Dälek – muzika vanzemaljskih kiborga
Helly Cherry
Dalek jeste vanzemaljska rasa kiborga (iz serije Dr Who), a Dälek (čita se dialek’) jeste MC koji stvara muziku ovih vanzemaljskih kiborga. Naravno, preterujem, ali nam ovaj reper zaista predstavlja neobičnu muziku, žanrovski neizdiferenciranu, koja zvučno podseća na saundtrek nekog bizarnog naučno fantastičnog filma.
Iako se u osnovi nalazi hip hop, sa repovanjem i tipičnim sinkopiranim ritmovima, sve ostalo nema dodirne tačke njime. Možemo možda da kažemo da je reč o eksperimentalnom hip hopu – stilu koji postoji već više od deceniju na andergraund sceni (npr. Illogic ili Clouddead, jesu neki od predstavnika ovog podžanra). Dälek je, međutim još 1998. sa prvom pesmom: Negro, Necro, Nekros, produkcijski otišao korak dalje, beskompromisno se služeći najneobičnijim semplovima, stvarajući mračnu atmosferu industrijskog haosa.
Njegove (ili bolje reći njihove, imajući u vidu da MC Dalek sarađuje sa DJ Oktopusom) matrice kombinuju različite zvučne otpatke, često kreirajući efekat koji je bliži noise muzici neko standardnom repu. Prljavi bitovi i namerno jednostavna produkcija doprinose celokupnoj dälekovskoj paranoidnoj atmosferi. Ono što nije paranoično – jesu tekstovi, koji pripadaju oblasti tzv. svesnog repa (conscious rap). Politička svakodnevica, kontroverzne teme, pitanje pozicije života u savremenom svetu na zalasku i slabosti modernog Vavilona – sve su ovo teme koje Dälek obrađuje na specifičan način, prefinjenim, ali snažnim tekstovima sa jasnim i revolucionarnim porukama.
Paradigmatičan primer za navedeno jeste pesma Police State is Nervous (2014), inicirana protestima nakon policijskog ubistva afroameričkog tinejdžera. Opaskom: They are (police) nameless when they murder us, Shamefull that they “servin“ us, ili zapažanjem da se u medijima pravi razlika između: black criminals, and white troubled minds, reper cilja direktno u centar – bez političke korektnosti i iluzija o američkoj demokratiji.
Dälek se bavi tabuima američkog društva, ali i problemima globalnog kapitalizma, zaključujući: We never seem to ask the right questions, Who gains what from this oppression? Upravo on pokušava da postavi ova prava pitanja, upakovana u neobične muzičke folije, koje privlače malobrojne, ali iskrene muzičke poštovaoce.
Pre nekoliko dana, takvi ljubitelji muzike su mogli da čuju Däleka u Zagrebu, te ostaje da se nadamo da ćemo sledeći put i mi biti te sreće. U međuvremenu, potražite ga na Jutjubu i preslušajte albume Gutter Tactics (2009) ili Untitled (2010) – sve će vam biti jasno.
Iako se u osnovi nalazi hip hop, sa repovanjem i tipičnim sinkopiranim ritmovima, sve ostalo nema dodirne tačke njime. Možemo možda da kažemo da je reč o eksperimentalnom hip hopu – stilu koji postoji već više od deceniju na andergraund sceni (npr. Illogic ili Clouddead, jesu neki od predstavnika ovog podžanra). Dälek je, međutim još 1998. sa prvom pesmom: Negro, Necro, Nekros, produkcijski otišao korak dalje, beskompromisno se služeći najneobičnijim semplovima, stvarajući mračnu atmosferu industrijskog haosa.
Njegove (ili bolje reći njihove, imajući u vidu da MC Dalek sarađuje sa DJ Oktopusom) matrice kombinuju različite zvučne otpatke, često kreirajući efekat koji je bliži noise muzici neko standardnom repu. Prljavi bitovi i namerno jednostavna produkcija doprinose celokupnoj dälekovskoj paranoidnoj atmosferi. Ono što nije paranoično – jesu tekstovi, koji pripadaju oblasti tzv. svesnog repa (conscious rap). Politička svakodnevica, kontroverzne teme, pitanje pozicije života u savremenom svetu na zalasku i slabosti modernog Vavilona – sve su ovo teme koje Dälek obrađuje na specifičan način, prefinjenim, ali snažnim tekstovima sa jasnim i revolucionarnim porukama.
Paradigmatičan primer za navedeno jeste pesma Police State is Nervous (2014), inicirana protestima nakon policijskog ubistva afroameričkog tinejdžera. Opaskom: They are (police) nameless when they murder us, Shamefull that they “servin“ us, ili zapažanjem da se u medijima pravi razlika između: black criminals, and white troubled minds, reper cilja direktno u centar – bez političke korektnosti i iluzija o američkoj demokratiji.
Dälek se bavi tabuima američkog društva, ali i problemima globalnog kapitalizma, zaključujući: We never seem to ask the right questions, Who gains what from this oppression? Upravo on pokušava da postavi ova prava pitanja, upakovana u neobične muzičke folije, koje privlače malobrojne, ali iskrene muzičke poštovaoce.
Pre nekoliko dana, takvi ljubitelji muzike su mogli da čuju Däleka u Zagrebu, te ostaje da se nadamo da ćemo sledeći put i mi biti te sreće. U međuvremenu, potražite ga na Jutjubu i preslušajte albume Gutter Tactics (2009) ili Untitled (2010) – sve će vam biti jasno.
Radoš Mitrović