma je pisan u prijemčivo modernizovanom maniru pikarskog romana, i od samog se početka digresivno baškari u veštoj i zabavnoj multižanrovskoj formi, baveći se svime pomalo i ničim posebno. Pozivanja na Kiplingovog Kima su i više no očigledna, sa odabranim citatima na početku svakog od tri dela knjige i sa neskrivenim naglaskom na Kimovo odrastanje i na njegovu nepokolebljivu karakternu odanost ka istini i pravičnosti. S tako čvrstim fokusom na pustolovine glavnog lika, bilo je i za očekivati da će mnogo toga ostalog eventualno pasti u zapećak, pa su tako česti rivjui koji lamentiraju nad činjenicom da su intrigantni žanrovski motivi (p)ostali više egzotični dekor na kulisama nego neophodni zamajci samog zapleta. To je, barem donekle, istina: mi ne saznajemo ama baš ništa o poreklu i nastanku samih robot-insekata - čak ni sami likovi u romanu ne pokazuju odviše interesovanja za taj fenomen, van onih bazičnih i čisto praktičnih saznanja po pitanju kako ih izbeći ili uništiti - a i ostali domišljati žanrovski motivi kao da na kraju ostaju ili nedovoljno iskorišteni ili insinuacijama svedeni na žanrovska opšta mesta.
S druge strane, ta neukomponovanost i neiskorištenost ikonografije upravo i jeste razlog što sam roman vrlo malo gubi u preko tih naizgled podbačaja u domenu žanrovske motivacije. 7th Sigma ima sasvim zdravo težište u svom dobrostivom i blago humorističnom prikazivanju odrastanja jednog društvenog gubitnika, ponuđenog u šarmantno paradoksalnoj retro verziji modernog Haklberi Fina. Kimble svoje pustolovine doživljava u isto tako paradoksalnoj Teritoriji, koja nudi obilje sofisticirane, visoke tehnologije u nekakvom kvazi-postapokaličnom formatu novog kamenog doba. Taj kontrast je do te mere impresivan da sa lakoćom prevazilazi sve pominjane žanrovske naizgled podbačaje, pa otud i ponavljam to "naizgled", pošto se podbačaj u suštini odnosi samo na ona očekivanja koja su uslovljena najformulaičnijim žanrovskim konvencijama. 7th Sigma je zato vrlo dinamičan roman koji najviše nudi čitaocima sklonim i drugim književnim tradicijama, van striktno žanrovskih. Ta kombinacija je i više no uspešna, bar meni; priča o beskućniku i lutalici koji od ništavnosti odraste u zdrav i celokupan identitet svakako ima topline i šarma kakvog je uvek nudila klasična književnost kada je pisala o deci i za decu, dok joj isprepleteni žanrovski motivi obezbeđuju savremenost i relevantnost kakvu donosi upravo moderna žanrovska književost. Taj pomalo kontroverzni spoj tradicija i stilova nudi jedan zaista osvežavajući šarm koji s lakoćom razbija formulaičnost onog malko populističkijeg žanrovskog domena, to po pitanju forme i sadržaja ujedno.
Teritorija u 7th Sigma je, dakle, lišena sve tehnologije bazirane na metalu, pa je tako lišena mnogih tehnoloških pomagala, od igle do telefona, i to preko običnog noža, lopate ili šerpe. Paradoks leži u činjenici da Teritorija nije lišena one sofisticirane tehnologije koja se ne bazira na metalu, pa tako umesto telefona ima heliograf, umesto klasičnih pušaka ima plastične koje ispaljuju jednako ubitačne porcelanske projektile, umesto metalnih sudova ima one od keramike i vatrostalnog stakla a noževe od porcelana i poludragog kamenja. Dakle, kameno doba je tu skroz relativno u svojoj ultra modernoj retro varijanti. Ako je uslov za plauzibilnost tog urnebesno zabavnog novuma kupljen ignorisanjem izvesnih žanrovskih konvencija po pitanju motivacije - tim još bolje. Čak i da se jeste precizno reklo i još preciznije objasnilo da li su robot-insekti poreklom sa ovog ili nekog drugog sveta, da li su rezultat naše ili tuđe tehnologije, svet u 7th Sigma bi i dalje bio ovakav kakav jeste - savršeno zabavan i impresivno uverljiv.
Lidija Beatović