Nebojša Pejić: Svaki talenat traži vreme i posvećenost
Helly Cherry
Da li je talentovanih ljudi danas sve manje ili im je sve manji prostor delovanja? Mogu li se i gde naći? Kako i da li stižu do publike? Kako se i gde razvijaju? Jesu li zaboravljeni? Udruženje „Ljubitelji stripa Hiperion” bori se za očuvanje i razvoj stripa. Orjentisano prema mladima, osnovano zarad mladih, bori se za (sve veći) prostor stripa kod nas.
HC: Šta te je i kad okrenulo crtanju?
NP: Stripovi i filmovi koje sam gledao kao mali. Moji drugari su takođe voleli stripove i filmove, pa je sve to tako krenulo. Filmove koje sam gledao kasnije sam prenosio u stripove. Imao sam sveske u kojima sam crtao: strip se nije završavao već je išao do kraja sveske, tada bih uzeo drugu svesku sa praznim listovima i nastavio sa crtanjem. Posle 15 do 20 nacrtanih strana primetio sam da se i crtež i sve skupa vidno poboljšava. To je bila velika inspiracija za dalji rad!
HC: Kako su tekle studije na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu? Jesi li se tražio, ili si od samog početka znao čime ćeš se baviti?
NP: Akademiju sam upisao zbog stripa, zato sam i odabrao odeljenje grafike. Prijatelj mi je rekao kako će me privući i slikarstvo i ostale grane umetnosti, pa ću prestati sa radom na stripu, a to se upravo i dogodilo. Tražio sam se u raznim stilovima, išao sam na izbornu nastavu iz slikarstva i vajarstva. Nakon dužeg vremena vratio sam se stripu i koristio iskustva i znanja koja sam stekao. Moja pasija je na početku bila strip, a posle se razgranala na grafiku, crtanje i slikanje.
HC: Tokom studija bavio si se i vajarstvom, ikonopisanjem, kopiranjem (starih majstora), grafikom... Koja ti tehnika najbolje leži i zašto?
NP: Crtanje je tehnika koja mi je najbliža, šta god hoćete da kreirate krećete od crteža, skice. Crtanje je tu od samog početka, pa mi je zato najbliže.
HC: Na šta najviše obraćaš pažnju pri slikanju, izradi grafike, crtanju stripa?
NP: Na sadržaj, sadržaj koji kreacija nosi je od suštinske važnosti! Sve što nosimo u sebi utkano je u naš rad, provejava iz njega i deluje na svakog ko gleda ili živi pored naše kreacije. Ovo je nešto što bi svaki stvaralac trebalo da uzme za ozbiljno! Iz ove postavke proizilazi da naša kreacija treba biti moralno ispravna, misaono čista, uzvišena i lepa, jer svaki je kreator odgovoran za svoje delo i na to kako njegovo delo dejstvuje na svest ljudi.
HC: Ispričaj mi nešto više o radu na kratkom naučnom filmu „Multi – Gauge Evolution“...
NP: Učestvovao sam u timu koji je kreirao animirani 3D film „Multi – Gauge Evolution“, koji je 2006. godine dobio Zlatnu palmu na Festivalu naučnog filma u Kanu. Moj posao je bio da na osnovu scenarija koji sam dobio kreiram koncept art likova i storibord, na osnovu kojih su animatori napravili 3D modele i animirali.
HC: Radio si kao likovni (Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad) i grafički urednik (Svet), ali si radio i za „Brave Giant“ i „EIPIX Entertainment“. Koji ti je od tih poslova najviše prijao i zašto?
NP: Svako od tih poslova je iz moje struke i svaki mi je drag na svoj način. Mesto likovnog urednika bilo je više orijentisano na rad sa ilustratorima, urednicima, postoje rokovi koje treba ispoštovati i tako dalje. Mesto grafičkog urednika je zahtevalo veštinu u radu sa magazinom, tekstovima, urednicima, obradom fotografija. Za ovaj posao bila je bitna hitrina i jasnoća onoga šta se želi. Mesto 2D slikara u „EIPIX Entertainment“ i „Brave Giant“ posao je najbliži stripu, drago mi je da sam proveo to kvalitetno vreme stvarajući slike koje su se kasnije koristile za reprezentativne igre ovih firmi.
HC: Kada si se i kako zaljubio u strip?
NP: To je bio strip Zagor Te Nej crtača Galieno Feri-ja. Taj strip sam zavoleo i kasnije pratio svaku avanturu Zagora tokom godina.
HC: Kako u stripu stvaraš svetove koje si zamislio?
NP: Najpre treba da se istraži u kom vremenu se događa strip a potom sve što ide uz to vreme. Treba se dobro informisati i sve prostudirati što je bolje moguće. Dobar primer za to je Francuski crtač Mebijus koji je radio na serijalu o poručniku Bluberiju. Nakon nekog vremena Mebijus se toliko upoznao sa vremenom i običajima u kojem bi Bluberi živeo da je bilo fascinantno čitati i gledati te stripove. Kao da je i sam Mebijus živeo tamo, do najsitnijih detalja je reprodukovao Divlji zapad.
HC: Koliko je važno da čovek (ne)bira žanrove?
NP: Važno je da pronađe gde najviše pripada, šta mu najviše odgovara kao biću. To je kao kada biste slikaru koji voli realizam rekli „Od danas ćeš slikati samo apstrakcije!“ To ne bi nikako funkcionisalo, tako je i sa strip crtačem, treba da pronađe žanr koji mu odgovara.
HC: Šta te je i kad okrenulo crtanju?
NP: Stripovi i filmovi koje sam gledao kao mali. Moji drugari su takođe voleli stripove i filmove, pa je sve to tako krenulo. Filmove koje sam gledao kasnije sam prenosio u stripove. Imao sam sveske u kojima sam crtao: strip se nije završavao već je išao do kraja sveske, tada bih uzeo drugu svesku sa praznim listovima i nastavio sa crtanjem. Posle 15 do 20 nacrtanih strana primetio sam da se i crtež i sve skupa vidno poboljšava. To je bila velika inspiracija za dalji rad!
HC: Kako su tekle studije na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu? Jesi li se tražio, ili si od samog početka znao čime ćeš se baviti?
NP: Akademiju sam upisao zbog stripa, zato sam i odabrao odeljenje grafike. Prijatelj mi je rekao kako će me privući i slikarstvo i ostale grane umetnosti, pa ću prestati sa radom na stripu, a to se upravo i dogodilo. Tražio sam se u raznim stilovima, išao sam na izbornu nastavu iz slikarstva i vajarstva. Nakon dužeg vremena vratio sam se stripu i koristio iskustva i znanja koja sam stekao. Moja pasija je na početku bila strip, a posle se razgranala na grafiku, crtanje i slikanje.
HC: Tokom studija bavio si se i vajarstvom, ikonopisanjem, kopiranjem (starih majstora), grafikom... Koja ti tehnika najbolje leži i zašto?
NP: Crtanje je tehnika koja mi je najbliža, šta god hoćete da kreirate krećete od crteža, skice. Crtanje je tu od samog početka, pa mi je zato najbliže.
HC: Na šta najviše obraćaš pažnju pri slikanju, izradi grafike, crtanju stripa?
NP: Na sadržaj, sadržaj koji kreacija nosi je od suštinske važnosti! Sve što nosimo u sebi utkano je u naš rad, provejava iz njega i deluje na svakog ko gleda ili živi pored naše kreacije. Ovo je nešto što bi svaki stvaralac trebalo da uzme za ozbiljno! Iz ove postavke proizilazi da naša kreacija treba biti moralno ispravna, misaono čista, uzvišena i lepa, jer svaki je kreator odgovoran za svoje delo i na to kako njegovo delo dejstvuje na svest ljudi.
HC: Ispričaj mi nešto više o radu na kratkom naučnom filmu „Multi – Gauge Evolution“...
NP: Učestvovao sam u timu koji je kreirao animirani 3D film „Multi – Gauge Evolution“, koji je 2006. godine dobio Zlatnu palmu na Festivalu naučnog filma u Kanu. Moj posao je bio da na osnovu scenarija koji sam dobio kreiram koncept art likova i storibord, na osnovu kojih su animatori napravili 3D modele i animirali.
HC: Radio si kao likovni (Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad) i grafički urednik (Svet), ali si radio i za „Brave Giant“ i „EIPIX Entertainment“. Koji ti je od tih poslova najviše prijao i zašto?
NP: Svako od tih poslova je iz moje struke i svaki mi je drag na svoj način. Mesto likovnog urednika bilo je više orijentisano na rad sa ilustratorima, urednicima, postoje rokovi koje treba ispoštovati i tako dalje. Mesto grafičkog urednika je zahtevalo veštinu u radu sa magazinom, tekstovima, urednicima, obradom fotografija. Za ovaj posao bila je bitna hitrina i jasnoća onoga šta se želi. Mesto 2D slikara u „EIPIX Entertainment“ i „Brave Giant“ posao je najbliži stripu, drago mi je da sam proveo to kvalitetno vreme stvarajući slike koje su se kasnije koristile za reprezentativne igre ovih firmi.
HC: Kada si se i kako zaljubio u strip?
NP: To je bio strip Zagor Te Nej crtača Galieno Feri-ja. Taj strip sam zavoleo i kasnije pratio svaku avanturu Zagora tokom godina.
HC: Kako u stripu stvaraš svetove koje si zamislio?
NP: Najpre treba da se istraži u kom vremenu se događa strip a potom sve što ide uz to vreme. Treba se dobro informisati i sve prostudirati što je bolje moguće. Dobar primer za to je Francuski crtač Mebijus koji je radio na serijalu o poručniku Bluberiju. Nakon nekog vremena Mebijus se toliko upoznao sa vremenom i običajima u kojem bi Bluberi živeo da je bilo fascinantno čitati i gledati te stripove. Kao da je i sam Mebijus živeo tamo, do najsitnijih detalja je reprodukovao Divlji zapad.
HC: Koliko je važno da čovek (ne)bira žanrove?
NP: Važno je da pronađe gde najviše pripada, šta mu najviše odgovara kao biću. To je kao kada biste slikaru koji voli realizam rekli „Od danas ćeš slikati samo apstrakcije!“ To ne bi nikako funkcionisalo, tako je i sa strip crtačem, treba da pronađe žanr koji mu odgovara.
HC: Učestvovao si na mnogim izložbama stripa (Susreti škola stripa Leskovac; Art klub, Novi Sad; II salon stripa Niš; Klub Zvono, Beograd...). Postoji li neka tebi posebno draga?
NP: Drag mi je salon stripa u Leskovcu gde sam na moje iznenađenje bio nagrađen zlatnom plaketom Dragan Mitrović Kokan 2006. godine.
HC: Osvojio si i mnoge nagrade (Diploma za najbolji scenario, Kuća kulture ŽIŽ, Leskovac, 2001; Specijalna nagrada za inovaciju, Međunarodni salon stripa, SKC Beograd, 2003; Plaketa Nikola Mitrović Kokan, Kuća kulture ŽIŽ Leskovac…). Kojom se najviše ponosiš?
NP: Izdvojiću Plaketu Nikole Mitrovića Kokana, Kuću kulture ŽIŽ Leskovac i Specijalnu nagrada za inovaciju na Međunarodnom salonu stripa, SKC Beograd, 2003.
HC: Objavio si strip u koloru „Vekovnik VI“ 2013. godine. Kako je došlo do saradnje sa „Sistem Comics“-om iz Beograda?
NP: Strip je rađen po scenariju Marka Stojanovića iz Leskovca. Trebalo je to da bude zadnji od ukupno sedam albuma koje je krenuo da objavljuje „Politikin zabavnik“. Negde na pola puta prestali su sa objavljivanjem, pa je „Sistem Comics“ preuzeo. Moram da kažem da sam oduševljen kvalitetom i profesionalnim radom „Sistem Comics“-a, album je izvanredno odštampan a kolorit je sjajan!
HC: Koje bi još radove izdvojio?
NP: U zadnjih sedam godina radim na slikama kada za njih imam vremena, to je uglavnom poetski realizam. Mogu da se pogledaju na našem blogu.
HC: Osnovao si Udruženje „Ljubitelji stripa Hiperion”, sa kojim ciljem?
NP: Kada sam pohađao srednju školu družio sam se sa ljudima koji su voleli i crtali stripove kao i ja, okupljali smo se jednom, dva puta nedeljno kako bismo se družili i radili stripove. To je bilo sredinom devedesetih godina. Koliko znam tako nešto više ne postoji u Novom Sadu, pa sam odlučio da osnujem udruženje gde bih okupio strip crtače, ilustratore, slikare kako bi nastavili da održavamo tu strip struju koja je jaka u Novom Sadu.
HC: Ko su polaznici Škole stripa „Hiperion” i čemu ih sve učiš na časovima?
NP: Najmlađi polaznik ima šest godina. Imamo i polaznika koji privodi master studije kraju. Škola je otvorena za sve ljubitelje stripa i umetnosti uopšte. Polaznike učimo svemu što strip obuhvata, sa svakim polaznikom radimo posebno, pošto imamo ljude koji su već išli na časove crtanja ili slikanja, a imamo najmlađe koji se tek upoznaju sa crtanjem pa im se prilagođavamo. Na samom početku škole imao sam priliku da sa polaznikom koji je iz stripa prešao u klasično crtanje, radim na razvoju crteža. Sada uz strip držimo i časove crtanja, slikanja i vajanja, pripremamo polaznike za srednju umetničku školu, kao i za prijemni na likovnu akademiju.
HC: Nedavno je bila održana, dvanaesta po redu, Noć muzeja. Da li je „Hiperion“ učestvovao na ovoj manifestaciji i kako?
NP: Učestvovali smo u manifestaciji Noć muzeja. Održao sam dva predavanja i časove stripa i crtanja u Gradskoj biblioteci Novog Sada. Pričao sam o istoriji stripa kroz vekove i razvoju kultura. Prilagodio sam predavanja najmlađima i srednjoškolskom uzrastu. Posle predavanja smo održali časove stripa i crtanja.
HC: Postoji li mogućnost saradnje „Hiperiona“ sa zemljama iz regiona?
NP: Naravno, mi smo otvoreni za saradnju.
HC: Tvoja poruka mladima?
NP: Treba da budu istrajni u ostvarivanju svojih snova, treba da budu strpljivi, jer svaki talenat traži vreme i posvećenost. Svaki rad i ulaganje daje rezultate!
Razgovor vodila Tamara Lujak
NP: Drag mi je salon stripa u Leskovcu gde sam na moje iznenađenje bio nagrađen zlatnom plaketom Dragan Mitrović Kokan 2006. godine.
HC: Osvojio si i mnoge nagrade (Diploma za najbolji scenario, Kuća kulture ŽIŽ, Leskovac, 2001; Specijalna nagrada za inovaciju, Međunarodni salon stripa, SKC Beograd, 2003; Plaketa Nikola Mitrović Kokan, Kuća kulture ŽIŽ Leskovac…). Kojom se najviše ponosiš?
NP: Izdvojiću Plaketu Nikole Mitrovića Kokana, Kuću kulture ŽIŽ Leskovac i Specijalnu nagrada za inovaciju na Međunarodnom salonu stripa, SKC Beograd, 2003.
HC: Objavio si strip u koloru „Vekovnik VI“ 2013. godine. Kako je došlo do saradnje sa „Sistem Comics“-om iz Beograda?
NP: Strip je rađen po scenariju Marka Stojanovića iz Leskovca. Trebalo je to da bude zadnji od ukupno sedam albuma koje je krenuo da objavljuje „Politikin zabavnik“. Negde na pola puta prestali su sa objavljivanjem, pa je „Sistem Comics“ preuzeo. Moram da kažem da sam oduševljen kvalitetom i profesionalnim radom „Sistem Comics“-a, album je izvanredno odštampan a kolorit je sjajan!
HC: Koje bi još radove izdvojio?
NP: U zadnjih sedam godina radim na slikama kada za njih imam vremena, to je uglavnom poetski realizam. Mogu da se pogledaju na našem blogu.
HC: Osnovao si Udruženje „Ljubitelji stripa Hiperion”, sa kojim ciljem?
NP: Kada sam pohađao srednju školu družio sam se sa ljudima koji su voleli i crtali stripove kao i ja, okupljali smo se jednom, dva puta nedeljno kako bismo se družili i radili stripove. To je bilo sredinom devedesetih godina. Koliko znam tako nešto više ne postoji u Novom Sadu, pa sam odlučio da osnujem udruženje gde bih okupio strip crtače, ilustratore, slikare kako bi nastavili da održavamo tu strip struju koja je jaka u Novom Sadu.
HC: Ko su polaznici Škole stripa „Hiperion” i čemu ih sve učiš na časovima?
NP: Najmlađi polaznik ima šest godina. Imamo i polaznika koji privodi master studije kraju. Škola je otvorena za sve ljubitelje stripa i umetnosti uopšte. Polaznike učimo svemu što strip obuhvata, sa svakim polaznikom radimo posebno, pošto imamo ljude koji su već išli na časove crtanja ili slikanja, a imamo najmlađe koji se tek upoznaju sa crtanjem pa im se prilagođavamo. Na samom početku škole imao sam priliku da sa polaznikom koji je iz stripa prešao u klasično crtanje, radim na razvoju crteža. Sada uz strip držimo i časove crtanja, slikanja i vajanja, pripremamo polaznike za srednju umetničku školu, kao i za prijemni na likovnu akademiju.
HC: Nedavno je bila održana, dvanaesta po redu, Noć muzeja. Da li je „Hiperion“ učestvovao na ovoj manifestaciji i kako?
NP: Učestvovali smo u manifestaciji Noć muzeja. Održao sam dva predavanja i časove stripa i crtanja u Gradskoj biblioteci Novog Sada. Pričao sam o istoriji stripa kroz vekove i razvoju kultura. Prilagodio sam predavanja najmlađima i srednjoškolskom uzrastu. Posle predavanja smo održali časove stripa i crtanja.
HC: Postoji li mogućnost saradnje „Hiperiona“ sa zemljama iz regiona?
NP: Naravno, mi smo otvoreni za saradnju.
HC: Tvoja poruka mladima?
NP: Treba da budu istrajni u ostvarivanju svojih snova, treba da budu strpljivi, jer svaki talenat traži vreme i posvećenost. Svaki rad i ulaganje daje rezultate!
Razgovor vodila Tamara Lujak