Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

"Marsovac" Endija Vira kao nova SF pomama



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Robinzon Kruso kao bloger sa crvene planete
(recenzija romana „Marsovac“ Endija Vira)

Pomama za SF fenomenom pod nazivom „Marsovac“ me nije zaobišla. Ogromna popularnost filma mjesecima prije nego što je ugledao svjetla dana bila je hipnotički fascinantna. Ruku na srce, trejler je vrhunski (prava holivudska, blokbasterska ekstravakanca u fazonu Interstelara) i odaje utisak filma koji će sa lakoćom držati pažnju i natjerati vas na ivice bioskopskih sjedišta dok sa sigurne udaljenosti iza 3D naočara preživljavate neprijateljsku crvenu planetu. Zbog toga sam bio jako nestrpljiv da nabavim knjigu po kojoj je i snimljen, očekujući podjednako doba triler kojeg ću progutati i jednom dahu, časteći se sa nekoliko sati uzbuđenja i zabave. Nažalost, prevario sam se. Knjiga je za nijansu uzbudljivija od Nekermanovog kataloga. Ostatak recenzije pišem u „Marsovac“ fazonu, čisto da vam dočaram dinamiku mog odnosa sa ovom knjigom. Naravno, spojleri se podrazumijevaju.

DAN 1: Vau, jedva čekam premijeru ovog „Marsovca“! Taman sam se smirio od Interstelara kad ono još jedan SF film koji mi je vratio vjeru u žanr. Zamisli da si zarobljen na DRUGOJ PLANETI! Sam, bespomoćan, prepušten sebi, stotinama hiljada kilometara od najbližeg živog bića! Tako se započinje originalna priča, svaka čast. Ovaj Endi Vir je sigurno kreativan lik. Moram nabaviti knjigu, da se pripremim za film. Obično knjiga bude bolja, ali spreman sam na to. Tačnije, računam na to.

DAN 2: Nabavio sa knjigu. Nisam je pronašao u štampanom izdanju, pa sam se okrenuo njegovom veličanstvu internetu. Potraga PDF dokumenta na srpsko-hrvatsko-bosanskom je bila uzaludna (jedan rezultat za kojeg sam posle downloada skontao da je pun grešaka, izmiješanih slova i simbola na mjestima Đ, Č, Š i Ž), tako da sam odlučio tražiti englesku verziju. To je bilo podjednako mukotrpno. Zaštićena autorska prava, milion sajtova sa virusima i mrtvi linkovi natjerali su me na čak 5. stranicu sa rezultatima Google pretrage (da, i to postoji)! Ali trud se isplatio, „Marsovac“ na engleskom u PDFu je spreman! Večeras počinjem sa čitanjem.

DAN 3: Hm, očekivao sam nešto drugačije. Očigledno, lik je zarobljen na Marsu. Nakon što su sletili na Mars upadaju u oluju, a njega ostavljaju tamo misleći da je mrtav. Međutim, Mark je nekako preživio. uspio je da nađe sklonište u tzv. Hab-u koji je trebao biti privremeno sklonište za astronaute. Bio je preplašen bukvalno tri sekunde a onda se bacio na stvaranje vode od tečnog kiseonika i radioaktivnog nečeg što proizvodi vodonik, pod uslovima kontrolisane eksplozije (?), nemam pojma. Uglavnom, za sad ima dovoljno vode. Uspostavio je kontakt i sa NASA-om. Ne pitajte me kako.

DAN 4: Izgleda da je ovaj Mark neka verzija ovih sada popularnih kul štrebera. Kada bi se nekako parili Šeldon Kuper i Čendler Bing, proizvod njihove ljubavi bi bio Mark. On je botaničar koji zna hemiju, fiziku, matematiku, astronomiju, astrofiziku, nuklearnu fiziku, mehaniku, medicinu, a vjerovatno i obredne običaje subsaharskih plemena. Ako ste mislili da Ber Grils zna kako se preživljava, zajebali ste se. Dok jedan od njih pije svoju mokraću, drugi od nje elektrolizom pravi raketno gorivo (nažalost, ne šalim se). Likovi sa Zemlje su daleko manje fascinantni. Dijalozi su im dosadni.

DAN 5: Skontao sam šablon: Mark počinje skoro svaki dan riječima „E danas sa jebeno gotov. Ta i ta stvar od koje zavisi moj opstanak se pokvarila a ja ne znam šta joj je. Imam ludu ideju koja najvjerovatnije neće upaliti, ali ću pokušati. *Ovdje ubaciti neku rendom duhovitu opasku o kraju života*“. Zatim nastavlja u „ipak je moj plan uspio, za dlaku sam se izvukao“ fazonu. Prvo nije imao hrane, zatim je sadio krompir. Onda je preživio pucanje komore za dekompresiju, pa je i to popravio. Razmontirao je rover i napravio vozilo za put do mjesta određenog za spasavanje, igrao se radioaktivnim materijalima, njegovo svemirsko govno je hranilo zemlju za krompir... Mars je u Marku pronašao ravnog sebi.

DAN 6: Nakon skoro dvije godine na Marsu naš svemirski botaničar je spašen. Posle još nekoliko situacija koje prkose zakonima preživljavanja uspio je da u polu-razmontiranoj raketi dodje do svemira gdje ga je u pravom trenutku dočekala prvobitna ekipa koja se vratila po njega. Naš junak zrači neugašenom dozom sarkazma i smradom nekupanja taloženim nekoliko stotina dana. Knjiga se završava kratkim monologom o ljudskoj prirodi i potrebi da pomaže svom bližnjem. Razočaran brišem fajl.

Dobro, da ne zvučim poput ogorčene babe, knjiga ima i pozitivnih strana. Autor je zaista išao u krajnost demostrirajući detaljno poznavanje materije. Sa strane nauke, mnoštvo poduhvata koje Mark izvodi tehnički jesu mogući. Savladavanje kompleksnosti upoznavanja međuplanetarnog putovanja i preživljavanja na planeti tako drugačijoj od naše nije bilo lako. Endi Vir je odradio domaći što se tiče pripreme romana. Međutim, tamo gdje je trebao najviše da se istakne, „Marsovac“ je podbacio. Knjiga jednostavno ne prikazuje tu neograničenu usamljenost. Iako je većina romana prikazana direktno kroz Markov dnevnik, čitalac nije ništa bliži shvatanju otuđenosti koja okupira jedinu živu dušu na planeti. Od toliko fizike, sitkom humora i tehnikalija ne uspijevamo da se uvučemo u psihu lika i u njegova osjećanja; ne spoznajemo njegov strah, njegovu sreću, gubitak nade i povratak iste kada nova se ukaže nova prilika za spasenjem. „Marsovac“ je za mene djelovao poput scenarija za film – suvoparan, pretrpan dinamičnim, filmskim scenama koje na bioskopskom platnu izgledaju odlično, ali na papiru isprazno, nepotpuno. Šteta. Jer je ideja odlična i kreativna. Ali i aktuelna. Žao mi je što je prilika za odličan i napet triler propuštena. A sad odoh u bioskop.

Ingvar L



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva