Ursula Poznanski: Erebos
Helly Cherry
Ovaj roman Ursule Poznanski je 2011 dobio nemačku nagradu za omladinsku književnost i nakon toga žari i pali internacionalno: do sada je preveden na više od dvadeset jezika, a to je svakako uspeh poštovanja vredan. A ono što je najlepše od svega - pošteno ga je zaslužio, u ovo današnje sivkasto doba sa pedeset nijansi sumraka i gladnih igara.
Erebos je MMORPG sa veoma neobičnim pravilima igre: Erebos se ne može niti kupiti, niti pozajmiti, niti ukrasti, nego samo dobiti na poklon od nekog aktivnog igrača, i to samo onda kada mu to sama igra naredi. Erebos zahteva da se logujete pod pravim imenom, da se u igru uključujete samo na svom kompjuteru, i to dok ste sami i u potpunosti neometani, i da nikada i ni sa kime ne raspravljate o samom Erebosu. Jednom kad se uključite i aktivirate, otkrićete da igra zna skoro sve o vama, čak i neke najprivatnije stvari za koje smatrate da ih nikada nikome niste poverili. Isto tako, otkrićete da je Erebos ne samo sveznajući, nego i živ: Erebos sa svojm igračima komunicira preko sopstvenih avatara i svaka vaša akcija proizvešće unikatnu reakciju Erebosa, a svako vaše pitanje će se ne samo u potpunosti razumeti, nego i u celosti precizno odgovoriti.
Van tog impresivnog aspekta, Erebos je MMORPG kao i svaka druga: pred vašeg avatara se postavljaju zadaci manje-više klasični za sve slične kompjuterske igre. Srednjevekovno-starogrčki šmek Erebosa nudi vam priliku da budete elf, vampir, gnom ili patuljak, i da mačevima i kopljima i strelama i noževima ubijate zmajeve, trolove i ostale mitske kreature, to sve u cilju osvajanja zlata, nivoa, i finalne nagrade u vidu ulaska u Uži Krug petorice najsposobnijih i najhrabrijih ratnika Erebosa.
Igra je zarazna do te mere da od svojih igrača pravi teške ovisnike već u ranoj etapi sticanja imena i karakteristika vlastitog avatara. Nick Dunmore, srednješkolac kojem se posrećilo da dobije na poklon disk sa kopijom Erebosa otkriva to na najdirektniji mogući način - odmah po učlanjenju u Erebos, Nick otkriva kako su svi njegovi dotadašnji interesi i hobiji naprasno izgubili svoju draž. Ostao mu je samo Erebos.
Vrlo brzo se ispostavlja da je Erebos daleko više od onlajn kompjuterske igrice: Erebos svojim takmičarima dodeljuje zadatke koji se moraju rešiti u stvarnom svetu, zadaci čije uspešno izvršenje rezultuje dragocenim nagradama u Erebosu. Ali uskoro ti zadaci sve više vrlo zlonamerno upliću Nicka u nejasne praktične šale sa prijateljima i poznanicima, a Erebos nekako uvek nepogrešivo zna da li je zadatak u stvarnom svetu uspešno ispunjen ili ne, i shodno tome nagrađuje ili kažnjava avatar vlasnika. I naravno, kada Nick odbije da u potpunosti izvrši zadatak za koji zna da bi sasvim sigurno rezultovao smrću jednog od učitelja u njegovoj školi, Erebos ga za kaznu potpuno izbacuje iz igre.
Nick je isprva potpuno slomljen gubitkom igre koja mu je toliko značila i pokušava na sve načine da se u nju vrati. Ali Erebos je nemilosrdan, i niko od aktivnih igrača se ne usuđuje da mu pomogne. Delimično frustriran zbog izbacivanja iz igre o kojoj je toliko postao ovisan a delimično postiđen zbog nekih aktivnosti u kojima je zbog Erebosa svojevremeno učestvovao, Nick odlučuje da sa nekolicinom prijatelja otkrije šta to Erebos zapravo namerava da postigne sa zadacima koje tako beskupulozno postavlja svojim igračima. Odgovori na ta pitanja ubrzo stižu i otkrivaju veoma sofisticirane kriminalne namere koje Nicku ujedno i nude šansu da se iskupi za sva zlodela u kojima je donekle nehotično i u neznanju sudelovao.
Dobro tempiran i realističan triler sa lakoćom uspeva da ostane unutar granica koje omladinskoj književnosti po logici pripadaju. Likovi u romanu su stvarni i uverljivi a njihovo sazrevanje po pitanjima praktičnih i moralnih dilema je veoma pošteno i iskreno prikazano. Nakon što je izbačen iz Erebosa, Nick ispoljava simptome veoma nalik onima koje ispoljavaju ovisnici kada im se uskrati droga, a griža savesti se javlja se tek kasnije, kada se ta ovisnička kriza donekle prebrodi. Taj realizam daje romanu relevantnost kakvoj se uvek nadamo kod popkulturne književnosti, i upravo to i jeste njegova najimpresivnija dimenzija - egzistencijalni problemi i duboke moralne dileme koje ih prate, stavljeni u pristupačne savremene okvire, dobijaju vrednost koja odnosi prevagu u onom famoznom odmeravanju snaga gde se poučno i zabavno nadmeću za primat. I najlepše od svega - u ovom konkretno formatu, oni komuniciraju sa upravo onom publikom sa kojom najviše i vredi komunicirati.
Lidija Beatović
Erebos je MMORPG sa veoma neobičnim pravilima igre: Erebos se ne može niti kupiti, niti pozajmiti, niti ukrasti, nego samo dobiti na poklon od nekog aktivnog igrača, i to samo onda kada mu to sama igra naredi. Erebos zahteva da se logujete pod pravim imenom, da se u igru uključujete samo na svom kompjuteru, i to dok ste sami i u potpunosti neometani, i da nikada i ni sa kime ne raspravljate o samom Erebosu. Jednom kad se uključite i aktivirate, otkrićete da igra zna skoro sve o vama, čak i neke najprivatnije stvari za koje smatrate da ih nikada nikome niste poverili. Isto tako, otkrićete da je Erebos ne samo sveznajući, nego i živ: Erebos sa svojm igračima komunicira preko sopstvenih avatara i svaka vaša akcija proizvešće unikatnu reakciju Erebosa, a svako vaše pitanje će se ne samo u potpunosti razumeti, nego i u celosti precizno odgovoriti.
Van tog impresivnog aspekta, Erebos je MMORPG kao i svaka druga: pred vašeg avatara se postavljaju zadaci manje-više klasični za sve slične kompjuterske igre. Srednjevekovno-starogrčki šmek Erebosa nudi vam priliku da budete elf, vampir, gnom ili patuljak, i da mačevima i kopljima i strelama i noževima ubijate zmajeve, trolove i ostale mitske kreature, to sve u cilju osvajanja zlata, nivoa, i finalne nagrade u vidu ulaska u Uži Krug petorice najsposobnijih i najhrabrijih ratnika Erebosa.
Igra je zarazna do te mere da od svojih igrača pravi teške ovisnike već u ranoj etapi sticanja imena i karakteristika vlastitog avatara. Nick Dunmore, srednješkolac kojem se posrećilo da dobije na poklon disk sa kopijom Erebosa otkriva to na najdirektniji mogući način - odmah po učlanjenju u Erebos, Nick otkriva kako su svi njegovi dotadašnji interesi i hobiji naprasno izgubili svoju draž. Ostao mu je samo Erebos.
Vrlo brzo se ispostavlja da je Erebos daleko više od onlajn kompjuterske igrice: Erebos svojim takmičarima dodeljuje zadatke koji se moraju rešiti u stvarnom svetu, zadaci čije uspešno izvršenje rezultuje dragocenim nagradama u Erebosu. Ali uskoro ti zadaci sve više vrlo zlonamerno upliću Nicka u nejasne praktične šale sa prijateljima i poznanicima, a Erebos nekako uvek nepogrešivo zna da li je zadatak u stvarnom svetu uspešno ispunjen ili ne, i shodno tome nagrađuje ili kažnjava avatar vlasnika. I naravno, kada Nick odbije da u potpunosti izvrši zadatak za koji zna da bi sasvim sigurno rezultovao smrću jednog od učitelja u njegovoj školi, Erebos ga za kaznu potpuno izbacuje iz igre.
Nick je isprva potpuno slomljen gubitkom igre koja mu je toliko značila i pokušava na sve načine da se u nju vrati. Ali Erebos je nemilosrdan, i niko od aktivnih igrača se ne usuđuje da mu pomogne. Delimično frustriran zbog izbacivanja iz igre o kojoj je toliko postao ovisan a delimično postiđen zbog nekih aktivnosti u kojima je zbog Erebosa svojevremeno učestvovao, Nick odlučuje da sa nekolicinom prijatelja otkrije šta to Erebos zapravo namerava da postigne sa zadacima koje tako beskupulozno postavlja svojim igračima. Odgovori na ta pitanja ubrzo stižu i otkrivaju veoma sofisticirane kriminalne namere koje Nicku ujedno i nude šansu da se iskupi za sva zlodela u kojima je donekle nehotično i u neznanju sudelovao.
Dobro tempiran i realističan triler sa lakoćom uspeva da ostane unutar granica koje omladinskoj književnosti po logici pripadaju. Likovi u romanu su stvarni i uverljivi a njihovo sazrevanje po pitanjima praktičnih i moralnih dilema je veoma pošteno i iskreno prikazano. Nakon što je izbačen iz Erebosa, Nick ispoljava simptome veoma nalik onima koje ispoljavaju ovisnici kada im se uskrati droga, a griža savesti se javlja se tek kasnije, kada se ta ovisnička kriza donekle prebrodi. Taj realizam daje romanu relevantnost kakvoj se uvek nadamo kod popkulturne književnosti, i upravo to i jeste njegova najimpresivnija dimenzija - egzistencijalni problemi i duboke moralne dileme koje ih prate, stavljeni u pristupačne savremene okvire, dobijaju vrednost koja odnosi prevagu u onom famoznom odmeravanju snaga gde se poučno i zabavno nadmeću za primat. I najlepše od svega - u ovom konkretno formatu, oni komuniciraju sa upravo onom publikom sa kojom najviše i vredi komunicirati.
Lidija Beatović