Svetislav Basara: Anđeo atentata
Helly Cherry
“Podnaslov ove Basarine knjige je tabloid. Ovo je roman o besmislu istorije, o istoriji kao tabloidu, o destruktivnosti nacionalizama, tesnoj povezanosti evropske kulture i varvarstva.”
Svetislav Basara, etablirani srpski pisac, stvara novo štivo za razbibrigu, ali i za ozbiljno razmišljanje o svoj surovosti vladavine, kroz svoju autorsku vizuru, dovoljno autentično i smisleno da oduševi prosečnog čitaoca. Perom i mastilom ide kroz istoriju i prikazuje svoju autentičnost, za razliku od mnogih novijih srpskih pisaca nove generacije. On, svojim darom pripovedanja, ali i bahatošću, opisuje razvrat i autoritativnost habzburške monarhije.
Dijalog dvoje pisaca je pomalo nemoguć, ali pitak i čitljiv, i vrlo zanimljiv sa strane alternativno istorijske perspektive. U knjizi je prikazan dijalog Franca ferdinanda i njegovog sekretara, gde opisuje svoje lične impresije o zapadnom postipanju prema slovenima, filozofiji, odmazdi i jednoj efikasnoj, ali nažalost prevaziđenoj monarhističkoj vladavini „bolje jedna monarhija, makar i Jugoslovenska, od bilo koje republike.“
Autorski pečat ove knjige je neprocenljiv, pitak i kao stvoren za letnja popodneva kada gubite vreme, u rutinskoj svakodnevnici. Knjiga je duhovna hrana, ali i neka vrsta stvaranja novog, alternativnog sveta, gde svakodnevna pravila ne važe, a svake veze sa stvarnošću bivaju prekinute. Ipak, oprostimo Basari, jer je iako ne dobar čovek, bar dobar pisac i svojim pitkim pripovedanjem prikazuje prošlost, u kojoj uživamo, jer je svako daleko od današnjeg sveta, koji je, kao i star, korumpiran, ali na jedan drugačiji, i zanimljiviji način. Nekada, iako ne lepše, bilo je svakako interesantnije, i, u ovom romanu opisano, opasnije.
Ilija Đurđanović
Svetislav Basara, etablirani srpski pisac, stvara novo štivo za razbibrigu, ali i za ozbiljno razmišljanje o svoj surovosti vladavine, kroz svoju autorsku vizuru, dovoljno autentično i smisleno da oduševi prosečnog čitaoca. Perom i mastilom ide kroz istoriju i prikazuje svoju autentičnost, za razliku od mnogih novijih srpskih pisaca nove generacije. On, svojim darom pripovedanja, ali i bahatošću, opisuje razvrat i autoritativnost habzburške monarhije.
Dijalog dvoje pisaca je pomalo nemoguć, ali pitak i čitljiv, i vrlo zanimljiv sa strane alternativno istorijske perspektive. U knjizi je prikazan dijalog Franca ferdinanda i njegovog sekretara, gde opisuje svoje lične impresije o zapadnom postipanju prema slovenima, filozofiji, odmazdi i jednoj efikasnoj, ali nažalost prevaziđenoj monarhističkoj vladavini „bolje jedna monarhija, makar i Jugoslovenska, od bilo koje republike.“
Autorski pečat ove knjige je neprocenljiv, pitak i kao stvoren za letnja popodneva kada gubite vreme, u rutinskoj svakodnevnici. Knjiga je duhovna hrana, ali i neka vrsta stvaranja novog, alternativnog sveta, gde svakodnevna pravila ne važe, a svake veze sa stvarnošću bivaju prekinute. Ipak, oprostimo Basari, jer je iako ne dobar čovek, bar dobar pisac i svojim pitkim pripovedanjem prikazuje prošlost, u kojoj uživamo, jer je svako daleko od današnjeg sveta, koji je, kao i star, korumpiran, ali na jedan drugačiji, i zanimljiviji način. Nekada, iako ne lepše, bilo je svakako interesantnije, i, u ovom romanu opisano, opasnije.
Ilija Đurđanović