... kao minimalistični, još hermetičniji Emanuil... Oni se neutralno odnose na takve tvrdnje, ali mene i dalje ne napušta ta misao... Ovo su više beleške u bunilu, nego samo recenzija, samo intervju...

Njihov izraz je primarno ambijentalne, izrazito mantrične prirode. Album na kom su radili duže od godinu dana, korak po korak, a izdali početkom ove godine, VMMDVL, poznat je samo iskrenim zaljubljenicima u drone/ambient/slowcore. Oni postoje od 2007. godine u raznim emanacijama, ali je muzička konstanta - ista.
Poetični naslovi pesama, samim tim i lajtmotiv, kostur je ono što karakteriše njihove numere. Repetativna priroda njihovog zvuka tera u duboku meditaciju, trans, šta god da vam je u tom trenutku mentalno dostupno, ili se jednostavno prepustite da vas nosi polagani potočić sastavljen od krhotina drone-a, simplificiranih gitara, koji plovi do predela nepoznatim ljudskom oku i sluhu.

Nemojte olako shvatati stavku "ambient" u njihovom zvučnom korpusu, jer to nisu pesme koje se puštaju u svrhu "pozadinske muzike", već intimna inicijacija, ponoćni zvukovi sumračnih kretnji i surove ataraksije... Poetska suština njihovih stihova je nalik haiku-u, ali bez nametanja pouke, jezgrovita, opijajuća, blago erotična - u šta dobijate uvid ukoliko uronite od prvog do poslednjeg trzaja zvuka.

#

Pitao sam članove Mesta da upute poneke crtice auditorijumu koje mogu pomoći u otkrivanju bogatstva i slojeva artizama koje nude, ili da nenamerno budu tajanstveniji:

HC: Kako su nastala Mesta, predstavite članove, i zašto baš taj naziv?
M: Mesta u današnjem sastavu (Borislav, Sanja i Predrag) nastaju u leto 2013. godine i predstavljaju nastavak psihobiografskih transformacija, odnosno njihov muzički izraz. “Mesta” su mesta događanja tih transformacija. 

HC: Na čiju poetiku se oslanjate, dakle, ko su vam uzori, s obzirom na muzičku minimalistiku i jezgrovito stihotvorstvo, koje liči na haikue?
M: Skoro da se ni na šta ne oslanjamo. Otuda verovatno ta praznina i lutanje u duhu neobavezujućeg traganja za jednim, konačnim značenjem...
A uzori, ili jednostavno muzika koju volimo, na primer The Pale Saints, Wovenhand, Low, i mnogi drugi, nam znače jer pomažu da znamo gde smo u tom lutanju, da osećamo da nismo izgubljeni jer je neko pre nas opisivao te predele.
Minimalnost i repetativnost u tekstovima dolazi iz "gesta reči": tekst pesme više čini nego što govori. Tako ne možeš jednostavno izreći "dođi u meni", nego beskrajno prizivati da se dogodi."

HC: Vaše stanovište o ambijentalnoj muzici i koliko je ona prepoznata i slušana kod nas?
M: “Kod nas” za nas znači grupu ljudi na koje smo upućeni, za koje se podrazumeva da prepoznaju, upijaju i/ili stvaraju muziku koja bi se mogla okarakterisati kao ambijentalna. Mesta, svakako, ne smatramo ambijentalnim projektom.

HC: Šta znači VMMDVL i koja je svrha kriptičnosti i hermetike u radu jednog benda?
M: VMMDVL je numerički izraz jedne od interpretacija istorije dugog trajanja. I zapravo izraz je direktan, odnosno, ne više kriptičan od, recimo, iskaza da je Zemlja stara četiri i po milijarde godina. Opet, u takvom izrazu ne prepoznajemo svrhu u funkciji nekakve autentizacije značenja, pošto se s obe “strane” mogu prepoznati i kritikovati elementi mistifikacije. Tako je, na primer, noć prirodno mračna.

HC: Kako stojite sa živim nastupima i koji su vam budući planovi?
M: Najiskrenije, ne znamo (:

Zahvaljujem kolektivu MESTA na sadržajnosti i hitrosti, za razliku od mene, koji sam pustio da ovo još malo zri, usput se nadajući da će  upravo oni otvoriti nova prostranstva budućem putniku-namerniku koji će ih čuti.

Pripremio: Desya Lovorov