Warren Fahy: Fragment i Pandemonium
Helly Cherry
Warren Fahy je rođen u Holivudu i otkrio je vokaciju još u ranim pubertetskim godinama, što uvelike objašnjava smelost i ekstravaganciju njegove fantastike. Otud je njegov debi roman Fragment neka vrsta revije najekstravagantnijih podžanrova naučne fantastike: imamo tu Fantastična putovanja, Prvi kontakt, Izgubljene civilizacije, Paralelnu istoriju i još nekoliko strujica i podstrujica kakve je žanr ponajviše negovao u svom Zlatnom dobu.
Fragment se otvara kako poštenoj paralelnoj istoriji najbolje i priliči - značajnom kvazi-istorijskom epizodom u kojoj Ambrose Spencer Henders, kapetan H.M.S. Retribution, u augustu 1791 slučajno otkriva nemapirano i očigledno nenastanjeno ostrvo u sred Pacifika. Kapetanu je zapalo u dužnost da uhvati i kazni pobunjenike sa H.M.S. Bounty, pa mu se učinilo da je ostrvo bogomdano da ga snabde makar pijaćom vodom. Nesrećni kapetan je na ostrvo poslao čamac sa trojicom posade i imao je prilike da iz daljine gleda kako jedan od njih zauvek nestaje u vertikalnim čeljustima misterioznog čudovišta. Rešen da u svojim zapisima ne ostavi bilo kakvu intrigantnu natuknicu koja bi ostrvu pribavila znatiželjnike, kapetan Henders je u brodskom dnevniku naglasio samo nepristupačnost i jalovost ostrva, a onda i opalio nemoćnu topovsku salvu u preteću hridinu duž koje je prolazio.
Dva stoljeća kasnije, reality show Sealife se snima u istom delu Pacifika. Posada je krcata naučnicima koje je primamio finansijski i popularni aspekt šoubiznisa, ali među njima je i Nell, koja je u avanturi videla upravo priliku da što bliže priđe nepoznatom ostrvu Henders. Ostrvo je, naime, imenovano po kapetanu koji ga je stavio na mapu, i to je ujedno ostao i jedini kontakt sa negostoljubivom hridinom koja je, nakon doba jedrenjaka, ostala skoro van civilizacijskog dohvata i interesovanja. Ali kada Sealife otkrije signal sa ostrva, senzacije željna ekipa se odluči da bude prva ljudska noga koja će na njega kročiti nakon neslavne avanture kapetana Hendersa.
Dobro sad, ovom romanu zaplet je striktno sekundaran, pa se otud i njegova trivijalnost može sa lakoćom ignorisati. Istinska draž ovog romana leži u ekstravagantnoj razmetljivost sa kojom nam nudi svoj unikatni ekosistem.
Heners je ostatak pradavne kopnene mase koja je izolirana još u ranoj eri paleozoika, i to u doba procvata zglavkara, dok okeani još uvek nisu bili slani. Sav organski život na Hendersu je stoga primarno slatkovodan, i opstaje uglavnom na samom sebi, to u nekoj kaniblističkoj imitaciji evolucije koju je proizvela izoliranost ogromnim prostranstvom smrtonosno slane vode. Većina karakteristika života na Hendersu uglavnom se svodi na uvećane i prenaglašene karakteristike današnjeg zglavkarskog sveta, pa se otud roman čita i kao neka vrst sumanuto zanimljive paralelne enciklopedije prirodnih znanosti, obilno ukrašene adekvatnim ilustracijama i referencama (koje možete pronaći na http://www.warrenfahy.com). Naravno, Fahy uporno (i uspešno, to mu se ne može osporiti) alternira između šundastog eskapiste i izuzetno naučno potkovanog prirodoslovca, praveći od romana paleobiološki triler u Jurrasic Park rangu, sve zajedno sa apokaliptičnim intonacijama koje iz tih mogućnosti logično proizilaze. Život na Hendersu je evoluirao za opstanak u toliko negostoljubivim okolnostima, da naprosto ništa na kugli zemaljskoj ne može toj specijalizaciji da uspešno parira. A kao krunu svih tih ekstravagantnih mogućnosti, Fahy razmatra evolutivni pravac u kom je upravo sama inteligencija najvažniji i odlučujući faktor opstanka u krajnje nadmoćnom ambijentu.
Fragment se otvara kako poštenoj paralelnoj istoriji najbolje i priliči - značajnom kvazi-istorijskom epizodom u kojoj Ambrose Spencer Henders, kapetan H.M.S. Retribution, u augustu 1791 slučajno otkriva nemapirano i očigledno nenastanjeno ostrvo u sred Pacifika. Kapetanu je zapalo u dužnost da uhvati i kazni pobunjenike sa H.M.S. Bounty, pa mu se učinilo da je ostrvo bogomdano da ga snabde makar pijaćom vodom. Nesrećni kapetan je na ostrvo poslao čamac sa trojicom posade i imao je prilike da iz daljine gleda kako jedan od njih zauvek nestaje u vertikalnim čeljustima misterioznog čudovišta. Rešen da u svojim zapisima ne ostavi bilo kakvu intrigantnu natuknicu koja bi ostrvu pribavila znatiželjnike, kapetan Henders je u brodskom dnevniku naglasio samo nepristupačnost i jalovost ostrva, a onda i opalio nemoćnu topovsku salvu u preteću hridinu duž koje je prolazio.
Dva stoljeća kasnije, reality show Sealife se snima u istom delu Pacifika. Posada je krcata naučnicima koje je primamio finansijski i popularni aspekt šoubiznisa, ali među njima je i Nell, koja je u avanturi videla upravo priliku da što bliže priđe nepoznatom ostrvu Henders. Ostrvo je, naime, imenovano po kapetanu koji ga je stavio na mapu, i to je ujedno ostao i jedini kontakt sa negostoljubivom hridinom koja je, nakon doba jedrenjaka, ostala skoro van civilizacijskog dohvata i interesovanja. Ali kada Sealife otkrije signal sa ostrva, senzacije željna ekipa se odluči da bude prva ljudska noga koja će na njega kročiti nakon neslavne avanture kapetana Hendersa.
Dobro sad, ovom romanu zaplet je striktno sekundaran, pa se otud i njegova trivijalnost može sa lakoćom ignorisati. Istinska draž ovog romana leži u ekstravagantnoj razmetljivost sa kojom nam nudi svoj unikatni ekosistem.
Heners je ostatak pradavne kopnene mase koja je izolirana još u ranoj eri paleozoika, i to u doba procvata zglavkara, dok okeani još uvek nisu bili slani. Sav organski život na Hendersu je stoga primarno slatkovodan, i opstaje uglavnom na samom sebi, to u nekoj kaniblističkoj imitaciji evolucije koju je proizvela izoliranost ogromnim prostranstvom smrtonosno slane vode. Većina karakteristika života na Hendersu uglavnom se svodi na uvećane i prenaglašene karakteristike današnjeg zglavkarskog sveta, pa se otud roman čita i kao neka vrst sumanuto zanimljive paralelne enciklopedije prirodnih znanosti, obilno ukrašene adekvatnim ilustracijama i referencama (koje možete pronaći na http://www.warrenfahy.com). Naravno, Fahy uporno (i uspešno, to mu se ne može osporiti) alternira između šundastog eskapiste i izuzetno naučno potkovanog prirodoslovca, praveći od romana paleobiološki triler u Jurrasic Park rangu, sve zajedno sa apokaliptičnim intonacijama koje iz tih mogućnosti logično proizilaze. Život na Hendersu je evoluirao za opstanak u toliko negostoljubivim okolnostima, da naprosto ništa na kugli zemaljskoj ne može toj specijalizaciji da uspešno parira. A kao krunu svih tih ekstravagantnih mogućnosti, Fahy razmatra evolutivni pravac u kom je upravo sama inteligencija najvažniji i odlučujući faktor opstanka u krajnje nadmoćnom ambijentu.
Ta impresivna premisa odlično funkcioniše u romanu Fragment, ali njegov logični nastavak Pandemonijum kao ne uspeva da dosegne nivo svog prethodnika. Pandemonijum razmatra dijametralno suprotnu mogućnost slične evolucije ekosistema u duboko podzemnim okolnostima: izolovano podvodno jezero duboko u utrobi Urala, pristupačno jedino kroz poluzavršene tunele davnašnjeg megalomanskog projekta izvesnog druga Staljina. Pobedograd, Staljinov mokri san u cilju eskiviranja posledica nuklearnog rata, kupio je Maksim Dragolovič, ruski neomafijaš koji planira da svoje nesuglasice sa zakonom i ostalim neprijateljima zauvek izbegne povlačenjem u podzemno skrovište za koje planira da bude jezgro nove civilizacije. Ali finalnu aktivaciju tog podzemnog ultra-polisa ometa upravo ekosistem jezera Pandemonijum, pa se Maksim obraća za pomoć naučnicima sa Henders iskustvom. Pandemonijum krije isto tako autonoman evulutivni pravac izoliran u paleozoiku, ali, istini za volju, njegovo detaljisanje nekako ne uspeva da dosegne nivo impresivnosti koji je Henders ekosistem sa lakoćom postigao.
No, u svakom slučaju, oba romana su svakako dobrodošle novine u podžanru koji je Michael Crichton odavno ustoličio kao najzabavniju dobitnu kombinaciju naučnog izazova i literarne teatralnosti.
Lidija Beatović
No, u svakom slučaju, oba romana su svakako dobrodošle novine u podžanru koji je Michael Crichton odavno ustoličio kao najzabavniju dobitnu kombinaciju naučnog izazova i literarne teatralnosti.
Lidija Beatović