Bend Zemljotres uskoro slavi osam godina postojanja. Oni sviraju rock i blues, stvaraju svoju autorsku priču od koje se domaća scena nekako udaljila ili joj se ne posvećuje dovoljno medijskog prostora. Njihovi uticaji su ravnopravni – podjednako poštuju domaću hard rock ekipu, kako i stranu. Još nešto što njih izdvaja od velikog broja domaćih bendova je scenski nastup. Svaki član nosi nešto autentično za njega i postaju lakše prepoznatljivi na bini. Iza sebe imaju jedan album, „Šest stepeni Rihterove skale“, a odnedavno se nalaze u studiju gde vredno rade na drugom albumu „Sokrat ponovo jaše“. Imaju svoju bazu fanova koja ih verno prati, bilo da sviraju na regularnoj svirci ili nekoj od motorijada. Treba napomenuti da su svoje muzičke staze krenuli da šire i ka inostranstvu,  tačnije Slovačkoj gde su izuzetno dobro prihvaćeni. Sa nama se družio bubnjar benda, Veselin Grcić.


HC:  Dobro nam došao u Helly Cherry! Za početak, kako je?
Veselin: Hvala na pitanju, dobro! Privodi se kraju rad na drugom albumu, pa svi željno iščekujemo da vidimo kako će izgledati rezultat našeg rada.

HC: Ti si relativno nov u bendu, da tako uslovno kažem. Podeli sa nama svoje iskustvo u uklapanju i prilagođavanju u Zemljotres.
Veselin: Kad sam se tek pridružio bendu, zapravo i nije bilo puno prilagođavanja. Svi smo bili otprilike na istoj talasnoj dužini. Trudio sam se samo da što bolje savladam repertoar, pošto mi je to bio prvi susret sa pojedinim žanrovima i pesmama. Značilo mi je i to što sam mogao da čujem pesme koje su snimili pre mog dolaska, pa sam se hteo što pre da dostignem taj nivo i da nastavimo sa radom.

HC: Iza vas je jedan album, sada je bend recimo tako zreliji, kako vam se čini sada dok ga, pored odličnih obrada, izvodite uživo?
Veselin: Uvek je lepo vratiti se na „Šest stepeni Rihterove skale“, pogotovo kad vidimo da su pesme i dalje slušane i da se sviđaju publici. One su još uvek važan deo našeg repertoara na svakoj svirci, pošto se ni žanrom ni duhom nismo mnogo udaljavali od starijeg materijala. Nameravamo da u nekom skorijem roku snimimo i akustične verzije nekih od tih pesama.

HC: Uskoro se očekuje i drugi album „Sokrat ponovo jaše“. Da li ostajete verni hard rock zvuku i blues-u ili možemo očekivati nešto drugačije, neke promene?
Veselin: Na novom albumu će pesme uglavnom biti u rock, blues i country žanru, mada se u pojedinim pesmama našlo mesta i za neke druge žanrove kojima smo se trudili da dodatno obojimo zvuk. Može se reći da smo odstupali od naših ustaljenih žanrova podjednako kao i na prvom albumu. Nadamo se da će se publici svideti to što smo uradili.

HC: Obožavaju vas na moto skupovima. Da li vama kao bendu više odgovara takva vrsta svirke ili ste više za klub? Da li zavisi od publike ili nečeg trećeg?
Veselin: Iako smo imali dosta uspešnih nastupa i u klubovima i na drugim većim svirkama, na bajkere smo navikli. Bend je počeo sa bajkerskim svirkama, i uvek im se rado vraćamo. Oni su po prirodi veoma gostoprimljivi ljudi, a uz to i zabavni i živahni kao publika, a to je ključno na svakoj dobroj svirci.

HC: Demo scena Srbije je dosta šarena, a i ruku na srce najviše je orijentisana punku i metalu. Kako se vi snalazite u  takvoj postavci? Blues ne dobija dovoljno pažnje, kako ga promovisati što uspešnije?
Veselin: Na ovakvoj sceni zaista nije lako progurati blues, ali bitno je da čovek ostane dosledan sebi i da bude uporan. Mi ga promovišemo tako što na svakoj svirci ostvarujemo zaista dobre kontakte sa organizatorima, ostalim bendovima i publikom, da bi nas što više ljudi čulo. Takođe se od početka držimo svog repertoara i žanra, bez obzira na to što je neka druga vrsta muzike možda popularnija i uspešnija u komercijalnom smislu. Bitno je da takvih bendova bude što više jer samo to održava muzičku scenu raznovrsnom.

HC: Koje konkretno muzičare bi bend Zemljotres izdvojio kao svoje snažne uticaje? Šta to vas inspiriše?
Veselin: Kad je Zemljotres tek nastao, veliki uticaji su bili Atomsko Sklonište, Psihomodo Pop, Rolling Stones, AC/DC i drugi. U sadašnjoj postavi Zemljotresa bi se moglo reći da su muzički ukusi članova benda prilično šareni, pa da samim tim vučemo uticaje i inspiraciju iz mnogo različitih žanrova, od bluza do metala, i od mnogo izvođača, pa tako svako od nas ima neki svoj uticaj na zvuk benda.

HC: Ok, najavili smo album. Šta po pitanju vizuelnih medija? Planirate spot ili neke profi snimke svirki, to je nekako novi trend?
Veselin: Na internetu već postoji nekoliko snimaka na kojima uživo izvodimo svoj repertoar, ali nije nam pošlo za rukom da napravimo neki čestit snimak cele svirke, mada smo pokušavali. Čim nas ovih dana posluže vremenske prilike, u planu nam je da snimimo spot najmanje za jednu pesmu sa prvog albuma. Kad se i zvanično završi snimanje drugog albuma, sigurno će uslediti još.

HC: Imaš li neku anegdotu sa svirke koju bi izdvojio?
Veselin: Od svih stvari koje smo doživeli na svirkama, a doživeli smo mnogo, u sećanju nam je najviše ostala jedna svirka u Padini. Tokom cele svirke je pred nama na ogromnom TV-u bio uključen kanal sa pornićima u svojoj punoj snazi. Nije pozitivno uticalo na naše sviranje, ali super smo se zabavili. Uglavnom nijedna nije prošla bez nekih anegdota, a tako će verovatno biti i sa svim ostalim svirkama koje nam slede.

HC:  Simbolika vašeg scenskog nastupa, tačnije oblačenja? Kakve se tu priče kriju?
Veselin: Svi članovi Zemljotresa su, od osnivanja benda pa do sad, imali nešto što ih je pratilo na svakoj svirci. To je neka vrste tradicije u bendu koja se održala i do danas. Nekad je to ceo kostim, kao što je Jankov, nekad je samo detalj, kao moja leptir-mašna, ali nešto mora da postoji. Uglavnom su to neke stvari koje su nama drage ili koje simbolizuju neku drugu stranu ličnosti tog člana benda. Drago nam je to što i publika veoma ume da ceni svaki deo scenskog nastupa oko kojeg se potrudimo, a to na neki način čini i ceo bend prepoznatljivijim.

HC: Hvala ti na izdvojenom vremenu, želimo vam puno sreće u daljoj karijeri. Poruka za čitaoce Helly Cherry?
Veselin: Hvala i tebi! Čitaocima želim da budu verni kvalitetnoj muzici i da nastave da čitaju Helly...

Intervju pripremila Tamara Maksimović