Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Veče melanholije uz Comaneci



Sviđa ti se? Javi ostalima!



Sudbina - ako je ima, ako je nema onda nazovimo to čudnim slučajevima koincidencije - je baš zanimljiva stvar. Počelo je tako, što sam ovih par nedelja bio baš nešto u fazonu da po ceo dan slušam ona dva akustična solo albuma Neila Halsteada, koji su inače obeleženi nekim gorko-slatkim,  manično-depresivnim senzibilitetom i svi su u pomalo sumornim tonovima. I, kao da sam sam prizivao nevolje, vreme se naglo promenilo - kraj je juna a zahladnelo je i počele su neke dosadne kiše da padaju, stvarajući perfektnu scenografiju za muzku koju sam slušao i koja mi se vrtela pa glavi celo vreme. Sedeo sam tako jednog popodneva dosadjujući se u sobi, kad mi je dojavljeno da u Pančevu nastupa odličan akustičarski duo Comaneci

Ovaj bend koji svoje ime uzima od legendarne rumunske gimnastičarke Nađe Komaneči (prva gimnastičarka koja je sedamdesetih na olimpijskim igrama osvojila perfektni skor čistih desetki) je zapravo po drugi put u Pančevu. Iza njih su tri albuma i pregršt EP i split izdanja: ep1 (cd-r, 2005), provincia meccanica – original soundtrack (cd, emi, 2005), ep2 (cd-r, 2006), volcano (cd, disasters by choice, 2007), girl was sent to grandma's in 1914 (cd-r, madcap collective, 2009), you a lie (cd, madcap collective, here i stay records, fooltribe concerti e dischi, 2009), mattia coletti/comaneci/mufn (7” split, northpole, brigadisco, palustre, towntone, geiger records, 2010) i uh! (cd/lp, madcap collective, fooltribe concerti e dischi, 2012). Nažalost poslednje izdanje im je vec tri godine staro ... Comaneci zapravo čine Francesca Amati (peva, svira akustičnu gitaru i neke prastare Hohner klavijature) i Glauco Salvo (svira električnu gitaru, bendžo, udaraljke a bavi se i zvučnim manipulacijama sa semplerom, procesorom i diktafonom). Nastupali su širom sveta i delili su binu sa raznim umetnicima, kao što su npr. Shannon Wright, Balmorhea, Six Organs of Admittance, Howie Gelb, Codeine, Bob Corn, Andrea Rottin, Father Murphy, Above the Tree, Mufn ... Osim Pančeva, ova srpska turneja obuhvata i Beograd (25. 06.), Zrenjanin (26.06.) i Novi Sad (27.06.) pa je zaista dosta ljudi moglo da vidi, upozna, oseti ovaj odličan bend uživo. 

Svoj pančevački nastup u - veoma malom ali za ovakve svirke sasvim pogodnom - klubu Pogon su počeli bez predgrupe, oko 22:20h. Zapravo, trebalo je da svirka bude u bašti lokala ali su loše vreme i kiša naterali organizatore da svirku premeste unutra. Francesca je najavila da nas čeka oko sat vremena svirke i apelovala je na publiku da bude malo tiša pošto je i njihova svirka malo tiša, senzibilnija i intimnija. Lepo je poentirala rečima da ima puno lokala gde se može piti pivo i pričati ali da je malo onih u kojima možete čuti živu svirku ove vrste ... Koncert je počeo pesmom Grasshoper (sa zasad poslednjeg albuma Uh!) koja se odlikuje minimalizmom (Francesca svira dva akorda kroz celu pesmu), veoma efektno procesiuranom (delay, reverb, echo ... Englezi bi rekli ethereal sound) slide el. gitarom, kao i lepim melodičnim unisonim vokalima. Dakle, kada govorimo o Comaneci, na pamet nam padaju imena kao što su Opal, Mazzy Star, Cowboy Junkies, Husky Rescue, Neil Halstead, Paisley Underground, Shoegaze ... Ali ništa direktno, nego sve u svom nekom aspektu zvuka, senzibilitetu, pristupu muzici. Ostale pesme koje su činile repertoar ove večeri - One Night, On My Path, You are Walking, Democracy, Satisfied Girl, Where Were You (najživlja pesma i jedina pesma koju je publika znala dovoljno da zapeva sa Francescom), Flesh ... - su ukazale na svo bogatstvo njihovog stvaralaštva, njihove umetnosti. Francesca ima veoma lep, osećajan ali i jak, glas uz koji na bini često koristi i specifične pokrete tela, disanje (veoma efektno, kada prestane svirka i pevanje, ostaje samo zvuk njenog disanja kao u nekom ritmu, kao da diše u ritmu lupanja srca, neopisivo ali veoma moćno) kao i snimke njenog glasa sa diktafona procesuirane kroz gitaru (veoma zanimljiv potez, efektan na bini uživo) što nas dovodi do Salva. Salvo je veoma zanimljiv kreativac koji sa električnom gitarom (uz pomoć semplera i sviranja deonica koje nasnimi pa ih onda pusti kao podlogu za drugu deonicu i tako par puta) na bini kreira fantastično bogate i atmosferične zvučne kolaže. Odličan je pevač, svira i bendžo i razne udaraljke, ali ume i da skine sa sebe sve instrumente i ostavi Francescu da svira i peva sama. Poseban deo koncerta su i dva segmenta tokom kojih Comaneci silaze sa bine i sviraju akustično-bez ozvučenja, što publiku u potpunosti tera da zaćuti i posveti se slušanju muzike. U ovom segmentu, Francesca i Salvo prilaze ljudima i veoma su neposredni! Neponovljivo iskustvo! Nekoliko pesama koje su Comaneci svirali su bili vezane za filmove (njihova pesma stavljena u film, npr. kratki italijanski film pod nazivom Supernatura), knjige koje su pročitali, TV emisije koje su pogledali (jedna pesma je posvećena činjenici da dobar deo kulture ne biva zastupljen na televiziji pa ne dospeva u centar pažnje ljudi), razgovorima sa ljudima (Franceskin najbolji prijatelj - njen sused zapravo - ima 92 godine, sigurno je inspirativan), ... Svaka pesma je mala pričica, svaki stih ima neku sliku da prikaže. Od obrada svirali su samo jednu nažalost meni nepoznatu, pesmu od Woody Guthryja.

Prema rečima Francesce, Comaneci su po drugi put u Pančevu zahvaljujući njihovom poznanstvu sa Sašom Rakezićem Zografom, poznatim pančevačkim strip crtačem. Istakli su činjenicu da je njihova Rovena slična Pančevu, nažalost kako po pitanju industrijske zagađenosti ("We get visionary moments from factory fumes") - tako i po činjenici da je i Rovena poznata po živoj strip sceni i da imaju i festival stripa. Na kraju, uz jedan bis, je to bilo nekih sedamdesetak minuta svirke s obzirom da se koncert završio oko 23:30. Posle koncerta smo mogli kupiti njihova izdanja na CD-u (500 din.) i vinilu (1000 din.) kao i popričati sa ovim veoma otvorenim, pristupačnim i prijatnim ljudima (odlično govore engleski a pridružio se tu i njihov menadžer koji pomalo govori srpski). Comaneci su u Srbiji još par dana, nemojte nikako propustiti njihovu svirku ako ste u nekim od gradova u kojima nastupaju!

txt: Janko Takač
foto: Jarmila Takač



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva