Kada je privatnost krađa



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Krug (The Circle) je deseto delo Dave Eggers-a bazirano na fikciji i fascinantno je.


Prva velika knjiga Eggers-a bili su polufikcionalni memoari A Heartbreaking Work of Staggering Genius  (2000), koji prepričava napore Eggers-a da podigne svog mlađeg brata nakon smrti njihovih roditelja. Do tada je već bio aktivan u underground svetu pisanja stripova, osnivanju malih časopisa i pisanju kolumni u tadašnjoj, još u začetku, oblasti onlajn časopisa. Nastavio je mulibranched putem koji je uključivao osnivanje časopisa i izdavačke kuće McSveeney’s, pa kao mesečni saradnik, za Believer; od 826 Valencia, charity za omladinsku literature, pa ScholarMatch, povezujući ne-bogate-klince-koledž-uzrasta iz San Francisco zaliva sa donatorima.

Zatim, tu je pisanje: scenariji, novinarstvo, i, naravno, knjige. To uključuje dva nepokolebljiva pogleda ljudske nehumanosti prema čoveku, u Africi i Americi, odnosno – “What Is the What” i “Zeitoun”, kao i roman “A Hologram for the King”, koji daje prvi pogled na pad američkog međunarodnog autoriteta kroz oči tužnog prodavca. Eggers izgleda da radi vođen čistim adrenalinom, i ima brojne ideje koje samo sipaju iz njega kao što preduzetnici pitch-uju svoje pronalaske u Krugu (The Circle).
Izliv ideja je u središtu romana Krug (The Circle), obzirom da je to delimično roman ideja. Kakvih ideja? Ideja o društvenim konstrukcijama i dekonstrukcijama privatnosti, o povećanju korporativne svojine privatnosti, kao i o efektima koje takvo vlasništvo može imati na prirodi Zapadne demokratije.

Širenje informacija je moć, što su stari vlasnici žuto-novinarskih novina tako dobro znali. Ono što je zadržano može biti moćno kao i ono što je obelodanjeno, a ko može javno da laže i izvuče se sa tim određeno je od strane čuvara. Dakle, u eri Interneta, vlasnici istog imaju ključeve kraljevstva.

Marshall McLuhan bio je među prvima koji će ispitati efekte različitih vrsta medija na našu kolektivnu svest sa The Gutenberg Galaxy (1962) i Understanding Media (1964). Čak i tada, pre interaktivnih tehnologija, on je istakao da "globalno selo" može biti neprijatno i klaustrofobično mesto. Sada već davne 1835. godine, Tokueville-ova  Democracy in America u predvidela je tiraniju javnog mnjenja, tiraniju koja se može nemerljivo pojačati putem Interneta.

Brige koje stoje iza romana The Circle su stoga dugotrajne, ali se o njima mnogo diskutovalo nedavno, ne samo u novinama i časopisima i online i offline, već u knjigama. Misha Glenny je elokventno pisao o sajber lopovima i sajber kriminalu u McMafia i DarkMarket, kao i u Black Code. Ronald Deibert je izdetaljisao različite sajber pretnje za demokratiju i privatnost. U The Boy Kings, memoarima iz 2012-te koji beleže početke Facebook-a, Katherine Losse pitanje je sumnjala u želju iznošenja ličnih informacija javnosti.

Ovo je, dakle, "pravi" svet ka kome Eggers drži ogledalo umetnosti kako bi nam pokazao nas same i opasnosti koje nas okružuju. Ali Krug nije ni trakta, ni analiza, već roman, a romani uvek pričaju priče pojedinaca. Po žanru ovaj roman spada u Menippean satire - razlikuje se od socijalne satire u posmatranju moralne nedostatke manje kao mana karaktera, a više kao intelektualne perverzije. Takođe sadrži odlomke nalik simpozijumima sokratovskog dijaloga pomoću kojih je manipulisan glavni lik, kroz pitanja i odgovore koja zvuče racionalno na obavljanje sve podlijih dela koja logika zahteva od nje.

Neki će The Circle nazvati "Distopia", ali nema prikazane sadistične robo-udaranjske tiranije u ovoj imaginarnoj Americi. Zaista, mnogo energije je potrošeno na svetski boljitak od strane njegovih iskrenih stanovnika. Pošasti ne besne, niti planeta eksplodira ili se čak primetno zagreva. Umesto toga, mi smo u zelenoj i prijatnoj zemlji satirične utopije našeg vremena, gde obiluju reciklaža i organska hrana, ljudi stalno govore koliko vole jedni druge, i imamo hrabri novi svet virtuelnog deljenja i rasu brižnih čudovišta.

Roman Krug nosi ime po izmišljenoj društvenomedijskoj korporaciji sa Zapadne obale Amerike koja je preuzela sve ranije iteracije kao što su Google, Facebook, Tvitter. Roman prati uspon i uspon u okviru ove kompanije svog ženskog junaka, Maebelline, ime koje blisko podseća na brend maskare, čime se aludira na maske i glumu. (Imena su važna u Krugu jer su važna kako za autora i njegove likove, od kojih neki idu toliko daleko da izaberu za sebe nova imena nove sa Interneta.) Maebelline se obično naziva "Mej," i ovaj nadimak je tada proširen od strane saradnice koja brzo dovodi Mae do njenih obaveza u Krugu. Ona je otvorila "Zing" nalog za Mae – zinging je spoj tvitanja,tekstinga (unosa teksta), i pinginga. "Ja sam izmislila ime za tebe", kaže Gina.
"MaeDay. Kao ratni praznik. Zar to nije kul? "

Mej nije bio toliko sigurna oko imena, a nije mogla da se seti praznika sa tim imenom.
Pametan gospodin Eggers. Ne postoji pravi ratni praznik koji se zove MaeDay, ali "Prvomajski (Mayday)" - od francuski m'aidez - je časni signal za uzbunu. May Day je nekada bila pagansko prolećno slavlje, ali je usvojen u 19. veku kao radnički praznik. Tada je izdvojen za vojne parade u toku Staljinizma, perioda poznatog po svojom hiperaktivnom tajnom policijom, i satirizovano u Orvell-ovom 1984, rad koji se oslikava više nego jednom u Krugu. Maebelline, Zing-krštena kao MaeDay: pribor za šminku, poziv za pomoć, totalitarno pokazivanje vlasti. Čitalac oseća pucketanje palaca.

Na prvi pogled Mae je prililčno bezopasna. Ona je nedavno bila obična devojka zaglavljena u svojoj verziji čistilišta, ponižavajućem McJob-u u postojenju za gas i toplotnu energiju u njenom malom rodnom gradu u Kaliforniji koji je prihatila usled potrebe da isplatiti svoje dugove za koledž. Sada se vratila iz živih mrtvaca od strane njene cimerke koja je, ispostaviće se, jedna od vodećih ljudi u Krugu, Annie. Annie je takođe značajno ime. Sve Annie dobijaju svoje oružje, jer su konkurentne, držak Sharpshooting Tombois-a; one su Orphan Annie, hrabre i avanturiste i zaštićene Daddi Warbucks-om, one koriste svoje bogatstvo za dobro. Ova Eni je “zlatna” devojka koja je rasturala "glupane", koji su pogrbljeni išli kroz koledž u muškim flanelskim pantalonama i onda, nakon MBA–a na Stenfordu, bila regrutovana u Krug gde je rasla poput helijumskog balona, obožavana od strane svih.

Annie dolazi iz bogate i i poznate porodice - Mayflower pre MaeDay – ne izaziva toliko kolutanje očima. Annie tvrdi da shvata svoje aristokratsko poreklo ozbiljno. Nijedna od njenih privilegija nije nestala dolaskom “druge violine” Mae, koja je, prilikom ulaska u Krug, ispunjena zahvalnošću prema Annie i čuđenjem što je u stvari tamo, što je deo "jedine-kompanije-koja-je-uopšte-zaista-važna". Ali, kako čitalac može predvideti, jedan All About Eve cura-na-curu blato-rvanjski odsjaj uskoro zatreperi u njenim zvezdasto-zbunjenim očima.

Eggers utvrđuje igrače i osnovu svog romana na samom početku, kao što gejmer pravi tim. Krug, saznajemo, vodi trijumvirat poznat kao Tri Mudraca. Kao Melvillle-ov Pequod i Stiven King’ov Overlook Hotel, Krug je kombinacija fizičkih kontejnera, finansijskog sistema, duhovnog stanja i dramskih lica, sa namerom da predstavlja Ameriku, ili barem snažan segment nje. Tako su ova trojica, kao Melvilleov-a tri harpooners-a, amblemski.

Tyler Alexander Gospodinov, poznat kao Ty, je "dečak-čudo vizionar", osnivač koji je, izmišljajući sistem pod nazivom TruYou, ukinuo lozinke i lažne identitete i trolove, ne zato što želi vlada preuzme svet, već zato što je želeo da stvari budu jednostavnije i transparentnije. Element njegovog imena koji nam najviše govori je "Aleksander" -  Veliki, naravno, ali i onaj koji je plakao jer nije imao više svetova za osvajanje. Varljivi Ty se retko viđa u kampusu Kruga, osim kao sliku na ekranu, sa kapuljačom preko glave. U Krugu, čija je navodno misija da učini sve i svakoga vidljivim, on je sakriven, senka. Niko ne zna šta planira sledeće.

Drugi Mudrac je Eamon ("bogati zaštitnik") Bailey (kao u Barnum-u). Diplomac Notre Dame-a , on je genijaln, ujak-nalik javno lice kompanije, koji kombinuje šarm šoumena sa uglađenom uverljivošću jezuita. "Voljen od strane svih", kaže Eni "i mislim da im on podjednako uzvraća ljubav." To "Mislim da" treba da da Mae pauzu, ali se to ne desi.

Treći Mudrac je Tom Stanton. U književnosti, Tom-ovi su često nitkovi i granični dileri, kao što su Toms Thumb, Kitten, Braun, Jones, ili mogu biti kradljivci svinja, kao u pesmama za decu, ili bogate siledžije, kao u The Great Gatsby-ju, ili čak zli geniji, kao u Tom Tit-Tot odnosno Tom Riddle-u. Tom “uparen” sa Stanton ("kamena ograda") je najverovatnije težak kupac. Tako je i sa ovim ajkuli-nalik Tomom, direktorom, koji uživa u svom novcu i uticaju, bije bitke kompanije i drobi svoje neprijatelje i ima "nečitljive" oči.

Ispod Tri Mudraca služe članovi užeg kruga, u šali poznati kao “Gang of Fourty”. Ovo može izgledati kao nod (klimanje glavom) u kineskoj “Gang of Four“, ali je više od toga. U Pismu, 40 je veoma značajan broj. Kiša je padala četrdeset dana i četrdeset noći tokom Nojevog potopa, Mojsije je proveo četrdeset godina u pustinji, a Isus postio četrdeset dok je bio u iskušenju od đavola, koji mu nudi svet u zamenu za svoju dušu. "Četrdeset" označava period suđenja i testiranja, sa visokim ulozima u ravnoteži, a nije samo Mey, već i Annie zaista testirana tokom romana.

Ovo su glavni likovi u Krugu. Postoji mnogo “sitnih riba”, pa čak i nekih "plankton-a" - autsajdera koji pitch-uju svoje ideje, nadajući se da će biti zaposleni. Na njima veće ribe pasu, i da, metafore života u moru kulminiraju u Veliku metaforu. Ne postoji za džabe u Krugu veliki stakleni akvarijum.

Zatim dolazi fizički izgled ili "kampus", opisan u raskošnim, čarobnim detaljima: čitaoci sekcija lifestile će balaviti nad pridevima i sigurno praviti poređenja između onoga što je u ponudi ovde i šta je u pravom životu već obezbeđeno u “kampusu” neke druge takve kompanije. "Bezbednosni zidovi Kruga je sakrivaju raj sačinjen od zelenih površina, zgrada, fontana, umetničkih dela i prostornih igara, sa luksuznim internatima za one koji možda žele da rade kasno i ostanu preko noći. Nije da postoji bilo kakav pritisak, sem vašeg ličnog. Restorani dele gurmansku hranu ali virtuoznu hranu, stranke su “ubercool”, a tu je i soba puna uzoraka proizvoda, čiji proizvođači “umiru” da ih trendseteri iz Kruga usvoje.

Različiti objekti su nazvani po istorijskim periodima: mračno doba, renesansa i slično. (Onaj koji kontroliše prošlost kontroliše budućnost, a ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost, kao što 1984. kaže) Umetnici, bez obzira da li gladuju ili ne, su dovedeni da ih zabave, kao trubaduri u srednjem veku ili Voltera na sudu Frederika Velikog - takve korporacije su moderni ekvivalent kraljevstva i renesansnih vojvodstava. Da ne bismo propustili poentu, postoji divna kolekcija u krugu, Bailey-eva, koji predstavlja "poznavaoca". On je sakupio sve vrste zastarelih predmeta, kao što su knjige u kožnom povezu i zeleno-osenčane lampe za čitanje, plen je kupio od "zemalja u nevolji" - gubitnici kapitalizma, okupimo se. Ako čujete eho bogatog finansijera i kolekcionara Adam Verver-a od Henry James-ovog Golden Bowl-a, možda ste u pravu - jedna od stvari koje novac kupuje je prošlost, sve da bi bolje likovali nad njom.

Veličanstvene zgrade su napravljene od stakla, navodno da naglase mantru Kruga "transparentnost" - svi treba da budu otvoreni za sve druge na sve načine, cilj na dohvat ruke Kruga zahvaljujući genijalnim planovima i šemama dok kojih se došlo kroz kolektivni “brain trust”: sićušne "SeeChange" kamere koje mogu biti postavljene svuda (nema više silovanja i zločina!), šema da ugradite čipove za praćenje u kostima dece (nema više kidnapovanja!). Zašto normalna osoba ne bi želela takve stvari? Ljudi koji žive u staklenim kućama ne samo da ne bi trebalo da bacaju kamenje-oni ne mogu da ih bace! Zar to nije dobra stvar? A ako nemate šta da krijete, zašto postajete paranoični?

Ali književna struktura stakla, ili njegovog rođaka, leda, nikada nije ohrabrujuća. Staklene zgrade su hale ogledala gde se pojedinac može izgubiti; ili su iluzije da se led lako topi ili razbija; ili su zatvori koji dozvoljavaju drugima da te gledaju nekontrolisano, kao i staklen kavez u kome Billi Pilgrim-a čuvaju Tralfamadorians-i u Kurt Vonnegut-ovoj Slaughterhouse-Five. Staklene zgrade u romanu Jevgenija Zamiatin 1924. godine  We, predhodnika kako Brave New World-a i 1984. - omogućavaju totalitarnoj policija da njuška sve, sve vreme. Da biste videli sve bez da budete viđeni je, nepotrebno je reći, prerogativ biblijskog Boga čije su oči svuda, kao i rad špijuna i agencija za nadzor, i najdraža želja voajera.

Kako se krećemo dublje u Krug možemo se setiti Snow Queen palate iz bajke Hans Andersen-a, gde su srca zamrznuta, hladna kraljica vlada sa svog trona na Ogledalu Razuma, i slagalica "večnosti" ne može da se reši bez ljubavi . Takođe, može nas podsetiti na "svečanu kupolu zadovoljstva" iz Coleridge-ove pesme "Kubla Khan", "sunčana kupola zadovoljstva sa pećinama leda". Pesnik sanja o oživljavanju ovog zdanje kroz umetnost, ali drugi vide nešto demonsko u njegovom preduzeću. "Istkaj krug oko njega tri puta", pevaju. Krug je istkan da zaštiti druge od njega, jer on je zadivljen; u modernom žargonu bi rekli da je pio Kool-Aid I da je totalno van pameti.

Što nas dovodi do krugova. I čitalac i Mej naići na krug prvo preko njegovog logoa, koji je ljubazno prikazan na naslovnoj strani knjige i onda opisan kroz oči Mae: "Iako kompanija postoji manje od šest godina, njeno ime i logo - krug koji okružuje pletenu mrežu , sa malim 'C' u centru - su već bili najpoznatiji u svetu". Gledano od strane nekog ko nije bio upoznat sa tim, logo će sigurno izgledati kao poklopac. Iskreno se nadam da je Eggers ovo i planirao: kao ravni disk, može da implicira mesec ili sunce ili mandalu - nešto sijavo i kosmičke i kvazi-religijsko, ali kao portal za tamne, sumporne, Plutonske tunele. To je mnogo zvučnije.

Kružni motiv može biti Eggers-ov osvrt na "Krugove" Google-a, način uređenja vaših kontakata na njemu nasuprot Facebook-u: ali je mnogo više od toga. Krug je drevni simbol koji je imao niz inkarnacija. Postoje božanski krugovi - egipatsko sunce, vizija pesnika Henri Vaughan-a, koji je "video Večnost pre neko veče, Kao veliki prsten čiste i beskrajne svetlosti"; u slučaju da previdite poentu, unutar Eamon Bailey-eve privatne jazbine je stakleni plafon sa bezbrojnim anđelima raspoređenim u prstene težak na krugovima "bezbroj anđela raspoređenih u prstenove". Sam Bailey teži ka krugu: "Krug je najjači oblik u univerzumu. Ništa ga ne može pobediti, ništa ga ne može poboljšati, ništa ne može biti savršenije. I to je ono što želimo da budemo - Savršeni". Čovek sa Bailey-jevim katoli;kim poreklom treba da zna da je on na ivici jeresi, jer savršenstvo pripada samo Bogu. On bi trebalo da zna da krugovi mogu biti demonski - Danteov Pakao ima devet krugova. Možda on zna te stvari, ali ih je odbacio.

Kako priča teče, naše mišljenje o Krugu kreće se od svetlog do tamnog ka tamnijem. U početku, gledano kroz oči Mae, mesto izgleda čudesno:
Ostatak Amerike ... izgledao je kao neki haotični nered u zemljama u razvoju. Izvan zidina kruga, sve je bilo buka i borba, neuspeh i prljavština. Ali ovde, svi su se usavršili. Najbolji ljudi su napravili najbolje sisteme i najbolji sistemi su pobrali sredstva, neograničena sredstva, koja su učinila ovo moguće, najbolje mesto za rad. I to prirodno je da je tako, Mea je mislila. Ko bi drugi nego utopisti mogao da stvori utopiju?

Ali, ako je to utopija, zašto je Mae tako nestrpljiva najveći deo vremena? Istina, njen obim posla u "Customer Experience" je lomi, dok ona odgovara na pitanja, šalje "osmehe" i "mrgude" - Krugov ekvivalent lajkovima i dislajkovima, I fejvuje drugim sajtovima i nalozima lavinu poruka i poziva od drugih Krugaša, pa je pod sve većim pritiskom da provede sve svoje vreme "učestvujući". Ali njen glavni strah, terror, je da će biti izbačena iz Kruga: ona će učiniti gotovo sve da ostane unutra, i briga stalno o tome kakav utisak odaje. Da li dobija dovoljno saglasnosti, supstancu koju ona meri porukama, Zingovima, "osmesima", i brojem online gledatelja? Da li će biti dobro ocenjena?

Društvena etiketa Krugaša je kao podjednako fino kalibrisana kao i sve u Jane Austen: koliko brzo uzvraćaš  Zing ili svoj glasovni ton kada govoriš: "Aha" može biti veoma bitno, a propuštanje nečije tematske žurke je smrtonosno. Svaki izbor se prati i procenjuje, o svakom "estetski" nemilosrdno sudi. Kritičar umetnosti iz 19. veka  John Ruskin - koji slavno rekao, "Reci mi šta ž i ja želiš i ja ću ti reći ko si" – gledao je na loš ukus kao moralni prekršaj, a mladi Krugaši su se se pretplatili na ovu dogmu: ništa vas neće učiniti nepopularnim brže nego par farmerki koje nisu kul. Utopija, čini se, užasno mnogo podseća na srednju škola, ali sa još više domaćih zadataka.

Kao što postoje Tri Mudraca, postoje tri Neadekvatna Momka: konformistički kreten koji želi da postavi snimam njegovog surogat seksa sa Mae online; nesrećni zanatlija, Jimini Cricket savest iz njenog prethodnog života koji pokušava da je upozori na nerealnost totalitarizma kome Krug teži; i tajanstveni, seksualnog nabojit stariji čovek koji iskače iz i uskače u tunel poput Fantoma iz Opere. Ovaj treći igra Krugaškog demonskog ljubavnika u sunčanoj kupoli zadovoljstva, i koji pokazuje Mae pećine koje čovek ne možeizmeriti, u ovom slučaju podzemnu reku pećina u kojima su ukupni podaci ljudskih profila -zovu ih duše  i nalaze u crvenim kutijama. Njegovo ime - ne njegovo pravo ime -je Kalden, Tibetanski za "posle Zlatnog doba". Poenta – Zlatno doba je gotovo.

Eggers tretira svoj materijal sa zadivljujucom inventivnošču i naletima. Zašto je nije progonjen nekim korporacijama specijalizovanim za nove brendove? Bolje su od stvarnosti, neke od njih, i previše uverljive. Ali nemojte  gledati u Krug tražeći Čehovljeve nijanse ili temeljno zaobljene karaktere sa mnogo-slojevitom suštinom. Ovo nije "književna fikcija" te vrste. To je zabava, ali izazovna. Pisac  zahtijeva da čitalac misli i nađe svoju poziciju kroz na način na koji likovi to moraju. Neki od incidenata su smešni, neki od njih su užasni, a neki od njih su i jedno i drugo, kao noćna mora u kojoj nađete sebe kako držite govor bez odeće.

I tu je dosta toga - ko ima pravo da vidi sve i pod kojim okolnostima? Ako sve mora biti dostupno svima, ako ste na kameri sve vreme, da tako kažem šta – koje vreme I mesto mogu može biti privatno, sem seksa I radnji u toaletu? Naravno, ne prođe mnogo dok seks ne počne da se upražnjava u WC kabinama, ali ne po prvi put bilo u književnosti ili životu. Privatna komunikacija se odvija i tamo, i, oni svesni činjenice da se svi njihovi e-mailovi potencijalno prate, ko može biti svesniji tog potencijala od Krugaša – prinuđeni su na jadnu tehnologiju iz kamenog doba (beleška napisana sa zastarelom oznakom napisana nekim sredstvom koje ostavlja trag na tako prezrenom papiru).

Ali, pored trenuka  gotovo farsičnih otkrića - a među njima je otkriće od strane samih likova da postoji zaista takva stvar kao što je Previše Informacija - Eggers ima ozbiljnu svrhu, ili nekoliko njih. Jedna od njih je da nas podseti da možemo ići niz Primrose Path mnogo više zavedeni našim dobrim namerama nego lošihm (On ima pravo da govori o dobrim namerama, jer se pokazao mnogi od njih kako lično, tako I u svojim drugim životima.). Drugi može biti da ispita prirodu gledati i biti gledan.

Lice sa direktnim pogledom je jedna od prvih slika koje beba prepoznaje. To je primarni uzorak. Ljudski pogled, kada je nežnu, mnogo je više slavnjen u ljubavnoj poeziji, ali prazan ili neprijateljski pogled zastrašuje na biološkom nivou. Ko koga može gledati, I šta može gledati, obaveštava ne samo roditeljsko upozorenje "Nemojte buljiti" i uvredljiv klinački izraz "Koga ti gledaš?", već i širok spektar drugih ljudskih ponašanja, od obavezne upotrebe  tela i glave I sl. "Ne pravi budalu od sebe", deca su nekad pričala; ali u svetu Kruga, ljudi moraju praviti spektakl od sebe: odbijanje toga ih čini sebičnim, ili, kao što Bailey navodi Mae da kaže, PRIVATNOST JE KRAĐA.

Publikacija na društvenim mrežama je delom performans, kao što je sve "socijalno" što ljudska bića rade. Ali šta se dešava kada se ta osvetljena Arena širi toliko da ne postoji zelena soba u kojima se maskara može ukloniti, bez pretrpanog, nesavršenogbackstage-a  u kome možemo da budemo '"mi"? Šta se dešava sa nama ako moramo biti "on" sve vreme? Onda smo u dvadesetčetvoročasovnom sjaju nadgledanog zatvora. Potpuni život u javnosti predstavlja jedan oblik samice.

Margaret Atwood
Prevod i adaptacija: Nemanja Živković
Izvor: NYBooks



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva