Hulk: Kraj poslednjeg Titana
Helly Cherry
Ima neka tajna veza između današnjih superheroja i mitskog bogovskog plemena Titana, to je shvatio i Holivud, vidimo po skorašnjim blokbasterima. U ovom strip albumu koji po svojoj formi više liči na evropski nego na američki strip to se i očigledno naglašava.
Nastanak Hulka je direktno povezan sa atomskim dobom, tj vremenom straha od mogućeg nuklearnog razrešenja Hladnog rata. Brus Baner, dr Džekil atomskog doba, preobraziće se prvi put u Hulka spasavajuči dečaka Rika Džonsa od gama bombe kojom je eksperimentisao. Sten Li je prvobitno želeo da sivom bojom naglasi da Hulk ne pripada nijednoj postojećoj etničkoj grupi, ali se zbog teškoća u bojenju i štampi na kraju opredelio da bude zelen. Hulk se u prvim epizodama iz 60-ih bori protiv crvenih, ali i protiv američke vojske za koju takođe predstavlja opasnost jer ne mogu da ga kontrolišu.
Hulk kroz 50-ak godina postojanja doživljava razne transformacije koje su praćene njegovom večitom unutrašnjom borbom između ličnosti Brusa Banera i mnogih varijacija Hulkove ličnosti. U ovom delu koje potpisuju Piter Alen Dejvid i Dejl Kjoun imamo moguću poslednju priču i razrešenje te večite tenzije koja ga, uz Betmena, čini možda najvećim šizofreničarem od svih superheroja. Prikazan je njegov razvojni put i sve Hulkove ličnosti, a Brus Baner je u ovom ostvarenju umorni starac koji je nadživeo vrstu od koje potiče i koji samo želi kraj svog bitisanja, ali mu superherojski deo ličnosti to ne dozvoljava. U ovom delu su Baner i Hulk u tolikoj meri suprotstavljeni da se zapravo sva radnja, ako je ovde uopste ima, svodi na njihov sukob.
Ovaj strip prikazuje starost jednog superheroja na način koji možda nismo očekivali. Vredi pročitati i zbog crteža i zbog priče, koja je za razliku od izvornih priča o Hulku, ipak namenjena starijoj publici. Može da stoji rame uz rame sa bilo kojim francuskim strip albumom koje ponekad i precenjujemo smatrajući da su “supergaće” samo za dečurliju.
Veran Mijatović
Nastanak Hulka je direktno povezan sa atomskim dobom, tj vremenom straha od mogućeg nuklearnog razrešenja Hladnog rata. Brus Baner, dr Džekil atomskog doba, preobraziće se prvi put u Hulka spasavajuči dečaka Rika Džonsa od gama bombe kojom je eksperimentisao. Sten Li je prvobitno želeo da sivom bojom naglasi da Hulk ne pripada nijednoj postojećoj etničkoj grupi, ali se zbog teškoća u bojenju i štampi na kraju opredelio da bude zelen. Hulk se u prvim epizodama iz 60-ih bori protiv crvenih, ali i protiv američke vojske za koju takođe predstavlja opasnost jer ne mogu da ga kontrolišu.
Hulk kroz 50-ak godina postojanja doživljava razne transformacije koje su praćene njegovom večitom unutrašnjom borbom između ličnosti Brusa Banera i mnogih varijacija Hulkove ličnosti. U ovom delu koje potpisuju Piter Alen Dejvid i Dejl Kjoun imamo moguću poslednju priču i razrešenje te večite tenzije koja ga, uz Betmena, čini možda najvećim šizofreničarem od svih superheroja. Prikazan je njegov razvojni put i sve Hulkove ličnosti, a Brus Baner je u ovom ostvarenju umorni starac koji je nadživeo vrstu od koje potiče i koji samo želi kraj svog bitisanja, ali mu superherojski deo ličnosti to ne dozvoljava. U ovom delu su Baner i Hulk u tolikoj meri suprotstavljeni da se zapravo sva radnja, ako je ovde uopste ima, svodi na njihov sukob.
Ovaj strip prikazuje starost jednog superheroja na način koji možda nismo očekivali. Vredi pročitati i zbog crteža i zbog priče, koja je za razliku od izvornih priča o Hulku, ipak namenjena starijoj publici. Može da stoji rame uz rame sa bilo kojim francuskim strip albumom koje ponekad i precenjujemo smatrajući da su “supergaće” samo za dečurliju.
Veran Mijatović