Ivana Bogdanović (Velika Plana, 1987), po obrazovanju je ekonomista a po opredeljenju filmski producent. Posle gimnazije u Velikoj Plani a tokom studija ekonomije, na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu, počinje da se bavi novinarskim poslom. Godinama je radila kao novinar na TV Studentski Grad gde je, između ostalog, imala autorsku emisiju “Sedma sila”. Idejni je tvorac projekta “YPSmedia”, koji je, prvenstveno, posvećen promovisanju filmskih lokacija i zanimljivih turističkih destinacija širom Srbije i sveta. Pojavljuje se u filmovima “Spomenik Majklu Džeksonu” kao i u nezavisnom horor filmu “Naprata”. Trenutno je zaposlena u produkcijskoj kući “Viktorija film”.

HC: Budući da je tvoja svakodnevnica vezana za filmsku industriju, možeš li nam reći koji film pamtiš kao svoj prvi odgledani film?
IB:
Dobro se sećam kada nam je tata kupio video rekorder, tada sam imala oko pet godina. U to vreme je video klub bio raj za filmofile i ja sam sa prijateljima, tako mala, odlazila i iznajmljivala video kasete. Ni dan danas ne znam kako su tako maloj deci davali kasete. Međutim, prvi odgledani filmovi su bili oni na kasetama koje je tata kupio. Mislim da je film Wilow bio prvi među njima.

HC: Odrasla si u Velikoj Plani, malom gradu u centralnoj Srbiji. Da li Plana nudi nešto interesantno na polju kulture i umetnosti?
IB:
Postoje pokušaji. Bitno je da se ta kašičica entuzijazma, prenošena s generacije na generaciju, ne izgubi.

HC: Možeš li nam reći nešto više o projektu YPSmedia.
IB:
Sve ono što volim je zaokruženo ovim projektom. Video produkcija, travel blog i blog o filmskim lokacijama. To su tri celine koje odvojeno funkcionišu, ali međusobno povezano. Sama ideja je okupila i meni drage ljude bez kojih bi to sve bilo samo slovo na papiru. Stefan Sih je zadužen za vizuelni identitet i jedan je od fotografa, kao fotografi mu se pridružuju Jelena Janković, Aleksandar i Marko Vučković. Video produkcija postoji zahvaljujući Milančetu Markoviću, dok je za animaciju zadužen Dane Blačić. Mladen Milosavljević je, zajedno sa mnom, zadužen za kreiranje sadržaja.

HC: Od nedavno radiš kao koordinator u okviru produkcijske kuće Viktorija film. Koliko je ova promena perspektive, od gledaoca do filmskog radnika, uticala na tvoje shvatanje filma?
IB:
Moram priznati, mnogo. Ranije je film bio hobi, a sada je profesija. Međutim, sve promene su pozitivne, jer zaista uživam u onome što radim. Ono što se nije promenilo je ljubav prema filmu koja traje od prvog susreta.

HC: Viktorija film je produkcijska kuća koja, u poslednje vreme, radi uglavnom filmove iz žanra fantastike i horora. Da li će ovo ostati trend i ubuduće?
IB:
Snimanje žanrovskih filmova je, pre svega, prioritet koji ima Viktorija Film, u okviru toga, akcenat je stavljen na fantastiku i horor. Razlog tome leži u zapanjujućem uspehu filmova Mamula i Zona mrtvih u svetu. Međutim, to ne znači da ćemo odustati od nekog fenomenalnog projekta koji nije deo ovog koncepta.

HC: Takođe, produkcijska kuća u kojoj radiš, pomogla je snimanje koreanskog filma „Tenor“. Da li je ovo početak saradnje sa inostranim tržištem?
IB:
Viktorija Film od  Zone mrtvih intenzivno sarađuje sa inostranstvom, izvozeći filmove. Taj odnos se produbio do te mere da će naredni film, čije je snimanje zakazano za kraj marta, biti rađen u koprodukciji sa produkcijskom kućom koja stoji iza filma Tenor.
HC: Kakva je po tebi budućnost srpske kinematografije? Kako učiniti naše filmove boljim i dostupnijim gledaocima širom sveta?
IB:
Srbija ima veliki filmski potencijal. Ni jedna zemlja u regionu nema tradiciju filmskih radnika koji imamo mi, a koju smo razvijali od sredine XX veka. Zbog toga nas strane produkcije i vole, ali i zato što smo značajno jeftiniji. Uvođenje incentives-a značajno će povećati broj stranih produkcija kod nas. Domaći filmski radnici biće u prilici da nauče novine u snimanju koje se u svetu uveliko koriste. Na taj način će biti obučeni i spremni za sve izazove domaće produkcije i tako povećati kvalitet domaćih projekata. To je jedna strane medalje. Druga strana su autori, univerzalna ili unikatna priča, zanimljivi specijalni efekti (u Srbiji se izrađuju po svetskim standardima), mogućnost snimanje na engleskom jeziku i sl.

HC: Kakvo je tvoje mišljenje o Srbiji kao filmskoj lokaciji za strane produkcije?
IB:
Srbija je bila i ostala filmski izazov i atrakcija za strane produkcije. Diversifikovanost filmskih lokacija je poslastica za Location Manager-e. U prilog tome govori da je za potrebe snimanja filma Put oko sveta za 80 dana, Beograd odglumio čak sedam svetskih gradova. Međutim, potencijalne filmske lokacije su skrivene širom Srbije. Iz tog razloga sam pokrenula projekat YPSmedia i u okviru njega blog o filmskim lokacijama, koji ima za cilj da predstavi sve te neotkrivene filmične lokacije širom naše zemlje.

HC: Na koji način planiraš da dođeš do svih lokacija?
IB:
Odlično pitanje. Razmišljanje nam je bilo sledeće. Određeno mesto najbolje poznaju sami meštani, a u okviru njih fotografi. Oni su ti koji stvaraju filmsku magiju na fotgrafiji. Iz tog razloga sam pokrenula akciju „Dovedi filmsku produkciju u svoj grad“ sa ciljem da dođemo do svih tih zanimljivih lokacija. Na ovaj način autori imaju mogućnost da prezentuju svoj stil i rad, da otkriju nepoznate lokacije, ali i da postanu ambasadori svog mesta pred stranim produkcijama. Želeli smo da se povežemo sa  samim stanovnicima tog mesta koji mogu postati asistenti Location Manager-a, ukoliko se neki od njih odluči za lokacije sa fotografija.Celokupna akcija je fenomenalno prihvaćena na društvenim mrežama, ali se zahvaljujem i svim online magazinima, kao i  Radiju 202 koji su najavama podržali ovaj projekat.

HC: Koje su prednosti dolaska filmske produkcije u određeni grad?
IB:
Efekti dolaska strane filmske produkcijske kuće su za konkretnu lokaciju višestruke. Počevši od angažovanja lokalnih ljudi, hotela i keteringa, preko dolaska filmskih radnika koji provode vreme u tom mestu, do povećanja zastupljenosti grada u medijima, usled snimanja filma. Najznačajnija prednost jeste činjenica da su sve ex-filmske lokacije potencijalne turističke destinacije.

HC: Saveti mladim kolegama?
IB:
Volontirajte, volontirajte i volontirajte. Što ranije to bolje.

Sa Ivanom razgovarao Mladen Milosavljević