Superherojski filmski projekti koji nikada nisu realizovani
Helly Cherry
2016. definitnvo možemo nazvati superherojskom godinom. Nakon premijere fantastičnog Dedpula, očekuje nas sudar dva najpoznatija stripovska lika u Batman V Superman: Dawn of Justice, građanski rat između Kapetana Amerika i Ajronmena, X-Men: Apocalypse, otkačena družina anti-heroja Suicide Squad, kao i mistični Doctor Strange. Naravno ne smemo izostaviti ni gomilu serija, među kojima su nastavci SHIELDA, Gothama, druga sezona Daredevila, kao i nekoliko krosovera između serija Fleš i Arrow koji su rezultirali projektom DC’s Legends of Tomorrow. Ali nije sve bilo tako bajno kada su u pitanju superherojski filmski projekti. Podsetili smo se nekih filmova koji nažalost, sticajem različitih okolnosti, nikada nisu predstavljeni publici.
Kako je Supermen doživeo ogroman uspeh 1978. ljudi iz kompanije Warner Bros su želeli da Betmena i Robina dovedu na filmsko platno. Producenti Bendžamin Melniker i Majkl Aslen angažovali su scenaristu Toma Mankijevica, koji je kao kreativni konsultant radio na scenariju za Supermena, da sličnu stvar uradi sa Mračnim vitezom. Mankijevicev scenario je počinjao sa tragičnom smrti Vejnovih u mračnoj ulici i nastaljao se sekvencama o Brusovom odrastanju i treningu. U filmu je trebalo da se pojave Džoker i Pingvin, kao i Robin čija bi priča takođe bila pokrivena. Bet pećina bi sadržala Betmobil, ogroman novčić i robota dinosaurusa. Sve u svemu, ovo je trebalo da bude klasična priča iz bronzanog doba Betmena, što bi predstavljalo pravi otklon tv seriji sa Adamom Vestom.
Scenario je vremenom prepravljan, izbačeni su Pingvin i Robin, ali do realizacije filma na kraju nije ni došlo. Šest godina kasnije, Tim Bartonova verzija Betmena sa flešbekovima o poreklu Mračnog viteza se dosta razlikovala od Mankijeviceve prvobitne zamisli.
Ideja da se snimi igrani film Nadzirači rodila se već 1986. godine dok je još strip Alana Mura i Dejva Gibonsa bio izdavan. Producenti Lorens Gordon i Džoel Silver su se obratili Semu Hemu (Betmen) da napiše scenario. On je uspeo da pogodi senzibilitet stripa, ali da sa druge strane to izgledao kao filmski projekat, a ne kao literalno delo. Scenario nas je vraćao u 1976. godinu kada naši heroji ne uspevaju da spreče napad na Kip slobode i bivaju odbačeni. Zatim se radnja premešta 10 godina unapred, sa skraćenom verzijom zapleta. Roršak bi završio u zatvoru a Doktor Menheten (koga je trebalo da glumi Arnold Švarceneger) odlazi na Mars. Ali Hem je u potpunosti promenio kraj, ubacivši vremeplov kako bi se sprečio sam nastanako Doktora Menhetna.
Ipak, Teri Gilijam, koji je trebalo da režira ovaj film, je izjavio kako su Nadzirači u to vreme bili nesnimljivi. Projekat je skakao između producenata i studija sve do početka 2000. Tada je scenarista Dejvid Hejter više prilagodio scenario originalnom stripu, ali kamere još uvek nisu bile uključene za Nadzirače. Špekulisalo se o tome da će se u filmu pojaviti Tom Kruz i Džad Lou, ali film se na kraju ipak skrasio u Warner Brosu sa Zekom Snajderom kao režiserom. Ostalo je istorija.
Okej, snimiti Spajdermen film je stvarno zahtevno i za tako nešto su potrebne decenije. Skakanje između zgrada, mreža, penjanje po zidovima, za tako nešto je potrebno vremena i novca, ali pre svega dobra tehnika. Ipak, početkom osamdesetih je Sten Li lično napisao scenario za film koji je trebalo da režira Rodžer Korman. Spajdermen je trebalo da spreči nuklearni rat i flertuje sa agenticom KGB-a, istovremeno se boreći protiv Doktora Oktopusa. Kasnije, kompanija Cannon Films je planirala da snimi film o Spajdermenu koji bi se po principu vukodlaka pretvarao u pauka i borio protiv ostalih čovekolih životinja. Na svu sreću, predviđeni budžet nije bio dovoljan za ovakav film o Spajdermenu.
Cannon Films je prodala prava za Spajdermena kompaniji Carolco iza koje stoje visokobudžetni filmovi poput Rambo serijala i drugog dela Terminatora. Džejms Kameron (Terminator 2) se odvažio da režira film o Spajdermenu i njegov grubi scenario je možda najpoznatiji po klasičnim ispaljivačima mreže (za razliku od Sem Rejmijeve verzije u kojoj mreža izlazi iz tela Pitera Parkera). Scenario se vremenom menjao, umesto Elektra i Sendmena, trebalo je da se pojavi Doktor Oktopus, dok su umesto Meri Džejn i Gven Stejsi u opticaju bili samo Fleš Tompson i Liz Alan.
Ali, kao što je to i danas slučaj, krenule su sudske rasprave oko toga kome pripadaju prava na Spajdermena i Kameronov materijal je izgubljen u tom vrtlogu.
Iako Povratak Betmena nije doživeo toliki uspeh kao njegov prethodnik, Warner Bros je ipak želeo da napravi jedan spinof sa Mišel Fajfer u ulozi Žene Mačke. Tim Barton, producent Deniz di Novi i scenarista Danijel Voters su planirali da Selinu Kajl iz Gotama premeste u Oasisburg gde bi ona doživela prave (anti)superherojske avanture.
Detalji oko scenarija nisu poznati, ali sa sigurnošću se zna da je trebalo da bude jednako mračan kao i Povratak Betmena. Sve je krenulo nizbrdo kada je Barton odstupio kao režiser i predao palicu Šumaheru. Kako bi se Mišel Fajfer po drugi put snašla u mačijem kostimu, nikada nećemo saznati, ali definitivno bi bila bolja od Hali Beri u onom promašaju od filma iz 2004.
Oko propasti ovog filma se digla tolika prašina da je zaslužio čak i svoj dokumentarni film pod nazivom Smrt filma Supermen živi. Šta je uopšte trebalo da se desi sa ovim filmom?
Ukratko – Supermena je trebalo da glumi Nikolas Kejdž i centralna radnja filma se ticala njegove smrti. Sve je počelo pričom Džonatana Lemkina u kojem Dumsdej ubija Supermena, ali on uspeva da prebaci svoju životnu energiju u Lois Lejn ostavivši je u drugom stanju. Njihov sin bi za tri nedelje izrastao u dvadesetjednogodišnjaka i spasio svet. Ovakav scenario, hvala svim silama, nije dugo ostao u opticaju.
Narednu verziju scenarija je napisao Gregori Poirer i uključivao je Brejnijeka koji stvara Dumsdeja kojim teče kriptonitska krv i Supermena koji treba da ponovo ovlada svojim moćima uz pomoć oklopa i mentalne discipline kojom bi neutralisao kriptonit. Sve ovo je trebalo da režira Tim Barton, ali on je želeo novi scenario koji bi napisao Vesli Strik.
Na kraju je sve propalo i možda je bolje što je tako ostalo jer ni jedna od ovih ideja ne zvuči normalno a kamoli dobro. Studio je novac predviđen za ovaj film prebacio u rimejk Divlji divlji zapad koji je doživeo uspeh na boks ofisu. Makar neka korist iz svega ovoga.
Izvor: HappyNoviSad
Batman ’83
Kako je Supermen doživeo ogroman uspeh 1978. ljudi iz kompanije Warner Bros su želeli da Betmena i Robina dovedu na filmsko platno. Producenti Bendžamin Melniker i Majkl Aslen angažovali su scenaristu Toma Mankijevica, koji je kao kreativni konsultant radio na scenariju za Supermena, da sličnu stvar uradi sa Mračnim vitezom. Mankijevicev scenario je počinjao sa tragičnom smrti Vejnovih u mračnoj ulici i nastaljao se sekvencama o Brusovom odrastanju i treningu. U filmu je trebalo da se pojave Džoker i Pingvin, kao i Robin čija bi priča takođe bila pokrivena. Bet pećina bi sadržala Betmobil, ogroman novčić i robota dinosaurusa. Sve u svemu, ovo je trebalo da bude klasična priča iz bronzanog doba Betmena, što bi predstavljalo pravi otklon tv seriji sa Adamom Vestom.
Scenario je vremenom prepravljan, izbačeni su Pingvin i Robin, ali do realizacije filma na kraju nije ni došlo. Šest godina kasnije, Tim Bartonova verzija Betmena sa flešbekovima o poreklu Mračnog viteza se dosta razlikovala od Mankijeviceve prvobitne zamisli.
Watchmen ’88
Ideja da se snimi igrani film Nadzirači rodila se već 1986. godine dok je još strip Alana Mura i Dejva Gibonsa bio izdavan. Producenti Lorens Gordon i Džoel Silver su se obratili Semu Hemu (Betmen) da napiše scenario. On je uspeo da pogodi senzibilitet stripa, ali da sa druge strane to izgledao kao filmski projekat, a ne kao literalno delo. Scenario nas je vraćao u 1976. godinu kada naši heroji ne uspevaju da spreče napad na Kip slobode i bivaju odbačeni. Zatim se radnja premešta 10 godina unapred, sa skraćenom verzijom zapleta. Roršak bi završio u zatvoru a Doktor Menheten (koga je trebalo da glumi Arnold Švarceneger) odlazi na Mars. Ali Hem je u potpunosti promenio kraj, ubacivši vremeplov kako bi se sprečio sam nastanako Doktora Menhetna.
Ipak, Teri Gilijam, koji je trebalo da režira ovaj film, je izjavio kako su Nadzirači u to vreme bili nesnimljivi. Projekat je skakao između producenata i studija sve do početka 2000. Tada je scenarista Dejvid Hejter više prilagodio scenario originalnom stripu, ali kamere još uvek nisu bile uključene za Nadzirače. Špekulisalo se o tome da će se u filmu pojaviti Tom Kruz i Džad Lou, ali film se na kraju ipak skrasio u Warner Brosu sa Zekom Snajderom kao režiserom. Ostalo je istorija.
Spiderman ’92
Okej, snimiti Spajdermen film je stvarno zahtevno i za tako nešto su potrebne decenije. Skakanje između zgrada, mreža, penjanje po zidovima, za tako nešto je potrebno vremena i novca, ali pre svega dobra tehnika. Ipak, početkom osamdesetih je Sten Li lično napisao scenario za film koji je trebalo da režira Rodžer Korman. Spajdermen je trebalo da spreči nuklearni rat i flertuje sa agenticom KGB-a, istovremeno se boreći protiv Doktora Oktopusa. Kasnije, kompanija Cannon Films je planirala da snimi film o Spajdermenu koji bi se po principu vukodlaka pretvarao u pauka i borio protiv ostalih čovekolih životinja. Na svu sreću, predviđeni budžet nije bio dovoljan za ovakav film o Spajdermenu.
Cannon Films je prodala prava za Spajdermena kompaniji Carolco iza koje stoje visokobudžetni filmovi poput Rambo serijala i drugog dela Terminatora. Džejms Kameron (Terminator 2) se odvažio da režira film o Spajdermenu i njegov grubi scenario je možda najpoznatiji po klasičnim ispaljivačima mreže (za razliku od Sem Rejmijeve verzije u kojoj mreža izlazi iz tela Pitera Parkera). Scenario se vremenom menjao, umesto Elektra i Sendmena, trebalo je da se pojavi Doktor Oktopus, dok su umesto Meri Džejn i Gven Stejsi u opticaju bili samo Fleš Tompson i Liz Alan.
Ali, kao što je to i danas slučaj, krenule su sudske rasprave oko toga kome pripadaju prava na Spajdermena i Kameronov materijal je izgubljen u tom vrtlogu.
Catwoman ’95
Iako Povratak Betmena nije doživeo toliki uspeh kao njegov prethodnik, Warner Bros je ipak želeo da napravi jedan spinof sa Mišel Fajfer u ulozi Žene Mačke. Tim Barton, producent Deniz di Novi i scenarista Danijel Voters su planirali da Selinu Kajl iz Gotama premeste u Oasisburg gde bi ona doživela prave (anti)superherojske avanture.
Detalji oko scenarija nisu poznati, ali sa sigurnošću se zna da je trebalo da bude jednako mračan kao i Povratak Betmena. Sve je krenulo nizbrdo kada je Barton odstupio kao režiser i predao palicu Šumaheru. Kako bi se Mišel Fajfer po drugi put snašla u mačijem kostimu, nikada nećemo saznati, ali definitivno bi bila bolja od Hali Beri u onom promašaju od filma iz 2004.
Superman Lives ’98
Oko propasti ovog filma se digla tolika prašina da je zaslužio čak i svoj dokumentarni film pod nazivom Smrt filma Supermen živi. Šta je uopšte trebalo da se desi sa ovim filmom?
Ukratko – Supermena je trebalo da glumi Nikolas Kejdž i centralna radnja filma se ticala njegove smrti. Sve je počelo pričom Džonatana Lemkina u kojem Dumsdej ubija Supermena, ali on uspeva da prebaci svoju životnu energiju u Lois Lejn ostavivši je u drugom stanju. Njihov sin bi za tri nedelje izrastao u dvadesetjednogodišnjaka i spasio svet. Ovakav scenario, hvala svim silama, nije dugo ostao u opticaju.
Narednu verziju scenarija je napisao Gregori Poirer i uključivao je Brejnijeka koji stvara Dumsdeja kojim teče kriptonitska krv i Supermena koji treba da ponovo ovlada svojim moćima uz pomoć oklopa i mentalne discipline kojom bi neutralisao kriptonit. Sve ovo je trebalo da režira Tim Barton, ali on je želeo novi scenario koji bi napisao Vesli Strik.
Na kraju je sve propalo i možda je bolje što je tako ostalo jer ni jedna od ovih ideja ne zvuči normalno a kamoli dobro. Studio je novac predviđen za ovaj film prebacio u rimejk Divlji divlji zapad koji je doživeo uspeh na boks ofisu. Makar neka korist iz svega ovoga.
Izvor: HappyNoviSad