Trash Union - Gone for good
Helly Cherry
Poznavaoci domaće muzičke scene će na pomen Zrenjanina prvo pomisliti na veliki broj „britpop“ bendova koji je dolazio ili dolazi iz grada na Begeju. Tokom 90ih godina prošlog veka ovaj grad je bio svojevrsna Meka melodičnog i melanholičnog pop zvuka i u tom periodu scenom su dominirali bendovi poput: Instant Karme, Kanal Tvida, Oružjem protivu Otmičara.
Na samom zalasku prošlog veka nastao je bend Trash Union koji je krenuo drugačijim pravcem da gradi svoje mesto na zrenjaninskoj sceni. Naime, za razliku od njihovih sugrađana, momci iz Trešerke Unije su se opredelili za nešto čvršći zvuk koji je vremenom evoluirao u sasvim solidan crossover zvuk, inspirisan različitim uticajama iz domena agresivne muzike (red trash metala, red njujorškog hardcorepunk-a, uz druge pripadajuće podpravce hardcore/punk-a).
Poslednji EP „Gone For Good“ donosi pet pesama u donekle prepoznatljivom maniru. Brzo, agresivno, bučno i besno – u najkraćem se može opisati novi uradak ovog benda. Na prvo slušanje će vas sasvim sigurno privući odlična produkcija, pomalo prebudžena, ali u skladu sa muzičkim pravcem koji Trash Union neguje. Da je bilo drugačije, sigurno bi se izgubilo na energiji.
Momci očigledno nisu želeli da puno eksperimentišu sa već uigranim muzičkim izrazom, ali su izvesni pomaci, bar kada je u pitanju zvuk, napravljeni. Naime, u pesmama „Live my life“ i „We Paid The Price“ se mogu nazreti blagi uticaji sve popularnijeg stoner zvuka, pa ostaje da se vidi da li je to samo privremeni muzički izlet iz uobičajenog ili ove pesme nagoveštavaju promenu zvuka na narednim snimcima. U svakom slučaju, ovaj izlet nije nipošto loš. Sumnjam da je u pitanju podilaženje trendovima. Više mi se čini da su ovi stonerski rifovi proizvod muzičkog sazrevanja i slušanja različite muzike i pokušaja inkorporiranja tih novih uticaja na već postavljenu muzičku matricu. Na taj način, bend oplemenjuje svoju muziku, a može se desiti i da dobiju neke nove fanove.
Kad je reč o tekstovima, oni su napisani na engleskom i bave se mahom standardnim hardcore pričama – „Don't just give it up...Don't waste our time“ ili „After all I still breathe, sing along to my beliefs“. Pretpostavljam da će se ljubitelji takvog zvuka i pronaći u njima.
Ukoliko želite da poslušate EP, možete ga pronaći na stranici Trash Uniona, ili pronaći i fizičko izdanje u obliku CD-a. Podržavam nameru da se ima opipoljivo, pravo, izdanje jer još uvek tamo negde u stvarnom svetu postoje zaluđenici koji vole da skupljaju muzička izdanja. Međutim, iskustvo mi govori da je CD kao medij na samrti, ako nije već i daleka prošlost, tako da bi momci mogli da razmisle da dugosvirajuće izdanje, koje će sigurno uslediti bude na nekom drugom, popularnijem, formatu. Recimo na vinilu, jer je ionako poznato da ovaj format doživljava potpunu renesansu pa se čak i velike zvezde odlučuju za njega.
Vojkan Trifunović
Na samom zalasku prošlog veka nastao je bend Trash Union koji je krenuo drugačijim pravcem da gradi svoje mesto na zrenjaninskoj sceni. Naime, za razliku od njihovih sugrađana, momci iz Trešerke Unije su se opredelili za nešto čvršći zvuk koji je vremenom evoluirao u sasvim solidan crossover zvuk, inspirisan različitim uticajama iz domena agresivne muzike (red trash metala, red njujorškog hardcorepunk-a, uz druge pripadajuće podpravce hardcore/punk-a).
Poslednji EP „Gone For Good“ donosi pet pesama u donekle prepoznatljivom maniru. Brzo, agresivno, bučno i besno – u najkraćem se može opisati novi uradak ovog benda. Na prvo slušanje će vas sasvim sigurno privući odlična produkcija, pomalo prebudžena, ali u skladu sa muzičkim pravcem koji Trash Union neguje. Da je bilo drugačije, sigurno bi se izgubilo na energiji.
Momci očigledno nisu želeli da puno eksperimentišu sa već uigranim muzičkim izrazom, ali su izvesni pomaci, bar kada je u pitanju zvuk, napravljeni. Naime, u pesmama „Live my life“ i „We Paid The Price“ se mogu nazreti blagi uticaji sve popularnijeg stoner zvuka, pa ostaje da se vidi da li je to samo privremeni muzički izlet iz uobičajenog ili ove pesme nagoveštavaju promenu zvuka na narednim snimcima. U svakom slučaju, ovaj izlet nije nipošto loš. Sumnjam da je u pitanju podilaženje trendovima. Više mi se čini da su ovi stonerski rifovi proizvod muzičkog sazrevanja i slušanja različite muzike i pokušaja inkorporiranja tih novih uticaja na već postavljenu muzičku matricu. Na taj način, bend oplemenjuje svoju muziku, a može se desiti i da dobiju neke nove fanove.
Kad je reč o tekstovima, oni su napisani na engleskom i bave se mahom standardnim hardcore pričama – „Don't just give it up...Don't waste our time“ ili „After all I still breathe, sing along to my beliefs“. Pretpostavljam da će se ljubitelji takvog zvuka i pronaći u njima.
Ukoliko želite da poslušate EP, možete ga pronaći na stranici Trash Uniona, ili pronaći i fizičko izdanje u obliku CD-a. Podržavam nameru da se ima opipoljivo, pravo, izdanje jer još uvek tamo negde u stvarnom svetu postoje zaluđenici koji vole da skupljaju muzička izdanja. Međutim, iskustvo mi govori da je CD kao medij na samrti, ako nije već i daleka prošlost, tako da bi momci mogli da razmisle da dugosvirajuće izdanje, koje će sigurno uslediti bude na nekom drugom, popularnijem, formatu. Recimo na vinilu, jer je ionako poznato da ovaj format doživljava potpunu renesansu pa se čak i velike zvezde odlučuju za njega.
Vojkan Trifunović