Sve je ovo kamenje. Skidamo mrak. Stone Upon Stone festival u Nišu
Helly Cherry
Otvaranjem izložbe Alana Lowa juče u kafeu „Hush Hush“ započeo je prvi „Stone Upon Stone“ festival u Nišu.
U krugu prijatelja i saradnika Dalibor Popović, jedan od organizatora festivala, rekao je da ovom izložbom povezujemo Niš sa Londonom, jer crteže koje možemo videti umetnik stvara na licu mesta i na njima su muzičari koje je on gledao na koncertima. Dolazi u naš grad da na ovom festivalu uradi isto to i naše goste prikaže izložbom na Ostrvu.
„Stone Upon Stone“ je festival koji se prvi put organizuje i pored Popovića tu je i Dejan Ilijić (EYOT). Ideja je da u Niš dovedu neke od prijatelja koje su na svojim putovanjima upoznali i predstave ih našoj publici na četvorodnevnom festivalu koji će se održati na dve lokacije: u sali Simfonijskog orkestra i klubu Feedback.
Glavni program počinje u sredu u 20h gde će u Simfonijskom nastupiti „Frustrations“ (Austrija) i „Naked“ (Srbija). U četvrtak u Feedbacku nastupaju domaći „There“ i „Majmoon“ (Nemačka). U petak možda najinteresantnije veče gde ćemo gledati „EYOT“ i Alena Ilijića u svom eksperimentalnom izdanju, dok u subotu završavamo sa „One Trick Pony“ (Norveška) i „Eyebrow“ (Velika Britanija) sve u Simfonijskom.
Od pratećeg programa, pored već otvorene izložbe, tu je još jedna u Salonu 77, gde će svoje fotografije predstaviti Miljan Nedeljković, a u subotu završnicu programa pratiće muzika sa ploča u Trubi sa DJ Cekom. Detaljan program i satnicu možete naći na sajtu.
U razgovoru sa organizatorima za „Helly Cherry“ rekli su da su krenuli u ovu avanturu zvanu organizovanje festivala iz želje da se obogate. Šalim se, naravno. Želja im je ona altruistička, prosto neverovatna, da svojim sugrađanima, na sopstvenim mišićima i uz rizik od davanja sopstvenog novca iz džepa ako nas ne bude dovoljno posetilo ove koncerte, pokažu nešto novo i dobro za čim stalno govorimo kako žudimo.
Uspeh koji je EYOT zaradio nije nikako pao sa neba, već je proizvod rada i hrabrosti i mnogi su ih se setili tek kada su uspeli posle naplatne rampe Nais. Ali ono što sam iz razgovora sa njima mogla da zaključim i kod mene izaziva divljenje je da oni nisu kao ostale kolege koji se svojim uspehom samo kurče po fejsbuku, već žele da nam učine jedno uživanje i afirmišu naš grad i druge autore.
Od njihovog prvog koncerta u Feedbacku, kada skoro niko nije znao za njih, pa do ovog poslednjeg u Narodnom pozorištu mnogo toga se desilo u karijeri na čemu samo možemo da im zavidimo, ali onako pozitivno da zavidimo, sa poluosmehom da uzdišemo iza njihovih leđa.
Na pitanje koliko je težak put od ideje da organizuju festival do organizacije samog festivala u glas obojica odgovaraju da nije teško. Što me i začudilo. Uvek svi kukaju kad nešto rade, žale se na sve i svašta. U ovom slučaju to je izostalo i nailazim na jedan pozitivan i realan stav koji pokazuje da samo treba da kreneš u posao koji si smislio i umesto kukanja nalaziš rešenja. Para uvek fali, ali su oni odlučili da raspolažu onim što imaju i akcenat stave na kvalitet programa. „Biće skromna scenografija“, kaže Dejan, „ali to je isto kao žena koja se mnogo šminka da bude lepa, a ispod ništa“.
Festival je saradnja sa nekoliko centara, počev od Sofije, preko Beograda i Kragujevca, gde neki od učesnika takođe gostuju, sa idejom da se tako povezuju i razmenjuju sadržaji. Kao kamen po kamen. Tako nekako je i došao naziv festivala. Kako kaže Dalibor: „Sve je ovo kamenje“. Ali nema kamenja na druge, ni hejta, već pokušaj da se poveže nešto što svi mislimo da je dobro. Da ne tražimo razlike već sličnosti.
Ako koncerti budu rasprodati, sledi odmah drugi festival u oktobru. Ako ne budu, da znate, neće odustati i biće festival i sledeće godine. Sve je spremno za početak. Publiko, na vama je da pokažete da li je ovo „vulgarni optimizam“ (prim. prev. Peđa Živanović o humanitarnom koncertu u Banovini 2014.)
O frontu, zajedništvu, komuni i ujedinjenju... posle festivala.
Olja Wagner
„Stone Upon Stone“ je festival koji se prvi put organizuje i pored Popovića tu je i Dejan Ilijić (EYOT). Ideja je da u Niš dovedu neke od prijatelja koje su na svojim putovanjima upoznali i predstave ih našoj publici na četvorodnevnom festivalu koji će se održati na dve lokacije: u sali Simfonijskog orkestra i klubu Feedback.
Glavni program počinje u sredu u 20h gde će u Simfonijskom nastupiti „Frustrations“ (Austrija) i „Naked“ (Srbija). U četvrtak u Feedbacku nastupaju domaći „There“ i „Majmoon“ (Nemačka). U petak možda najinteresantnije veče gde ćemo gledati „EYOT“ i Alena Ilijića u svom eksperimentalnom izdanju, dok u subotu završavamo sa „One Trick Pony“ (Norveška) i „Eyebrow“ (Velika Britanija) sve u Simfonijskom.
Od pratećeg programa, pored već otvorene izložbe, tu je još jedna u Salonu 77, gde će svoje fotografije predstaviti Miljan Nedeljković, a u subotu završnicu programa pratiće muzika sa ploča u Trubi sa DJ Cekom. Detaljan program i satnicu možete naći na sajtu.
U razgovoru sa organizatorima za „Helly Cherry“ rekli su da su krenuli u ovu avanturu zvanu organizovanje festivala iz želje da se obogate. Šalim se, naravno. Želja im je ona altruistička, prosto neverovatna, da svojim sugrađanima, na sopstvenim mišićima i uz rizik od davanja sopstvenog novca iz džepa ako nas ne bude dovoljno posetilo ove koncerte, pokažu nešto novo i dobro za čim stalno govorimo kako žudimo.
Uspeh koji je EYOT zaradio nije nikako pao sa neba, već je proizvod rada i hrabrosti i mnogi su ih se setili tek kada su uspeli posle naplatne rampe Nais. Ali ono što sam iz razgovora sa njima mogla da zaključim i kod mene izaziva divljenje je da oni nisu kao ostale kolege koji se svojim uspehom samo kurče po fejsbuku, već žele da nam učine jedno uživanje i afirmišu naš grad i druge autore.
Od njihovog prvog koncerta u Feedbacku, kada skoro niko nije znao za njih, pa do ovog poslednjeg u Narodnom pozorištu mnogo toga se desilo u karijeri na čemu samo možemo da im zavidimo, ali onako pozitivno da zavidimo, sa poluosmehom da uzdišemo iza njihovih leđa.
Na pitanje koliko je težak put od ideje da organizuju festival do organizacije samog festivala u glas obojica odgovaraju da nije teško. Što me i začudilo. Uvek svi kukaju kad nešto rade, žale se na sve i svašta. U ovom slučaju to je izostalo i nailazim na jedan pozitivan i realan stav koji pokazuje da samo treba da kreneš u posao koji si smislio i umesto kukanja nalaziš rešenja. Para uvek fali, ali su oni odlučili da raspolažu onim što imaju i akcenat stave na kvalitet programa. „Biće skromna scenografija“, kaže Dejan, „ali to je isto kao žena koja se mnogo šminka da bude lepa, a ispod ništa“.
Festival je saradnja sa nekoliko centara, počev od Sofije, preko Beograda i Kragujevca, gde neki od učesnika takođe gostuju, sa idejom da se tako povezuju i razmenjuju sadržaji. Kao kamen po kamen. Tako nekako je i došao naziv festivala. Kako kaže Dalibor: „Sve je ovo kamenje“. Ali nema kamenja na druge, ni hejta, već pokušaj da se poveže nešto što svi mislimo da je dobro. Da ne tražimo razlike već sličnosti.
Ako koncerti budu rasprodati, sledi odmah drugi festival u oktobru. Ako ne budu, da znate, neće odustati i biće festival i sledeće godine. Sve je spremno za početak. Publiko, na vama je da pokažete da li je ovo „vulgarni optimizam“ (prim. prev. Peđa Živanović o humanitarnom koncertu u Banovini 2014.)
O frontu, zajedništvu, komuni i ujedinjenju... posle festivala.
Olja Wagner