Street art ulazi u galerijski prostor: Ujdi na prvoj samostalnoj izložbi
Helly Cherry
Umetnica Di Ujdi predstaviće novu seriju street art radova na prvoj samostalnoj izložbi u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja AKADEMIJA, Pariska 16 Beograd.
Otvaranje izložbe zakazano je za 26.11.2015, sa početkom u 19 časova.
Izložba je otvorena do 12.12.2015.
Nina Cvijović – Di Ujdi rođena je 1990. godine u Beogradu. Od 2006. godine, kao učenica srednje škole za grafički dizajn, počela je da se bavi street art-om. Diplomirala je 2013. godine na Filološkom fakuletu, smer hispanistika, gde je 2015. godine stekla diplomu mastera. Pored ulične umetnosti neguje i književni umetnički izraz. Uz mentorski pomoć profesora Zorana Živkovića napisala je roman „Rimska priča” objavljen 2013. godine. Street art radovi bili su joj predstavljeni na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Dopustićemo da vama sama približi ideju svoje izložbe:
Otvaranje izložbe zakazano je za 26.11.2015, sa početkom u 19 časova.
Izložba je otvorena do 12.12.2015.
Nina Cvijović – Di Ujdi rođena je 1990. godine u Beogradu. Od 2006. godine, kao učenica srednje škole za grafički dizajn, počela je da se bavi street art-om. Diplomirala je 2013. godine na Filološkom fakuletu, smer hispanistika, gde je 2015. godine stekla diplomu mastera. Pored ulične umetnosti neguje i književni umetnički izraz. Uz mentorski pomoć profesora Zorana Živkovića napisala je roman „Rimska priča” objavljen 2013. godine. Street art radovi bili su joj predstavljeni na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Dopustićemo da vama sama približi ideju svoje izložbe:
"Umetnička revolucija današnjice razvija se u javnom prostoru. Street art modifikuje urbanu sredinu koristeći je kao podlogu za komunikaciju sa brojnom publikom. Ovakav vid umetnosti, odvojen od nametnutih normi, postoji po sopstvenim pravilima i čini živu kulturu grada.
Još 2006. godine kada sam počela da istražujem mogućnosti intervencije u javnom prostoru, street art u Beogradu bio je i dalje u začetku. Za razliku od stensila koji su se tek pojavljivali, grafiti su bili glavna forma ulične umetnosti. Dostupnost interneta i razvoj društvenih mreža dosta su uticali na primenu stensila na beogradskim zidovima. Počela sam samostalno da pravim šablone i istražujem njihovu umetničku primenu u javnom prostoru. Kao jednostavan način da prenesem svoj crtež na više mesta u gradu, stensili su ostali moja omiljena street art forma.
Street art danas, pored javnog prostora, sve više ulazi u galerijski prostor. Možda je nekada shvatan kao oblik vandalizma, ali njegovo stalno menjanje, od neformalne ka prihvaćenoj umetnosti, dovelo ga je na nivo drugih umetničkih tokova.
Kroz svoju umetničku praksu, u okviru street art-a, nadovezivala sam se na već postojeću pozadinu javnih površina. Sada, koristeći šablon na različitim materijalima, napravila sam novu seriju slika prilagođenih galerijskom prostoru. Želela sam ovom izložbom da prevaziđem prepreke koje sa sobom donosi unošenje street art-a u galeriju, trudeći se da očuvam njegove jasne karakteristike, a i da svojim stensilima dam trajnu vrednost. Portreti devojaka smešteni su na dekorativne podloge sa zastupljenim cvetnim dezenima i repetitivnim ornamentima, pronađene predmete i neobrađene drvene ploče. Tragajući za društvenim normama, osvrnula sam se na estetiku pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i početke pop art-a.
Još 2006. godine kada sam počela da istražujem mogućnosti intervencije u javnom prostoru, street art u Beogradu bio je i dalje u začetku. Za razliku od stensila koji su se tek pojavljivali, grafiti su bili glavna forma ulične umetnosti. Dostupnost interneta i razvoj društvenih mreža dosta su uticali na primenu stensila na beogradskim zidovima. Počela sam samostalno da pravim šablone i istražujem njihovu umetničku primenu u javnom prostoru. Kao jednostavan način da prenesem svoj crtež na više mesta u gradu, stensili su ostali moja omiljena street art forma.
Street art danas, pored javnog prostora, sve više ulazi u galerijski prostor. Možda je nekada shvatan kao oblik vandalizma, ali njegovo stalno menjanje, od neformalne ka prihvaćenoj umetnosti, dovelo ga je na nivo drugih umetničkih tokova.
Kroz svoju umetničku praksu, u okviru street art-a, nadovezivala sam se na već postojeću pozadinu javnih površina. Sada, koristeći šablon na različitim materijalima, napravila sam novu seriju slika prilagođenih galerijskom prostoru. Želela sam ovom izložbom da prevaziđem prepreke koje sa sobom donosi unošenje street art-a u galeriju, trudeći se da očuvam njegove jasne karakteristike, a i da svojim stensilima dam trajnu vrednost. Portreti devojaka smešteni su na dekorativne podloge sa zastupljenim cvetnim dezenima i repetitivnim ornamentima, pronađene predmete i neobrađene drvene ploče. Tragajući za društvenim normama, osvrnula sam se na estetiku pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i početke pop art-a.
Struktura postavke nalikuje na književno delo u kome akteri, scenografija i dijalog poput vizuelnih isečaka postoje u sopstvenoj fantastičnoj stvarnosti i nadovezuju se na sagledavanje pojma društvene dokolice kao povoda za razgovor o stavaralaštvu. Na osnovu već ponuđenih smernica posmatrač gradi priču između likova, predmeta i ideja, tako da Čajanka iznova postoji i menja se."