Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Robert Hauard i Hauard Filips Lavkraft



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Moje sećanje na Konana seže do ranog detinjstva. Kada sam imao sedam godina majka me je vodila u bioskop da gledam taj film. Njoj nije ostao u nekom sećanju, jer joj je film po sebi bio teško sranje, uz to joj se išlo na određeno mesto, a nije smela da me ostavi u bioskopu. Ja sam filmom bio oduševljen. Od onda sam ga gledao nebrojeno puta, na televiziji ili snimljenog preko video rikordera, ce-de plejera, kompjutera... I danas bih ga rado gledao na te-ve, na momente ne trepćući. Za mene je taj film vrhunsko delo eskapizma. Jer nasuprot besmislu modernog sveta i mrežama tehno-magije, ovde imamo svet u kojem se sve, pa i opsednutost magijskim moćima, rešava jednostavno - oštricom mača. Posle filma došli su stripovi, pa najzad i originalne Hauardove priče. A utisak eskapizma ostao je i dodatno pojačan; jer radije ću razmišljati o Konanu, nego o Premudrom.

Hauard nije Konana zamišljao baš kao impozantnu grdosiju, kakvu je predstavljao filmski Švarceneger, svetski prvak bodi-bildinga. Konan je zamišljen, i isprva crtan, kao nešto sitniji, snažne i žilave građe. Da Švarci nikada nije snimio film, mogli bismo ga zamisliti kao Čaka Norisa. No, da je Čak to snimio, istorija sveta bi bila drugačija od poznate nam...

Hauard je u svog Konana uneo svoje shvatanje Varvarina, koje je ipak daleko od rusoovskog plemenitog divljaka. Ništa tu nije idealno, Konan je lopov i ubica. Pa ipak, kako reče u jednoj od priča - među varvarima imaš više uljudnosti, jer od varvara možeš očekivati da ti za neuljudnost razbije lobanju, od civilizovanog ne. To me vraća na moja razmišljanja o nečemu što sam zvao "kultura povuci riječ", ali neću sad o tome.

Svetonazori Konana vide se dobro iz njegovog stava prema bogovima. "Njegovi bogovi su jednostavni i razumljivi; Krom je njihov poglavar i on živi na velikoj planini odakle deli presude i smrt. Beskorisno je pozivati Kroma, zato što je on mračan, divlji bog, i mrzi slabiće. Ali on bi nekom čoveku na rođenju dao hrabrost, i volju i moć da ubije svoje neprijatelje, što je, po Simerijančevom mišljenju, jedino što bi od bilo kog boga i trebalo da očekuje."


Stvaralaštvo Hauarda poklapa se sa delanjem H.F. Lavkravta, koji je bio stariji i umro je nešto posle Hauardovog samoubistva u tridesetoj godini. Ova dva gospodina sušta su suprotnost, što se vidi već po njihovom izgledu. Hauard je odrastao na Jugu, u teksaškim gradovima koji su preko noći nastajali i nestajali, sledeći naftni bum. Ni sam ne zna koliko je mesta stanovanja promenio u detinjstvu. Lavkraft je bio pravi Jenki iz Nove Engleske, iz grada čija istorija seže daleko u kolonijalna vremena, Providensa u kojem je proveo skoro ceo svoj život, što je ovekovečeno natpisom na njegovom grobu. Za očekivati je da im stavovi budu suprotni, i pored međusobnog prijateljstva i poštovanja.

Njihova prepiska prosto je legendarna. Nisam je čitao, pa ću reći šta sam čuo. Hauard je pisao poneseno o svojim varvarima, pisao je "u rantovima". Sa druge strane mu Lavkraft odgovara decentno, kao picajzla, u stilu "dragi prijatelju, reći ću ti da grešiš jer a, b, c, d..." nije stiglo do e, jer gospodin iz Nove Engleske ne bi nikada napisao e do k.... Lavkraft je u toj diskusiji branio civilizaciju.

Nisu sve priče o Konanu fantastične, kao ni kasniji stripovi (ako ne računamo činjenicu da dolaze iz nepoznate nam, a nekako ipak poznate istorije). U nekima varvarin, ratnik i lopov jednostavno upada u spletke dekadentne civilizacije, u zaplete iz kojih izlazi kako jedino zna - mačem, čak i ako je kralj. Milijusov film ima fantastike taman koliko mu je potrebno. No, ima priča koje su stvarno lavkravtovke, kako bi ih ja nazvao, jer prvo sam čitao Lavkrafta. U ovakvim pričama, pisao ih Lavkraft ili Hauard, bivamo ne samo zaokupljeni, nego i prosto uvučeni u zaplet koji obiluje onostranim. Tada nam izgleda da su Hauard i Lavkraft dve strane istog novčića.

Anlizirajmo malo tu frazu. Novčić je, jasno, jedna stvar, sastavljena od istovetnog materijala. Pa ipak ima dve strane, dva značenja, upućuje na dva ishoda ako ga "pitamo za mišljenje". Tako možemo porediti stvaralaštvo dva velikana, od kojih je prezime jednog bilo prvo ime drugog. Šta je tu zajedničko? Pre svega, onaj strah od nepoznatog (koji nas magnetski mami u samo središte priče), sva ta nepoznata bića koja dolaze prizvana ali nepozvana iz spoljašnjeg svemira, ili davnih vremena kada je svet bio mlad... i kada su memljivom zemljom bauljala čudna stvorenja. Jasno je da je reč o stvorenjima van čovekove moći poimanja, a kamoli naše sveprisutne želje da nečim ovladamo.

A koje su razlike? Hauard je pisac onoga što na srpskom zovemo fentazi. Smatra se čak osnivačem žanra mača & magije. Kako je isti sinonim za epsku fantastiku, možemo doći do zanimljive, mada besmislene, diskusije ko je "otac" žanra - Hauard ili sasvim drugačiji Tolkin!? Lavkraft, iako ograničenog formalnog obrazovanja, trudio se da u svoje priče unese sva dostignuća tadašnje nauke, a to je vreme dinamičnog početka kvantne mehanike i preispitivanja prostor-vremena. Tako je Lavkraftov junak često naučnik, student, neko ko ispituje svoje porodično poreklo, ili ga je put naneo tamo gde ne treba. Dosta drugačije od Konana, i drugih Hauardovih junaka, zar ne...

Umetnička namera, ono što bi bio cilj pisanja, takođe deluje sasvim drugačije. Lavkraft je pisac horora. Za Hauarda se to ne bi moglo reći, pored sličnih jezovitih prikaza na koje junak nailazi. Zato što je Hauard (antropološki?) optimista. Konan će užase pobediti mačem, kako jedino zna, ili će nekom srećom kojom ga je samo Krom snabdeo izaći iz svega bez trajnih posledica. Pretnja svetu ostaje, bilo indirektno - jer ako je Konan pobio utvare, ili su se same međusobno uništile ne znači da iste ili suštinski slične i dalje ne postoje; bilo direktno - ako je Konan samo izbegao uništenje, a stvor i dalje postoji. No, sve te pretnje je Konan i bukvalno ostavio iza sebe, jer on juri u nove avanture. Lavkraftov junak, ako i preživi često ostaje lud, bez razuma, tog nestabilnog oslonca u ovom čudnom svetu. Zato Konan ne spada u horor, a Lavkraftov ciklus spada.

Suprotnost i postoji kada je reč o globalnoj perspektivi. Iz Lavkraftovog ugla civilizacija će nestati, i čovečanstvo sa njom, pred pretnjom nečiste krvi ili mešanja stranih sila. Deluje rasistički i ksenofobno - pa takav je Lavkraft, mada takvi svetonazori su tada bili uobičajeni. Hauard nije mnogo optimističkiji po pitanju civilizacije. I po njemu će civilizacija nestati, prosto zato što je to neprirodno stanje čovečanstva. Vratićemo se u svet varvarstva i uljudnosti kakvu ono poznaje, na način opisan na početku teksta. U takvom svetu se čovek ipak pazi da ne uvredi ili povredi druge, jer to bi mu lako moglo biti poslednje u životu.

Ivan Vukadinović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva