Dragan R. Filipović: "Gigant srpske fantastike"
Helly Cherry
Svi znamo za Pekića iako ga retko ko čita, ali samo mali broj fanova domaće fantastike zna za pisca koji je već davne 1988. sa velikim klasikom naše književnosti 20. veka podelio nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolji fantastični roman. Dragan R. Filipović, od Bobana Kneževića nazvan gigantom srpske fantastike, rođen u Užicu, autor je tri romana, gomile priča i strip scenarija. Dok medijsku pažnju dobijaju spisatelji i spisateljice opskurnog kvaliteta (kakva šteta što u našem jeziku ne postoje posebni nazivi za one koji „pišu“ i one koji su pisci kao u francuskom) o ovom čoveku nećete moći ništa da saznate iz uobičajenih sredstava dezinformisanja.
Ali grupa posvećenih, koji se uglavnom okupljaju oko internet foruma, smatra ga kultnim autorom. Jedan od glavnih razloga za takav njegov status u zajednici fanova fantastike je roman „Zlatna knjiga“.
Ovaj roman, čija je radnja smeštena u njegov rodni grad je vrhunski primer kombinovanja naše epike, folklorne fantastike i stripovske estetike. Sve je smešteno u realistički kontekst Užica 80-ih godina, začinjeno domaćim urbanim legendama i istorijom tog grada.
Za glavnu ličnost romana pisac uzima, a koga bi drugog, našeg najvećeg epskog junaka, Marka Kraljevića. Time pomalo asocira i na onu Domanovićevu satiru o istom junaku koji se drugi put pojavljuje među Srbima, a ton knjige koji je kritički prema našem mentalitetu to i potvrđuje.
Gde je Marko tu je i Musa, njegov arhineprijatelj. A tu je i vila, duh turskog stražara, razni čaršijski likovi, slikoviti kao oni iz Andrićevih i priča Bore Stankovića, korumpirani političari i policajci. Situacije u koje likovi dolaze su dobro poznate iz stripova, filmova i pulp literature ali im pisac prilazi iz svog originalnog ugla koji osvežava našu maštu. Magija, seks i užička rakija, kako kaže Aleksandar Manić u tekstu o ovoj knjizi.
Najveći kvalitet knjige je što je možete čitati površno kao fantaziju a možete u njoj otkrivati i aluzije na stvarnost našeg podneblja i društva, a možete je shvatiti i kao parodiju ili farsu.
U svakom slučaju, ovo je knjiga za uživanje, i to ne samo u rečima, već i u ilustracijama velikog strip crtača Igora Kordeja.
Dugo godina je bilo teško naći ovu knjigu jer je izdanje edicije "Znak Sagite" iz 1988. retko kao zabavan pisac među Srbima, ali odskora, tj pre par godina može se naći u izdanju Everest Media po povoljnoj ceni. Pročitajte je, barem zato da biste snobovski mogli da se hvalite poznavanjem domaće književnosti među onima koji čitaju ove smarače sa velikih plakata u boji. Kad bi naše društvo cenilo dobru knjigu ovo bi bio bestseler a lično smatram da se mnogi svetski autori za koje svi znamo ne bi postideli ovakvog dela.
Ali grupa posvećenih, koji se uglavnom okupljaju oko internet foruma, smatra ga kultnim autorom. Jedan od glavnih razloga za takav njegov status u zajednici fanova fantastike je roman „Zlatna knjiga“.
Ovaj roman, čija je radnja smeštena u njegov rodni grad je vrhunski primer kombinovanja naše epike, folklorne fantastike i stripovske estetike. Sve je smešteno u realistički kontekst Užica 80-ih godina, začinjeno domaćim urbanim legendama i istorijom tog grada.
Za glavnu ličnost romana pisac uzima, a koga bi drugog, našeg najvećeg epskog junaka, Marka Kraljevića. Time pomalo asocira i na onu Domanovićevu satiru o istom junaku koji se drugi put pojavljuje među Srbima, a ton knjige koji je kritički prema našem mentalitetu to i potvrđuje.
Gde je Marko tu je i Musa, njegov arhineprijatelj. A tu je i vila, duh turskog stražara, razni čaršijski likovi, slikoviti kao oni iz Andrićevih i priča Bore Stankovića, korumpirani političari i policajci. Situacije u koje likovi dolaze su dobro poznate iz stripova, filmova i pulp literature ali im pisac prilazi iz svog originalnog ugla koji osvežava našu maštu. Magija, seks i užička rakija, kako kaže Aleksandar Manić u tekstu o ovoj knjizi.
Najveći kvalitet knjige je što je možete čitati površno kao fantaziju a možete u njoj otkrivati i aluzije na stvarnost našeg podneblja i društva, a možete je shvatiti i kao parodiju ili farsu.
U svakom slučaju, ovo je knjiga za uživanje, i to ne samo u rečima, već i u ilustracijama velikog strip crtača Igora Kordeja.
Dugo godina je bilo teško naći ovu knjigu jer je izdanje edicije "Znak Sagite" iz 1988. retko kao zabavan pisac među Srbima, ali odskora, tj pre par godina može se naći u izdanju Everest Media po povoljnoj ceni. Pročitajte je, barem zato da biste snobovski mogli da se hvalite poznavanjem domaće književnosti među onima koji čitaju ove smarače sa velikih plakata u boji. Kad bi naše društvo cenilo dobru knjigu ovo bi bio bestseler a lično smatram da se mnogi svetski autori za koje svi znamo ne bi postideli ovakvog dela.