Na samom početku već on beše opevan kao spasitelj vaseljenski:

„Flash - aaa-aaaah - saviour of the universe!“

Ko je najveći despotski kuronja u galaksiji? Skeletor? Dzofri Barateon? Aleksandar Vučić? Prc, onda još niste upoznali imperatora Minga (Maks fon Sajdov) sa planete Mongo, podmuklog tiranina koji ima vrlo svojstven način da ubije vreme: Tu negde svakih ´iljadu godina – ozbiljno – okrutni se vladar u okružnim sunčevim sistemima uputi u potrazi za nekom naseljenom planeticom radi zlostavljanja upravospomenute sa lično kreiranim klimatskim katastrofama! Za globalni mejhem je dovoljan pritisak dugmeta na njegovoj fensi komandnoj tabli mejd in 1980tih, koja uključuje zajebane funkcije tipa "Meteroska kiša", "Vulkanska erupcija", "Tajfun" i slično. Medjutim, ima nade, kako nas sledeći stih pesme uverava, jer on će nas sve spasiti:

„Flash - aaa-aaaah - he'll save everyone of us!“

U slučaju da žitelji napadnutog sveta intervencije iz kosmosa dožive kao prirodne događaje, oni u daljem toku budu ostavljeni na miru, pošto u očima intergalaktičkog nitkova Minga očigledno još nisu dostigli neki evolucionarni stadijum vredan pomena. Ono, kad već treba da budu istrebljeni, nek´ su bar svesni toga, zaista lep gest, nema šta. Medjutim, ako napadnuti narodi i narodnosti nanjuše manipulaciju neke više sile, avaj njima!

Jednog lepog mračnog dana, Mingov namber uan, Klitus, svom šefu skreće pažnju na treći kamen od sunca u galaksiji nazvanoj po čokoladici (ne bih da sad pravim reklamu, jelte): "Opskurno nebesko telo koje urođenici nazivaju planetom Zemljom.". Jedan od urođenika je i brilijantni, ali očigledno i pomalo šašavi Dr. Hans Zarkov (Čaim Topol), kojem nije izmakla pretnja iz svemira. Nekako. Nadrndani Ming na tastaturi propasti potom momentalno pritiska dugme "Izbaciti mesec iz svoje putanje da bi kolidirao sa Zemljom", i tu, naravno, samo još čudo moze da pomogne. Hvala nebesima, u nastavku pesme saznajemo sledeće:

„Flash - aaa-aaaah - he's a miracle!“

Međutim, da bi uspešno uzleteo, od velike je važnosti da se u kabini nalazi bar još jedna osoba koja je pri startu odgovorna za stiskanje jedne crvene papučice na podu, koja naravno nije mogla biti smeštena negde bliže komandnoj tabli, jer... verovatno eto tako. Jedan let kroz (blago rečeno) šarenu crvotočinu kasnije, nenamerni trio bez okolišenja prispeva, naravno, direktno na Mongo. Mingovi vojnici momentalno hapse Zemljane, ali ko od njih sluti da će zlatokosi fudbaler ipak na kraju osloboditi univerzum iz kandži najozloglašenog tiranina ikad viđenog? Ne zovu ga za badava kraljem nemogućeg! Sumnjate? Onda pažljivo obratite paznju na sledeću strofu:

„Flash - aaa-aaaah - king of the impossible!“

Laserski pištolji koji pucaju plastične daviteljske ruke, blještavi kostimi iznad dobra i zla, polu obnažena princeza koja na konopcu šeta Liliputanca po imenu Fellini i u pozadini raspevani Fredi Merkjuri. Dobro došli u znači sasvim apsurdni svet Fleša Gordona anno 1980! Dino de Laurentiis, čuveni italijanski producent, koji je is stripskog sektora finansirao i ekranizacije kultne Barbarelle i ništa manje kultnog Diabolika, je ispred nosa uspeo da zgrabi prava na Aleks Rejmondov strip jednom vizionarnom filmadžiji, čija bi verzija zasigurno izledala dosta drugacije: Džordžu Lukasu. Iako je i stari bradonja par puta žešće usrao stvar, znate već, ona Marvelova humanoidna patka, pa "poboljšana" izdanja epizoda IV-VI ili prikvel trilogija...stop, muka mi je...

Mada su na samom početku i De Laurentiisovi planovi za prvu veliku bioskopsku avanturu ovog, decenijama unazad popularnog strip i serijal junaka, takođe išli delimično u dijametralnom pravcu. Za ulogu Gordona je bio predviđen Kurt "Snejk Plisken" Rasel, dok je u rediteljskoj stolici trebao da se smesti Federiko Fellini. TAJ Federiko Fellini. Nažalost, od italjanskog velikana je ostala samo fora sa patuljkom na užetu - dok Raselu mozda nije baš stajala plava kosa - a režija i tadašnjih astronomskih 35 miliona dolara budžeta su pali u ruke Majku Hodžesu (originalni "Uhvati Karter"a). Adekvatna je bila posve zamena za muziku, ipak nam je Queen podario jedan od najist-aaa-aaaa-knutijih saundtrekova filmske istorije - iako niko ne sumnja da bi i Pink Floyd maestralno odradio posao.

Fleš Gordonov prvi, i zasad nažalost jedini izlet na velika platna (valjda će se najavljeni nastavak(!) za 2017. godinu zaista desiti) je kao stvoren da podeli sineaste na fanove i... ne baš neke fanove. Za ove zadnje on jeste i ostaje rak za očnu duplju, dok prvoj frakciji nasuprot predstavlja naivno ali visokobudžetno galaktičko zezanje, iako je ogromna gomila dolara koja je ova produkcija progutala, na kraju krajeva slabo vidljiva u rezultatu. Jasno je da svaki gledalac, koji od tipične šarolike filmske optike 80ih uopšte, oseti nelagodnost u želucu, treba da pobegne pri samom pogledu na omot filma i to glavom bez obzira. Jer šaroliko je ovdi bukvalno sve. Mingova palata blješti i sjaji više i od Olimpa i božanstvenih oklopa u novijoj bljak-verziji "Borba Titana", a delom bizarno-nepraktični i često zlatni i izglancani kostimi deluju kao motivi iz "Rat Zvezda" u nekom travestie ambijentu, što naravno ne mora biti loše, ali u svakom slučaju moze.

Bar naklonjenici filmskog apsurda imaju još mnogo čega otkriti. Uzmimo za primer divnu scenu u kojoj je naš junak u lancima visi u tamnici, ali ne dajte da vam totalno nastrana kutija sa šiljcima na njegovoj glavi odvuče pažnju, ne bi li propustili neverovatnu masku ljudi-zmija u susednoj ćeliji, to jes´ drugim rečima, multimilionski budžet i tako... nešto?! Mada diletantno koreografirana akcija i ništa bolji specijalni efekti takođe nisu baš za neku pohvalu, a da je i u to vreme, čak sa manje para bilo mnogo više moguce, dokazuje upravo Lukasov "Rat Zvezda", koji je bio objavljen čak tri godine ranije.

Nezaboravan je Maks fon Sajdovov i njegov performans Minga, jednom od najkapricioznih filmskih zloća u istoriji (naučno-fantastičnog) filma. Da mu je uloga prepotentnog i megalomanskog imperatora legla, je u svakom kadru i više nego očigledno. Tu je i Timoti Dalton, četvrti u lozi 00sedmice, koji otelovljava Barina, pomalo arogantnog  princa u kostimu Petra Pana i u početku vrlo odbojnog ponasanja prema Zemljanima. Brajan Blesd, poznatiji po učestvovanjima u pozorišnim komadima po Šejkspiru, je neka vrsta bon vivanta među mongovskim prinčevima, pošto njegov krilati Vultan u svakoj drugoj sceni u  jednoj ruci drži krčag medovine a u drugoj neku pečenu živinu. Na revoluciju ne daje pet para, ali se na kraju naravno pridružuje alijansi protiv Minga.

I naravno, ne zaboravimo šaramantnu Ornellu Muti u ulozi zanosne princeze Aure, koja se u toku celog filma uglavno šetka u nečemu nalik na Lejin kostim iz "Povratak Džedaja" i bez skrupula topi muška srca k´o njen cale planetarna jezgra. Sem Džons zasigurno nije loš kao neka veselija varijanta Gordona, iako je stripovska verzija dosta ozbiljnija. Nepotrebna činjenica za predah: Sema Džounsa 1987 opet viđamo u ulozi strip (super-)junaka, u TV produkciji "The Spirit".

Zamišljen kao početak velike bioskopske spejs opere - zadnja scena u filmu u ukazuje na tu ideju - je zasad nažalost ostalo na jednom filmu - "Flesh Gordon 2: Flesh Gordon Meets the Cosmic Cheerleaders" je nastavak jedne druge filmske serije za, ehm, odraslije. Džouns se 2007 pojavljuje i u uzasnoj Fleš Gordon TV adaptaciji, koja je zasluženo ukinuta nakon 21 epizoda (verujte mi, znam o cemu pričam, sve sam ih odgledao...). U anarho-komediji "Ted" i nastavku "Ted 2" simpatični Sem igra samog sebe koji igra Fleša Gordona, i verovatno je i to doprinelo odluci da planirani start over bioskopske sage o neustrašivom borcu za pravdu ipak bude izmenjen u klasičan nastavak prvog filma - nakon 35 godina!

Ova ekranizacija, koja je dosta toga unela iz stripskog originala, ali nažalost čak i za 80te preobojena, je u međuvremenu naravno već često nazvana kultnom. Međutim, sa današnje tačke gledišta je upravo ova stigma jedan od razloga zašto ga se, bez obzira na mizeran uspeh na blagajnama, mnogi (rado) sećaju. I zbog polugole Ornelle Muti naravno. A  kad bih  filmovima davao ocene, što inače ne radim, da bih mu šest od deset laserskih pištolja koji pucaju plastične daviteljske ruke. A-aa-aaaa!!!

Svetovid Svarožić